4. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
4. фебруар (4.02) је 35. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 330 дана (331 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 4. фебруар
- 1536. — Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабзбурговцима.
- 1783. — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи британско-амерички рат, познат као Амерички рат за независност.
- 1789. — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775.-1783.) командовао војском колониста. Био је председник осам година, и повукао се из политике 1797. одбивши да се трећи пут кандидује за шефа државе.
- 1804. — Сеча кнезова, погубљење српских народних главара од стране дахија. Она је била непосредни повод за избијање Првог српског устанка.
- 1904. — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур, што је означило почетак руско-јапанског рата.
- 1938. — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа.
- 1945. — У месту Јалта на Криму састали су се британски премијер Черчил, председник САД Рузвелт и совјетски лидер Стаљин да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду. Сматра се да је на тој конференцији договорена подела "сфера утицаја" тадашњих светских сила, што је касније довело до хладног рата између комунистичког Истока и капиталистичког Запада.
- 1946. — Бивши председник српске владе, генерал Милан Недић извршио је самоубиство током истражног поступка. Недић је био оптужен за издају и ратне злочине у окупираној Србији у Другом светском рату.
- 1961. — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974., а у октобру 1975. Ангола је стекла независност.
- 1966. — Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде.
- 1972. — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш -
- 1974. — Гренада је стекла независност у оквиру Британског комонвелта.
- 1976. —
- 1989. — У оружаној побуни оборен је диктатор Парагваја Алфредо Штреснер, који је владао 35 година. У побуни је погинуло више од 300 људи, углавном војника. Нови председник Парагваја постао је генерал Андрес Родригес.
- 1990. — У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристима у Египту погинуло је девет туриста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено.
- 1994. — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце.
- 1997. — У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа "ЦХ-53 Сикорски" који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника.
- 1998. — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи.
- 2000. — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска унија је увела политичке санкције Аустрији.
- 2003. — Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора.
- 2004 - Настао је Фејсбук
- 2006. —
- Неколико хиљада људи, огорчени због објављивања карикатура Мухамеда у данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску у Сирији.
- Дански премијер Андерс Фог Расмусен обратио се путем арапске телевизијске станице Ал-Арабија становницима исламских земаља поводом спорних карикатура посланика Мухамеда које су објављене у једним данским новинама.
- Међународна атомска организација (ИАА) одлучила да пријави Иран Већу сигурности због наводне намере производње нуклеарног оружја.
- Отворене 20. Зимске олимпијске игре у италијанском граду Торину. Трајале су до 26. фебруара, а такмичило се око две и по хиљаде спортиста из 80 земаља.
Рођења [уреди]
- 1746. — Тадеуш Кошћушко, пољски национални јунак.
- 1897. — Лудвиг Ерхард, немачки политичар и економиста.
- 1881. — Климент Ворошилов совјетски војни командант и политичар.
- 1900. — Жак Превер, француски писац.
- 1902. — Чарлс Линдберг, амерички авијатичар. Први човек који је прелетео Атлантик 1927. (†1974.)
- 1914. — Владимир Дедијер, академик, публициста и новинар (†1990.)
- 1922. — Јакоб Савиншек југословенски и словеначки вајар и песник.
- 1930. — Борислав Пекић српски књижевник, романописац и интелектуалац.(†1992.)
- 1963. — Пирмин Цурбриген је бивши швајцарски алпски скијаш. Освајач је Светског купа у укупном поретку четири пута, златне медаља на Олимпијским играма и вишеструки је светски првак.
Смрти [уреди]
- 211. — Септимије Север, римски цар. (*146.)
- 869. — Ћирило, византијски мисионар (апостол Словена) и хришћански светац (*827).
- 1901. — Светозар Милетић, српски политичар. (*1826.)
- 1927. — Јанко Вукотић био је сердар и армијски генерал у војскама Књажевине и Краљевине Црне Горе.
- 1946. — Милан Недић председник марионетске српске владе, генерал. (*1878.)
- 1980. — Стојан Аралица, српски сликар. (*1883.)
- 2001. — Драган Максимовић, српски глумац. (*1949.)
