Скадар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили село у општини Осечина, погледајте чланак Скадар (Осечина).
Скадар
Shkodra

Скадар
Скадар

Основни подаци
Држава Застава Албаније Албанија
Регион Скадар
Област Скадар
Становништво
Становништво (2001) 83 598
Положај
Координате 42°03′00″N 19°30′00″E / 42.06666666, 19.516666
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 53 m
Скадар на мапи Албаније
{{{alt}}}
Скадар
Скадар на мапи Албаније
Остали подаци
Поштански број 4001-4007
Позивни број 022
Регистарска ознака SH


Координате: 42° 03′ 60" СГШ, 19° 30′ 60" ИГД
Скадар (алб. Shkodër или Shkodra, лат. Scodra, тур. İşkodra или Arnavut İskenderiyesi, ита. Scutari) је град на југоисточној обали Скадарског језера, у северозападној Албанији, и главни град је истоимене области. Налази се близу места где се састају реке Дрим и Бојана. Јадранско море је удаљено 20 километара. То је један од најстаријих и културно и економски најзначајнијих градова у Албанији. Становништво Скадра се процењује на 90.000, а града са околином на 110.000 (2004).

Етимологија[уреди]

Албанско име града Shkodër, такође у верзијама Scutari и Skutari, изведено је из латинског назива scutarii, у буквалном преводу „заштитници“, а то се односи на римску легију коју је основао Цар Константин Велики. Српски назив Скадар потиче из истог извора.

Историја[уреди]

Стари век[уреди]

Скадар је основан у 4. веку п. н. е. Овде је живело илирско племе Лабеати. Ту је била престоница Краља Агрона и Краљице Теуте. Године 168. п. н. е., град су заузели Римљани и претворили га у значајан трговачки и војни центар.

Средњи век[уреди]

У освит Средњег века, Словени су стигли у околину града. Византијски цар Константин Порфирогенит описао је у делу „О управљању царством“ (De Administrando Imperio) како је Ираклије дао Србима град Скадар са околином током 7-ог века. Они су ту основали државу Дукљу.

Скадар је био важан град средњовековне српске државе. Дукља је била вазал северног суседа, Рашке државе, са којом је образовала Велику Жупу Рашка. Током прве половине 10-ог века, њима је било надређено Бугарско царство. Жупан Часлав Клонимир из династије Војислављевића ослободио је српске територије од власти Византинаца и Бугара. Скадар је постао престоница дукљанске државе за време владавине Светог Јована Владимира у другој половини 10-ог века. Он је успешно бранио град од напада Арбанашких племена. Кратко време, Дукља је била под бугарским царем из Македоније, Самуилом. Византинци су касније укључили област Скадра у своје Царство, формирајући Тему Србија, којом је владао стратег Константин Диоген. Стефан Војислав из Травуније истерао је поседњег стратега Србије Теофила Еротика, и успешно бранио своју независност од Византије. Ослободио је град од Византинаца (Ромеја) око 1040. Краљ Константин Бодин од Дукље и Далмације примио је крсташе крсташког рата из 1101. у Скадру. После периода династичких борби, Скадар је постао део Зете, подређене Великом Жупану Рашке. Од 1355, градом влада породица Балшића. Турци освајају град 1393, да би 1396, град преузела Млетачка република. Њих је из града избацила локална побуна 1403.

Турска владавина[уреди]

Скадар је одбио два велика Турска напада, 1474. и 1478-1479, под вођством Леке Дукађина, који је постао вођа албанског отпора против Турака после смти Скендербега 1468. Сломивши херојску одбрану, Турци су освојили Скадар 1479. По освајању, град је био разорен, а већина становништва је избегла. Скадар је постао главни град турског вилајета.

У 17-ом веку, основана је мања административна јединица, санџак, са центром у Скадру. Град је почео да просперира на занатству: производња свиле, тканина, оружја и сребрних предмета. У граду је изграђен базар и мост преко реке Кир, дуг преко 100 метара, на 13 лукова.

Током 18-ог века, Скадар је био центар Скадарског пашалука, под влашћу фамилије Бушати, и то од 1757. до 1831. После пада пашалука, у граду је организовано више побуна против турске власти (1833-1836, 1854, 1861-1862, и 1869).

Време 19-ог века било је за Скадар време процвата. Скадар је важио као трговачки центар за цео Балкан. У њему је било преко 3500 трговина, а одећа, кожа, дуван, и барут су били најважнија роба. Од 1718. стране државе су отварале посланства у Скадру.

Скадар је био културни и национални центар Албанаца у 19-ом веку. Библиотека Бушати, изграђена 1840-их, била је место окупљања Призренске лиге за Скадар. Оснивана су културна удружења и друштва писаца у граду, као Башкими (Унија) и Агими (Зора). Прве албанске новине и часописи штампани су у Скадру. Породица Маруби била је пионир фотографије у Албанији и оставила преко 150.000 негатива из периода албанске борбе за независност, као и слика живота у албанским градовима на прелазу из 19-ог у 20-и век.

Историја у 20-ом веку[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Опсада Скадра (1912—1913)
Скадар

Избијањем Балканских ратова 1912-1913, Срби и Црногорци су покушали да град прикључе својим државама. За ово је постојало основа, јер је 20.000 становника области говорило српски. Ово становништво се иселило или је асимилирано међу Албанце забраном употребе српских имена, коришћења српског језика и обичаја, али од 1997. године Срби из Скадра и околине враћају своја српска имена, међутим ни дан данас није дозвољено вратити и име и презиме већ само једно од та два. [1] Снаге Османског царства у одбрани Скадра предводио је Есад-паша Топтани. Ове снаге су се седам месеци опирале нападима црногорске и српске војске. Есад-паша се најзад предао Црној Гори априла 1913. До тада је црногорска војска претрпела губитке од преко 10.000 људи, али је под притиском великих европских сила морала да се повуче. Скадар је прикључен новоствореној независној Албанији, маја 1913, одлуком Лондонске конференције.

У Првом светском рату, Скадар је био под аустроугарском окупацијом 1916-1918. После рата градом су кратко владали Французи, а 1919. град је враћен под контролу независне Албаније.

У међуратном периоду, Скадар се полако индустријски развијао. Отваране су мале фабрике прехрамбене, текстилне и индустрије цемента. Године 1924, Скадар је имао око 20.000 становника, а до 1938. било их је 29.000. У истом периоду, број малих предузећа порастао је са 43 на 70.

Скадар је седиште католичке надбискупије и у граду постоје многе религијске школе. Прва јавна школа у граду оворена је 1913, а државна Гимназија 1922. Школе су биле језгро окупљања првих културних друштава.

Раних 1990-их, