Ле Корбизје
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Ле Корбизје | |
|---|---|
| Пуно име | Шарл-Едуар Жанре-Гри |
| Информације | |
| Датум рођења | 6. октобар 1887. |
| Место рођења | Шо де Фон (Швајцарска) |
| Датум смрти | 27. август 1965. |
| Место смрти | Рокбрун Кеп Мартен (Француска) |
| Дела | |
Ле Корбизје (фр. Le Corbusier) или само Корбизје - псеудоним француског архитекте швајцарског порекла, чије је право име било Шарл-Едуар Жанре-Гри (фр. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Рођен је 6. октобра 1887. у месту Шо де Фон (фр. La Chaux-de-Fonds) у Швајцарској, а умро је 27. августа 1965. у Француској.
Ле Корбизје је био архитекта и урбаниста а такође и сликар, вајар и писац а познат је и као суоснивач пуризма.
Садржај |
Биографски подаци [уреди]
Ле Корбизје се родио у породици уметника: његов отац је био сликар и гравер бројчаника на часовницима, а мати музичарка. Почео је рано сликати и учити граверски занат. Са четрнаест година почео је похађати уметничку школу, али ускоро посветио архитектури. Године 1902. на међународној изложби цизелираних часовника у Торину његов рад је награђен дипломом.
Од 1906. посвећује се искључиво архитектури, живи скромно, путује по свету, а у Италији проучава тамошњу архитектуру. Следеће године одлази у Аустрију. Почиње проучавати армиранобетонске конструкције да би 1912. реализовао прве архитектонске пројекте. Током Првог светског рата радио је као учитељ.
Године 1917. трајно се настањује у Паризу и са каснијим дугогодишњим сарадником Амадеом Озефантом издаје манифест кубизма који постаје основ пуризма. Године 1929. године постаје суоснивач часописа за естетска питања.
Године 1921. са рођаком Пјером Жанреом отвара атеље у коме ради до 1965. године. Од 1923. гради зграде широм света (Француска, Швајцарска, Немачка, Русија, Јужна Америка, Алжир... ).
У присилној изолацији је од 1939, односно од почетка Другог светског рата. Године 1941. објављује у Паризу „Атинску повељу“ а 1944. " Три људска уређења“. Ради и пројектује од завршетка Другог светског рата па све до смрти од инфаркта 27. августа 1965.
Избор из дела [уреди]
Дом лно (његов први пројекат)
Први је Ле Корбизијеов пројекат који генерализује промишљене црте и принципе као и методе конструкције зграда, из године је 1914. инспирисан Гарниеровим индустријским градом у којем можемо још наслућивати композиционе недоследности размештања репродуцираног модула и ипак ту не спаја поједине елементе у организовани градски организам и целине.
Вила на морској обали
Ово је пројекат из 1916. који јасно указује на нерешене противречности две композиционе основе; традиционалне средњоморске, која се карактерише луковима и лођама и друге динамичке која се карактерише слободном волуметријом што се може сматрати приближавањем прелома у његовом стваралаштву и схватању простора.
Серијска стамбена јединица Дом Цитрохан
Ово је пројекат из времена 1920.- 1922. године у којем је решио проблеме серијске градње стамбене јединице. Слободним распоредом површина и унутрашњег простора појединих просторија омогућава човеку да у принципу води бољи живот и има боље услове за рад. У овом се пројекту манифестује његов принцип који је произвео велики скандал у уметности „Стан је машина за становање“.
Стамбена јединица за Блистави град
Изграђена је у годинама 1947.-1952. у складу са својим представама о стану као машини за становање. Станови су опремљени отвореним терасама и архитекта је ту применио свој „Модулатор“ који је сам створио и то је систем пропорција људског тела у концепцији људског мерила као човека који је мерило ствари.
У плану Марсељског блиставог града Ле Корбизије је дефинисао пет тачака архитектуре односно пет његових принципа:
- Ступови: зграда је на ступовима. Зграда са основама у земљи - тамни и често влажни простори. Армирани бетон је омогућио да зграда лебди у ваздуху, а комад земље испод ње је башта која се налази и на крову објекта.
