Игра (активност)

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланак: Различита схватања игре

Разиграност скулптора Пола Маншипа

Игра је опсег интринзично мотивисаних активности за рекреативно задовољство и уживање.[1] Игра се обично повезује са активностима дечијег и малолетничког нивоа, мада игра се дешава у било којој животној фази, а међу осталим животињама са вишим функцијама, попут сисара.

Многи угледни истраживачи у области психологије, укључујући Меланију Клајн, Жан Пијажеа, Вилијама Џејмса, Сигмунда Фројда, Карла Јанга и Лева Виготског, гледали су на игру као ограничену на људску врсту, верујући да је игра важна за људски развој и користили су различите истраживачке методе за доказивање својих теорија.

Игра се често тумачи као неозбиљна; мада играч може бити веома усмерен на свој циљ, посебно када је играње структурирано и оријентисано на циљеве, као у такмичарској игри. Према томе, игра се може кретати од опуштене, слободне и спонтане, преко неозбиљне до планиране или чак компулзивне.[2] Игра није само забавна активност; она има потенцијал да служи као важно средство у бројним аспектима свакодневног живота адолесцената, одраслих и когнитивно напредних човеку сличних врста (попут примата). Игра не само што промовише и помаже у физичком развићу (као што је координација руке и ока), већ такође помаже когнитивном развоју и социјалним вештинама, па чак може послужити и као одскочна даска у свет интеграције, што може бити врло стресан процес. Игра је нешто у чему учествује већина деце, али начин на који се игра извршава је различит између култура и начин на који се деца упуштају у игру, универзално варира.

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Семинални текст из области студија игре је књига Homo Ludens која је први пут објављена 1944. године, чему је следило неколико издања, у којој Јохан Хејзинг дефинише игру на следећи начин:[2]‍:13

„Резимирајући формалну карактеристику игре, могли бисмо је назвати слободном активношћу која прилично свесно стоји изван обичног живота као „неозбиљна”, а истовремено апсорбује играча интензивно и потпуно. То је активност неповезана са материјалним интересом, и од ње се не може добити профит. Она се одвија унутар сопствених граница времена и простора према фиксним и уређеним правилима. Она промовише формирање друштвених групација које имају тенденцију да се окруже тајношћу и да прикривањем или другим средствима потенцирају разлику од уобичајеног света.”

Ова дефиниција игре као конститувно засебне и независне сфере људске активности понекад се назива појмом игре „магичног круга”, фразом која се такође приписује Хејзингу.[2] Постоје многе друге дефиниције. Жан Пијаже је изјавио, „многе теорије игре изложене у прошлости јасан су доказ да је феномен тешко разумети.”[3]

Постоје вишеструки аспекати игре на које се људи усредсређују при њеном дефинисању. Једна дефиниција из књиге Психологије игре Сузан Милар наводи да је игра: „свака сврсисходна ментална или физичка активност која се изводи појединачно или групно у слободно време или на послу ради уживања, опуштања и задовољства у реалном времену или дугорочних потреба”.[4] Ова дефиниција посебно наглашава услове и користи које се могу стећи одређеним радњама или активностима везаним за игру. Друге дефиниције се усредсређују на игру као активност која мора следити одређене карактеристике, укључујући спремност на ангажовање, неизвесност исхода и продуктивност активности у друштву.

Још једна дефиниција игре из двадесет првог века долази од Националног удружења игралишта (енгл. National Playing Fields Association - NPFA). Дефиниција гласи: „игра је слободно изабрано, лично усмерено, интринзично мотивирано понашање које активно укључује дете.”[5] Ова се дефиниција у већој мери ставља фокус на дечију слободу избора и личну мотивацију везану за неку активност.

