Глицин

Глицин
IUPAC име	Glycine
Други називи	Aminoethanoic acid Aminoacetic acid
Идентификација
Абревијација	Gly, G
CAS регистарски број	56-40-6 Y
ПубХем	750
ХемПаук	730
ЕЦ-број	200-272-2
MeSH	Glycine
СМИЛЕС	NCC(O)=O
Својства
Молекулска формула	C2H5NO2
Моларна маса	75.07 g mol−1
Агрегатно стање	бела материја
Густина	1.1607 g/cm3
Тачка топљења	233 °C (разлаже се)
Растворљивост у води	25 g/100 mL
Растворљивост	растворан у етанолу, пиридину нерастворан у етру
pKa	2.35 и 9.78
Изоелектрична тачка	5,97
Опасност
LD50	2600 mg/kg (миш, орално)
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала
Литература

Глицин или α-аминосирћетна киселина је најједеноставнија аминокиселина, која не поседује ниједан асиметричан атом угљеника у својој структури. У организму се може произвести из других аминокиселина, тако да не спада у есенцијалне аминокиселине.

Синтеза

Глицин се може произвести из аминокиселина серин и треонин, из глиоксалне киселине и саркозина.

• Производња глицина из серина је најважнији пут синтезе глицина. Реакција се одвија уз дејство ензима серин хидроксиметилтрансфераза који за своју активност захтева витамин Б₆ (пиридоксалфосфат). За реакцију је неопходна тетрахидрофолна киселина из које некон рекције постаје метилен тетрахидрофолна киселина.

• Глицин се може поизвести из глиоксалне киселине под утицајем ензима глицин аминитрансфераза. Овај ензим преноси амино групу са глутаминске киселине као донора на глиоксалну киселину као примаоца при чему настаје глицин и α-кетоглутарна киселина.

• Из саркозина (метил-глицин) дејством ензима саркозин оксидаза настаје глицин и издваја се формалдехид.

• Глицин може настати и из аминокиселине треонин под утицајем ензима треонин алдолаза, али је значај ове реакције мали.

Разградња

• Из глицина и метилен тетрахидрофолне киселине настаје серин (обрнута рекција од горе наведене). Разградњом серина настаје пирогрожђана киселина. Због овога глицин спада у гликогене аминокиселине.

• Трансаминацијом глицина са α-кетоглутарном киселином настаје глиоксална киселина и глутаминска киселина. Оксидацијом глиоксалне киселине настаје оксална киселина. Оксална киселина може довести до настанка оксалатних бубрежних каменаца.

• Један од најважнијих путева разградње глицина је његово цепање на угљен диоксид, амонијум јон и метилен групу која се везује за тетрахидрофолну киселину, па настаје метилен тетрахидрофолна киселина. Ова рекција је катализована ензимских комплексом глицин синтаза.

Значај

• Глицин учествује у синтези протеина и разних других једињења:
• креатина
• порфирина
• пурина
• гликохолне киселине
• хипурне киселине
• серина.

• Жучне киселине произведене у јетри коњугују се са глицином и таурином и настају одговарајуће кољуговане киселине: гликохолна киселина, гликохенодеоскихолна киселина, таурохолна киселина, таурохенодеоскихолна киселина.

• Глицин је и важан инхибиторни неуротрансмитер у нервном систему.

Поремећаји

• Глицинурија је повећано излучивање глицина мокраћом. Настаје због поремећаја у бубрежном тубуларном траспорту глицина.

• Хиперглицинемија је повећана концентрација глицаина у крви. Настаје због поремећаја у ензимском систему разградње глицина.

• Хипероксалурија појачано излучивање оскалне киселине мокраћом услед чега се врло рано (код деце) јављају бубрежни каменци, инфекције бубрега и њихова инсуфицијенција.

• Хиперсаркозинемија настаје због мањка ензима саркозин оксидазе, због чега се саркозин нагомилава у организму. Ово обољење доводи до менталне ретардације.

Спољашње везе

• pdrhealth.com ((en))
• compchemwiki ((en))
• Бионет школа
• Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: Глицин

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Глицин