- Кровне баште... Армирани бетон је ново средство за хомогенизацију покривања објеката. Разлози технички, економски и чежња за савременим конфором, разлози осећајни - све то нам нуди да се одлучујемо за терасе на крововима.
- Слободна композиција. Стално се граде носећи зидови од чега зависи пројекат. Армирани бетон је дао слободан простор и по посебним спратовима се не морају понављати исте основе и пројектовати исти простор, спратови су независни и то се огледа у уштедама у простору и инвестицијама.
- Уздужни прозори. Прозор је основни елеменат у архитектури и пројекту зграде. Армирани бетон значи револуцију за историју прозорских отвора. Прозори се сада могу пројектовати као односи пуног-празног и уздуж целе фасаде.
- Слободна фасада. Ступови иза фасада унутар објеката. Фасаде су танке мембране односно опне које се састоје од прозора и испуне од изолирајућег материјала који се носи на армирано-бетонским конструкцијама. Фасада је слободна.
Вила Штајн и Гархес
Овновна је основа хоризонталних елемената које одређују композицију фасаде, тераса је на крову. Слободне основе ове концепције су наговестили потенциал пластичне енергије која ће доћи до изражаја у његовим нередним пројектима.
Предлог палате УН у Женеви
Ле Корбизије је предложио практичну зграду која је у духу савремене архитектуре и према „Новој естетици“. Његов пројекат није победио и како тврди: "- дипломатија има непримерене симпатије према позлаћеним просторима мртвих краљева“.
Вила Савоја у Поиси
Реализована 1929.- 1932. То је пројекат који се заснива на његових „пет принципа“ и зграда ослоњена на стубовима лебди у простору као бела свемирска лађа која као да није од овога света
Капела Нотр-дам у Роншану
Симбол је савремене архитектуре инспирације из примитивне уметности и експресивног спољашњег изгледа која је у контрастима са спиритуалним духом унутрашњег простора. Мали прозори на снажним зидовима припоменуће нам готику и њене катедрале и тврђаве а визуелно је у суштој супротности готских катедрала и права је опречност лаке и високо стилизоване готике.
Манастир У ла Турете
Реализован је 1959. и користи формални језик објашњавајући динамички простор, и у напону је између унутрашњег простора и спољашњег простора. Овде налазимо рад на светлости и светлосним ефектима који обогаћују унутрачњи простор оживљавајући га и уклањају његову монотонију у његовој функционалности.
Велика дела архитектуре и урбанизма [уреди]
- Озарениград у Марсељу
- Урбанистички планови за Сент-Дие
- Планови за Ла Рошел
- План зграде ОУН
- План урбанизације Боготе
- Рошанска капела
- Манастир у Ла Турету
- Стамбени комплекс у Нант-Резеу
- Урбанизација у Меуксу и Фирмини
- Стразбуршки конкурс
- Бразилски павиљон универзитетског града
- Меандрални град у Токију
- Чандигар
Радови у уметности [уреди]
- Више од 400 уљаних слика или мурала
- 44 скулптуре
- 27 предлога за гоблене
- литографије и цртежи
Референце [уреди]
- Le Corbusier sociolog urbanizmu, Sophie Daria, Odeon Praha 1967.
- Savremena arhitektura, Udo Kulterman, Novi Sad 1971.
- Atinjska povelja Le Corbusier Beograd 1965.
- sk Wikipedia članak:Le Corbusier
Спољашње везе [уреди]
- Fondation Le Corbusier - official website
- Swiss ten franc bill featuring Le Corbusier (in circulation since 1995)
- Le Corbusier quotations
- Le Corbusier YouTube
- Chandigarh
- Le Corbusier - Design Dictionary Architect and designer Le Corbusier.
- The Maison Blanche in La Chaux de fond
- Images of the Ministry of National Education and Public Health, Rio de Janeiro
- Le Corbusier in Artfacts.Net