Спортови[уреди | уреди извор]

Спортске активности су један од најуниверзалнијих облика игре. Различити континенти имају своје популарне/доминантне спортове. На пример, европске, јужноамеричке и афричке земље уживају у фудбалу, док северноамеричке земље преферирају кошарку, хокеј на леду, бејзбол или амерички фудбал.[6] У Азији се спортови попут стоног тениса и бадминтона се играју професионално; међутим фудбал и кошарка се играју међу обичним људима,[6] а крикет је популаран у Јужној Азији.[7] Догађаји као што су Олимпијске игре и ФИФА Светско првенство приказују земље које се међусобно такмиче и преносе се широм света. Спорт се може играти као слободна активност или у оквиру такмичења. Према социологу Норберту Елијасу; то је важан део „цивилизационог процеса“.[8] Победе и порази у спорту могу утицати на нечије емоције до тачке у којој се све остало чини небитним.[8] Љубитељи спорта такође могу да замисле какав је осећај играти за свој омиљени тим.[8] Осећања људи могу бити толико надреална да утичу на њихове емоције и понашање.[8]

Предности у младости[уреди | уреди извор]

Спорт младих може дати позитиван исход за развој младих. Истраживања показују да су адолесценти мотивисани и више ангажовани у спорту од било које друге активности,[9][10] и ови услови предвиђају богатији лични и међуљудски развој.[11] Анксиозност, депресија и гојазност могу произаћи из недостатка активности и друштвене интеракције.[12] Постоји велика корелација између количине времена које млади проводе бавећи се спортом и ефеката физичких (нпр. боље опште здравље), психолошких (нпр. субјективно благостање), академских (нпр. школске оцене) и друштвених бенефиција (нпр. склапање пријатеља).[11] Електроника се у протеклих 10 година сматрала обликом времена за игру, али истраживачи су открили да већина електронских игрица доводи до недостатка мотивације, социјалне интеракције и може довести до гојазности.[13] Игра је првобитно заснована на идеји да деца користе своју креативност док развијају своју машту, спретност, физичку, когнитивну и емоционалну снагу. Драмска игра је уобичајена код млађе деце.[12]

Налази истраживања о предностима код младих[уреди | уреди извор]

Уз редовно учешће у разним спортовима, деца могу да се развију и постану вештија у разним спортским вештинама (укључујући, али не ограничавајући се на, скакање, шутирање, трчање, бацање, итд) ако је фокус на овладавању вештинама и развоју.[14][15] Млади људи који се баве спортом такође развијају агилност, координацију, издржљивост, флексибилност, брзину и снагу. Тачније, млади спортисти могу да развију следеће[14][15]

