30. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
30. јул (30.07) је 211. дан у години по грегоријанском календару (212. у преступној години) До краја године има још 154 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 30. јул
- 1419. — Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно с градоначелником. То је био почетак хуситских ратова.
- 1930. — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу.
- 1935. — У Великој Британији објављена прва џепна књига, према идеји Алена Лејна да направи „књигу која ће имати цену као 10 цигарета“. Прва књига била „Аријел“ Андреа Мороа.
- 1945. — Јапанска подморница потопила, у Другом светском рату, америчку крстарицу „Индијанаполис“. Погинуло 800 људи.
- 1971. —
- Амерички васионски брод „Аполо 15“ с космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином спустио се на Месец.
- У судару јапанског борбеног и путничког авиона „боинг 727“ погинуле 162 особе.
- 1974. — Турска, Грчка и Велика Британија потписале споразум о прекиду ватре на Кипру.
- 1975. — У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу.
- 1980. — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе.
- 1989. — Радикални чланови совјетског парламента формирали групу за притисак за брже реформе. Групу водили Борис Јељцин и Андреј Захаров.
- 1993. — Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум.
- 1997. —
- У експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на препуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи.
- САД укинуле дванаестогодишњу забрану путовања америчких грађана у Либан пошто су добиле гаранције владе у Бејруту да ће учинити све да спречи тероризам.
- 1999. — Напуштајући обале Панамског канала после готово једног века, САД званично затвориле „панамску операцију“.
- 2001. — Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење.
- 2002. — За премијера Хрватске поново изабран Ивица Рачан.
- 2008. — Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изручен из Београда Хашком трибуналу.
Рођења [уреди]
- 1511. — Ђорђо Вазари италијански сликар и архитекта.
- 1818. — Емили Бронте, енглеска књижевница ирског порекла.
- 1862. — Николај Јуденич, руски генерал
- 1863. — Хенри Форд, амерички инжењер. († 1947.)
- 1898. — Хенри Мур британских вајар.
- 1947. — Арнолд Шварценегер, амерички глумац и политичар аустријског порекла.
- 1964. — Вивика А. Фокс, америчка глумица.
Смрти [уреди]
- 1771. — Томас Греј, енглески песник. (*1716.)
- 1784. — Дени Дидро, француски филозоф и писац. (*1713.)
- 1898. — Ото фон Бизмарк, пруски канцелар и први канцелар уједињене Немачке. (* 1815.)
- 1912. — Муцухито јапански цар. (* 1852.)
- 1944. — Николај Николајевич Поликарпов, совјетски конструктор авиона
- 1929. — Павле Маргановић, један од седам секретара СКОЈ-а
- 1994. — Ипче Ахмедовски, српски певач. (* 1966.)
- 1996. — Клодет Колбер, звезда холивудских комедија. (* 1903.)
- 2007. — Ингмар Бергман, шведски редитељ. (* 1918.)
- 2010. — Небојша Зубовић, српски глумац. (* 1959.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави Свету великомученицу Марину
- Ванауту - дан независности
- Интернационални дан мочвара
