Холна киселина

Холна киселина
Називи
	IUPAC назив (R)-4-((3R,5S,7R,8R,9S,10S,12S,13R,14S,17R)- 3,7,12-trihydroxy-10,13-dimethylhexadecahydro-1H- cyclopenta[a]phenanthren-17-yl)pentanoic acid
	Други називи 3α,7α,12α-трихyдроxy-5β-цхоланоиц ацид
Идентификација
CAS број	81-25-4 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	192176 ;
ECHA InfoCard	100.001.217
Е-бројеви	Е1000 (додатне хемикалије)
УНИИ	Г1ЈО7801АЕ ;
	SMILES C[C@H](CCC(=O)O)[C@H]1CC[C@@H]2[C@@]1([C@H](C[C@H]3[C@H]2[C@@H](C[C@H]4[C@@]3(CC[C@H](C4)O)C)O)O)C; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C24H40O5
Моларна маса	408,57 g/mol
Тачка топљења	200-201°C
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Холна киселина је жучна киселина^[1]. Она је бела кристална супстанца нерастворна у води (растворна је у алкохолу и сирћетној киселини), са тачком топљења од 200-201°Ц. Соли холне киселине су холати. Холна киселина, заједно са хенодеоксихолном киселином, је једна од две главне жучне киселине произведене у јетри, где се синтетише из холестерола. Од две главне жучне киселине, деривати холата сачињавају приближно осамдесет процената свих жучних киселина. Ти деривати се формирају од холил-CoA, који формира коњугате са било глицином, или таурином, дајући гликохолну и таурохолну киселину, респективно.^[2]

Холна киселина успорава холестерол-7-α-хидроксилазу (што је корак који ограничава брзину синтезе жучне киселине), док холестерол има супротни ефекат. Из тог разлога се хенодеоксихолна киселина, а не холна киселина, користи у третману камена у жучи (успоравање синтезе жучне киселине би у још већој мери презаситило камење).^[3]^[4]

Холна и хенодеоксихолна киселина су најзаступљеније људске жучне киселине. Неки други сисари синтетишу предоминантно деоксихолну киселину.^[5]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Смитх, Цоллеен; Лиеберман, Мицхаел; Маркс, Даwн Б.; Маркс, Аллан D. (2007). Маркс' ессентиал медицал биоцхемистрy. Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 978-0-7817-9340-7.
^ ЈY, Цхианг (2009). „Биле ацидс: регулатион оф сyнтхесис”. Јоурнал оф Липид Ресеарцх. 50 (10): 1955—66. ПМЦ 2739756 . ПМИД 19346330. дои:10.1194/јлр.Р900010-ЈЛР200. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 02. 03. 2011.
^ Исер ЈХ, Доwлинг Х, Мок ХY, Белл ГД (1975). „Цхенодеоxyцхолиц ацид треатмент оф галлстонес. А фоллоw-уп репорт анд аналyсис оф фацторс инфлуенцинг респонсе то тхерапy”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 293 (8): 378—83. ПМИД 1152936. дои:10.1056/НЕЈМ197508212930804.
^ Хофманн, Алан Ф.; Јохнсон L. Тхистле; Клеин, Петер D.; Патрициа А. Сзцзепаник; Паулина Y. С. Yу (1978). „Цхенотхерапy фор Галлстоне Диссолутион, II. Индуцед Цхангес ин Биле Цомпоситион анд Галлстоне Респонсе”. ЈАМА. 239 (12): 1138—1144. дои:10.1001/јама.1978.03280390034017.
^ Урицх, Клаус (1994). Цомпаративе анимал биоцхемистрy. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-3-540-57420-0.

Литература[уреди | уреди извор]

Урицх, Клаус (1994). Цомпаративе анимал биоцхемистрy. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-3-540-57420-0.
Смитх, Цоллеен; Лиеберман, Мицхаел; Маркс, Даwн Б.; Маркс, Аллан D. (2007). Маркс' ессентиал медицал биоцхемистрy. Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 978-0-7817-9340-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[isbn0-7817-9340-8-1] Смитх, Цоллеен; Лиеберман, Мицхаел; Маркс, Даwн Б.; Маркс, Аллан D. (2007). Маркс' ессентиал медицал биоцхемистрy. Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 978-0-7817-9340-7.

[pmid19346330-2] ЈY, Цхианг (2009). „Биле ацидс: регулатион оф сyнтхесис”. Јоурнал оф Липид Ресеарцх. 50 (10): 1955—66. ПМЦ 2739756 . ПМИД 19346330. дои:10.1194/јлр.Р900010-ЈЛР200. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 02. 03. 2011.

[pmid1152936-3] Исер ЈХ, Доwлинг Х, Мок ХY, Белл ГД (1975). „Цхенодеоxyцхолиц ацид треатмент оф галлстонес. А фоллоw-уп репорт анд аналyсис оф фацторс инфлуенцинг респонсе то тхерапy”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 293 (8): 378—83. ПМИД 1152936. дои:10.1056/НЕЈМ197508212930804.

[4] Хофманн, Алан Ф.; Јохнсон L. Тхистле; Клеин, Петер D.; Патрициа А. Сзцзепаник; Паулина Y. С. Yу (1978). „Цхенотхерапy фор Галлстоне Диссолутион, II. Индуцед Цхангес ин Биле Цомпоситион анд Галлстоне Респонсе”. ЈАМА. 239 (12): 1138—1144. дои:10.1001/јама.1978.03280390034017.

[isbn3-540-57420-4-5] Урицх, Клаус (1994). Цомпаративе анимал биоцхемистрy. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-3-540-57420-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]