Јан Фабијус

С Википедије, слободне енциклопедије
Јан Фабијус
Датум рођења(1888-07-05)5. јул 1888.
Место рођењаНаарден
Датум смрти30. јул 1964.(1964-07-30) (76 год.)
Место смртиХаг

Јан Фабијус (Нарден, 5. јул 1888Хаг, 30. јул 1964) био је холандски војник, новинар, аутор и политичар.

Балкански ратови[уреди | уреди извор]

Бугарска опсада Једрена

Фабијус је од 1907. до 1910. године похађао Краљевску војну академију у Бреди, а у јуну 1910. године је произведен у артиљеријског потпоручника холандске војске. Касније је премештен у први пук пољске артиљерије, у гарнизону у Утрехту. Године 1912. узео је „спрецијално одсуство“ како би извештавао о Балкаснким ратовима за новине издавачке куће Сејтхоф. У октобру те године се из Утрехта запутио на Балканско полуострво, где га је ратни дописник берлинског дневног листа Berliener tageblatt Пол Блох (Paul Bloch) представио у неколико чланака. Блох је овако описао Фабијуса: Био је толико свеж и радостан и пун наде, са својом кратко ошишаном плавом косом и бистрим, искреним очима на младом лицу, да нам је у року од десет минута улио храброст. Све му је било дивно и интересантно и поучно, чак и каљуга на путу. Када су неки момци прошли са кофама пуним воде за гашење пожара, одмах се дао у трк. Касније се вратио црн као оџачар; поново је њему све било лепо као у бајци, та у питању је био прави пожар. Причао је и о свом згодном оцу и доброј мајци и приређивао је најдивније кулинарске приредбе којима сам икада присуствовао.

Фабијус је тада за холандске дневне листове писао серију чланака под насловом "Рат на Балкану. Писма ратног дописника" (De oorog in de Balkan. Brieven van onze oorlogcorrespondent). У њима је, између осталог, описивао и своја путовања возом кроз земљу, обавештавао о кретањима војних трупа и врло сликовито описивао пејзаже. Уз кореспондента америчког дневног листа Даилy Неwс, био је једини ратни дописник који је са бугарски артиљеријских положаја посматрао напад на Једрене; његова позиција није била лака јер су Бугари покушавали да спрече присуство странаца на жаришту борбе (Фабијус се лажно представио као лекар и, играјући ову улогу, про форме ту и тамо делио аспирине).

Касније је такође био једини који је успео да проведе значајан део времена посматрајући изблиза борбу између Турака и Црногораца на северу Албаније.[1]

Мировна мисија у Албанији[уреди | уреди извор]

Мапа бојног поља

Када је 1914. године Вилхелм од Вида ('Wилхелм зу Wиед') постао владар Албаније, Холандија је послала мировну мисију под вођством пуковника V. Де Вера (V. De Veer)' и мајора L. Томсона (L. Thomson), како би оформила локалну жандармерију. Фабијус је, као старији поручник (тада при првом пуку пољске артиљерије), такође био део ове експедиције, о чему је писао у својој књизи "Шест месеци у Албанији" ('Зес маанден ин Албаниë'). За потребе ове мисије, добио је одобрење да привремено ступи у албанску војну службу, под условом да се након периода од три године врати у службу копнене војске. Фабијусов чин је тамо био капетан жандармерије. Официре су слали на подручје бојишта између Албанаца и Црногораца у близини места Тузи, како би смиривали страсти албанског становништва које је живело у подручјима додељеним од стране међународне комисије; ово је било неопходно како Албанци не би дали повод Црногорцима, који су се на другој страни границе борили са Албанцима настањеним на црногорској територији, да крену у јуриш на албанску територију. С обзиром да албанска влада није имала довољно новца, официрима није пошло за руком да организују жандармерију у Скадру. Након што је L. Томсон тамо погинуо, очекивало се да ће холандска влада повући своје официре, што се није директно догодило. I сам Фабијус је рањен у колену током мисије приликом трзаја топа, али је ипак, храмљући, свако вече ишао у своју батерију.

У Драчу, где су боравили официри и до којег се простирала албанска територија, власт је спровођена четворојако - од стране краља, контролне комисије, министарства и страних изасланика. У овом хаосу, са контрадикторним наредбама, холандски официри су морали сами да се сналазе. Побуњеници ван града су редовно били обавештавани о развоју ситуације у граду и о планираним кретањимавојске. Мисија је, дакле, пропала и окончана 27. јула 1914. године, непосредно пре избијања Првог светског рата. При повратку у Холандију, Фабијус је одржао предавање о својим активностима у Албанији; том приликом је објаснио да су Албанци чудни момци и да је Албанија чудна држава. Након Томсонове смрти, каже Фабијус, знали смо да се ништа неће завршити како треба. Највећа грешка је, према његовом мишљењу, било то што није било централне власти на коју би се могли ослонити. Фабијус је 1918. године објавио илустровану књигу о својим доживљајима - "Шест месеци у Албанији".

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Новаковић-Лопушина, Јелица. 1999. Срби и југоисточна Европа у низоземским изворима до 1918. Београд: Ревисион. стр. 156, 157, 163, 166-168, 170, 171, 307-309