Глицин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Глицин[1]
Glycine-zwitterion-2D-skeletal.png
Glycin - Glycine.svg
Glycine-from-xtal-2008-3D-balls.png
Glycine-3D-balls.png
IUPAC име
Други називи Aminoethanoic acid
Aminoacetic acid
Идентификација
Абревијација Gly, G
CAS регистарски број 56-40-6 YesY
PubChem[2][3] 750
ChemSpider[4] 730
ЕЦ-број 200-272-2
MeSH Glycine
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула C2H5NO2
Моларна маса 75.07 g mol−1
Агрегатно стање бела материја
Густина 1.1607 g/cm3
Тачка топљења

233 °C (разлаже се)

Растворљивост у води 25 g/100 mL
Растворљивост растворан у етанолу, пиридину
нерастворан у етру
pKa 2.35 и 9.78
Изоелектрична тачка 5,97
Опасност
LD50 2600 mg/kg (миш, орално)

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Глицин или α-аминосирћетна киселина је најједноставнија аминокиселина, која не поседује ниједан асиметричан атом угљеника у својој структури. У организму се може произвести из других аминокиселина, тако да не спада у есенцијалне аминокиселине.[5][6]

Синтеза[уреди]

Глицин се може произвести из аминокиселина серин и треонин, из глиоксалне киселине и саркозина.

  • Глицин може настати и из аминокиселине треонин под утицајем ензима треонин алдолаза, али је значај ове реакције мали.

Разградња[уреди]

  • Из глицина и метилен тетрахидрофолне киселине настаје серин (обрнута рекција од горе наведене). Разградњом серина настаје пирогрожђана киселина. Због овога глицин спада у гликогене аминокиселине.

Значај[уреди]

Поремећаји[уреди]

  • Глицинурија је повећано излучивање глицина мокраћом. Настаје због поремећаја у бубрежном тубуларном траспорту глицина.
  • Хиперглицинемија је повећана концентрација глицаина у крви. Настаје због поремећаја у ензимском систему разградње глицина.

Извори[уреди]

  1. ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th ed.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. , 4386 </noinclude>.
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  6. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература[уреди]

  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Глицин