Ле Корбизје

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Ле Корбизје
Ле Корбизје 1933. године
Пуно име	Шарл-Едуар Жанре-Гри
Информације
Датум рођења	6. октобар 1887.
Место рођења	Шо де Фон (Швајцарска)
Датум смрти	27. август 1965.
Место смрти	Рокбрун Кеп Мартен (Француска)
Дела

Музеј у Токију од Ле Корбизјеа

Административна зграда од Ле Корбизјеа у Чандигару-Индија

Објекат Le Poème Électronique испред Техничког универзитета у Аидховену

Двострука кућа од Ле Корбизијеа и Пјера Жанреа у Штутгарту као пример за примену пет принципа нове архитектуре

Ле Корбизје (фр. Le Corbusier) или само Корбизје - псеудоним француског архитекте швајцарског порекла, чије је право име било Шарл-Едуар Жанре-Гри (фр. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Рођен је 6. октобра 1887. у месту Шо де Фон (фр. La Chaux-de-Fonds) у Швајцарској, а умро је 27. августа 1965. у Француској.

Ле Корбизје је био архитекта и урбаниста а такође и сликар, вајар и писац а познат је и као суоснивач пуризма.

Биографски подаци

Ле Корбизје се родио у породици уметника: његов отац је био сликар и гравер бројчаника на часовницима, а мати музичарка. Почео је рано сликати и учити граверски занат. Са четрнаест година почео је похађати уметничку школу, али ускоро посветио архитектури. Године 1902. на међународној изложби цизелираних часовника у Торину његов рад је награђен дипломом.

Од 1906. посвећује се искључиво архитектури, живи скромно, путује по свету, а у Италији проучава тамошњу архитектуру. Следеће године одлази у Аустрију. Почиње проучавати армиранобетонске конструкције да би 1912. реализовао прве архитектонске пројекте. Током Првог светског рата радио је као учитељ.

Године 1917. трајно се настањује у Паризу и са каснијим дугогодишњим сарадником Амадеом Озефантом издаје манифест кубизма који постаје основ пуризма. Године 1929. године постаје суоснивач часописа за естетска питања.

Године 1921. са рођаком Пјером Жанреом отвара атеље у коме ради до 1965. године. Од 1923. гради зграде широм света (Француска, Швајцарска, Немачка, Русија, Јужна Америка, Алжир... ).

У присилној изолацији је од 1939, односно од почетка Другог светског рата. Године 1941. објављује у Паризу „Атинску повељу“ а 1944. " Три људска уређења“. Ради и пројектује од завршетка Другог светског рата па све до смрти од инфаркта 27. августа 1965.

Избор из дела

Дом лно (његов први пројекат)

Први је Ле Корбизијеов пројекат који генерализује промишљене црте и принципе као и методе конструкције зграда, из године је 1914. инспирисан Гарниеровим индустријским градом у којем можемо још наслућивати композиционе недоследности размештања репродуцираног модула и ипак ту не спаја поједине елементе у организовани градски организам и целине.

Вила на морској обали

Ово је пројекат из 1916. који јасно указује на нерешене противречности две композиционе основе; традиционалне средњоморске, која се карактерише луковима и лођама и друге динамичке која се карактерише слободном волуметријом што се може сматрати приближавањем прелома у његовом стваралаштву и схватању простора.

Серијска стамбена јединица Дом Цитрохан

Ово је пројекат из времена 1920.- 1922. године у којем је решио проблеме серијске градње стамбене јединице. Слободним распоредом површина и унутрашњег простора појединих просторија омогућава човеку да у принципу води бољи живот и има боље услове за рад. У овом се пројекту манифестује његов принцип који је произвео велики скандал у уметности „Стан је машина за становање“.

Стамбена јединица за Блистави град

Изграђена је у годинама 1947.-1952. у складу са својим представама о стану као машини за становање. Станови су опремљени отвореним терасама и архитекта је ту применио свој „Модулатор“ који је сам створио и то је систем пропорција људског тела у концепцији људског мерила као човека који је мерило ствари.