Штавише, истраживања показују да је редовно бављење спортом и физичком активношћу веома повезано са смањењем ризика од дијабетеса, срчаних болести, гојазности и других сродних болести. Према истраживању Аустралијске иницијативе за ментално здравље у раном детињству,[16] деци се може помоћи у суочавању са стресом и управљању њиме развијањем осећаја оптимизма када се баве спортом.[17] Млади људи такође имају тенденцију да буду свеснији у погледу исхране када се баве спортом[14][18][19] Девојке које се баве спортом имају тенденцију да се повезују са мањим шансама за тинејџерску трудноћу, почну да пуше и/или развију рак дојке.[20] Млади спортисти су показали ниже нивое укупног холестерола и друге повољне профиле у параметрима серумских липида повезаних са кардиоваскуларним обољењима.[14][15][18] Спорт омогућава младим људима да буду физички активни и на тај начин смањују време проведено у седећим активностима, као што су гледање телевизије и играње видео игрица.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гарвеy, C. (1990). Плаy. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс.
  2. ^ а б в Хуизинга, Ј (1980). Хомо Луденс: А Студy оф тхе Плаy Елемент ин Цултуре (ПДФ) (3рд изд.). Лондон: Роутледге & Кеган Паул Лтд. ИСБН 978-0-7100-0578-6. Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 03. 2015. г. Приступљено 3. 6. 2015. 
  3. ^ Пиагет, Јеан (1962). Плаy, дреамс анд имитатион. 24. Неw Yорк: Нортон. стр. 147. 
  4. ^ Рахбари, Марyам; Хајнагхизадех, Фатемех; Дамари, Бехзад (август 2015). „А Qуалитативе Студy оф тхе Статус оф Цхилдрен'с Плаy Фром тхе Виеwпоинтс оф Еxпертс анд Суггестионс фор Промотион Интервентионс”. Ираниан Јоурнал оф Педиатрицс. 25 (4): е2178. ИССН 2008-2142. ПМЦ 4575795 Слободан приступ. ПМИД 26396697. дои:10.5812/ијп.2178. 
  5. ^ „Бест Плаy: Wхат Плаy Провисион Схоулд До Фор Цхилдрен” (ПДФ). www.плаyенгланд.нет. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 11. 2018. г. Приступљено 6. 12. 2018. 
  6. ^ а б Топ 10 (2014-09-08). „Топ 10 Мост Популар Спортс ин Тхе Wорлд”. Спортy Гхост!. Архивирано из оригинала 05. 08. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2015. 
  7. ^ „ББЦ Wорлд Сервице | Сторy Оф Црицкет”. www.ббц.цо.ук. Приступљено 2020-12-02. 
  8. ^ а б в г Схеед, Wилсон (1995). „Ендангеред пастимес: Wхy спортс маттер”. Тхе Wилсон Qуартерлy. 19 (1). 
  9. ^ Ларсон, Р; Клеибер, D.А. (1993). „Даилy еxпериенце оф адолесцентс. Ин П. Толан & Б. Цохлер”. Хандбоок оф Цлиницал Ресеарцх анд Працтице wитх Адолесцентс: 125—145. 
  10. ^ Wеисс, M.Р. (2008). „Фиелд оф дреамс”. Спорт ас а Цонтеxт фор Yоутх Девелопмент. Ресеарцх Qуартерлy фор Еxерцисе анд Спорт. 79 (4): 434—449. ПМИД 19177945. С2ЦИД 45415254. дои:10.1080/02701367.2008.10599510. 
  11. ^ а б Ларсон, Р.W. (2000). „Тоwард а псyцхологy оф поситиве yоутх девелопмент”. Америцан Псyцхологист. 55 (1): 170—183. ЦитеСеерX 10.1.1.468.2523 Слободан приступ. ПМИД 11392861. дои:10.1037/0003-066x.55.1.170. 
  12. ^ а б „Тхе Импортанце оф Плаy”. Парентс. 2006-10-25. Приступљено 2017-04-24. 
  13. ^ Сингер, Доротхy. „Цхилдрен'с Пастимес анд Плаy ин Сиxтеен Натионс: Ис Фрее-Плаy Децлининг?” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 08. 2021. г. Приступљено 02. 07. 2023. 
  14. ^ а б в г д ђ е ж Беетс, M.W.; Питетти, К Х. (2005). „Цонтрибутион оф пхyсицал едуцатион анд спорт то хеалтх-релатед фитнесс ин хигх сцхоол студентс”. Јоурнал оф Сцхоол Хеалтх. 75 (1): 25—30. ПМИД 15776877. дои:10.1111/ј.1746-1561.2005.тб00005.x. 
  15. ^ а б в г д ђ е ж Броwн, Е.W.; Цларк, M.А.; Еwинг, M.Е.; Малина, Р.M. (1998). „Партиципатион ин yоутх спортс: Бенефитс анд рискс”. Спотлигхт он Yоутх Спортс. 21 (2): 1—4. 
  16. ^ „Еарлy Цхилдхоод Аустралиа - А воице фор yоунг цхилдрен”. Еарлy Цхилдхоод Аустралиа (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-08. 
  17. ^ „Спортс Домаин ЛАБ - "Wхy Спортс Аре Импортант"”. Спортс Домаин Лаб. 28. 11. 2018. 
  18. ^ а б Брадy, Ф. (2004). „Цхилдрен'с организед спортс: А девелопментал перспецтиве”. Јоурнал оф Пхyсицал Едуцатион, Рецреатион & Данце. 75 (3): 35—41. С2ЦИД 143710636. дои:10.1080/07303084.2004.10608557. 
  19. ^ Каwабе, Х.; Мурата, К.; Схибата, Х.; Хиросе, Х.; Тсујиола, M. (2000). „Партиципатион ин сцхоол спортс цлубс анд релатед еффецтс он цардиовасцулар риск фацторс ин yоунг малес”. Хyпертенсион Ресеарцх. 23 (3): 227—232. ПМИД 10821131. дои:10.1291/хyпрес.23.227 Слободан приступ. 
  20. ^ Леоне, M.; Ларивиере, Г.; Цомтоис, А.С. (2002). „Дисцриминант аналyсис оф антхропометриц анд биомотор вариаблес амонг елите адолесцент фемале атхлетес ин фоур спортс”. Јоурнал оф Спортс Сциенцес. 20 (6): 443—449. ПМИД 12137174. С2ЦИД 19561518. дои:10.1080/02640410252925116. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Игра на Викимедијиној остави.
Библиотечки ресурси о
Игра
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Igra_(aktivnost)&oldid=27676233”