У плану Марсељског блиставог града Ле Корбизије је дефинисао пет тачака архитектуре односно пет његових принципа:

1. Ступови: зграда је на ступовима. Зграда са основама у земљи - тамни и често влажни простори. Армирани бетон је омогућио да зграда лебди у ваздуху, а комад земље испод ње је башта која се налази и на крову објекта.
2. Кровне баште... Армирани бетон је ново средство за хомогенизацију покривања објеката. Разлози технички, економски и чежња за савременим конфором, разлози осећајни - све то нам нуди да се одлучујемо за терасе на крововима.
3. Слободна композиција. Стално се граде носећи зидови од чега зависи пројекат. Армирани бетон је дао слободан простор и по посебним спратовима се не морају понављати исте основе и пројектовати исти простор, спратови су независни и то се огледа у уштедама у простору и инвестицијама.
4. Уздужни прозори. Прозор је основни елеменат у архитектури и пројекту зграде. Армирани бетон значи револуцију за историју прозорских отвора. Прозори се сада могу пројектовати као односи пуног-празног и уздуж целе фасаде.
5. Слободна фасада. Ступови иза фасада унутар објеката. Фасаде су танке мембране односно опне које се састоје од прозора и испуне од изолирајућег материјала који се носи на армирано-бетонским конструкцијама. Фасада је слободна.

Вила Штајн и Гархес

Овновна је основа хоризонталних елемената које одређују композицију фасаде, тераса је на крову. Слободне основе ове концепције су наговестили потенциал пластичне енергије која ће доћи до изражаја у његовим нередним пројектима.

Предлог палате УН у Женеви

Ле Корбизије је предложио практичну зграду која је у духу савремене архитектуре и према „Новој естетици“. Његов пројекат није победио и како тврди: "- дипломатија има непримерене симпатије према позлаћеним просторима мртвих краљева“.

Вила Савоја у Поиси

Реализована 1929.- 1932. То је пројекат који се заснива на његових „пет принципа“ и зграда ослоњена на стубовима лебди у простору као бела свемирска лађа која као да није од овога света

Капела Нотр-дам у Роншану

Симбол је савремене архитектуре инспирације из примитивне уметности и експресивног спољашњег изгледа која је у контрастима са спиритуалним духом унутрашњег простора. Мали прозори на снажним зидовима припоменуће нам готику и њене катедрале и тврђаве а визуелно је у суштој супротности готских катедрала и права је опречност лаке и високо стилизоване готике.

Манастир У ла Турете

Реализован је 1959. и користи формални језик објашњавајући динамички простор, и у напону је између унутрашњег простора и спољашњег простора. Овде налазимо рад на светлости и светлосним ефектима који обогаћују унутрачњи простор оживљавајући га и уклањају његову монотонију у његовој функционалности.

Портрет Ле Корбизјеа на Швајцарској новчаници

Велика дела архитектуре и урбанизма

• Озарениград у Марсељу
• Урбанистички планови за Сент-Дие
• Планови за Ла Рошел
• План зграде ОУН
• План урбанизације Боготе
• Рошанска капела
• Манастир у Ла Турету
• Стамбени комплекс у Нант-Резеу
• Урбанизација у Меуксу и Фирмини
• Стразбуршки конкурс
• Бразилски павиљон универзитетског града
• Меандрални град у Токију
• Чандигар

Радови у уметности

• Више од 400 уљаних слика или мурала
• 44 скулптуре
• 27 предлога за гоблене
• литографије и цртежи

Референце

1. Le Corbusier sociolog urbanizmu, Sophie Daria, Odeon Praha 1967.
2. Savremena arhitektura, Udo Kulterman, Novi Sad 1971.
3. Atinjska povelja Le Corbusier Beograd 1965.
4. sk Wikipedia članak:Le Corbusier

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Le Corbusier

• Fondation Le Corbusier - official website
• Swiss ten franc bill featuring Le Corbusier (in circulation since 1995)
• Le Corbusier quotations
• Le Corbusier YouTube
• Chandigarh
• Le Corbusier - Design Dictionary Architect and designer Le Corbusier.
• The Maison Blanche in La Chaux de fond
• Images of the Ministry of National Education and Public Health, Rio de Janeiro
• Le Corbusier in Artfacts.Net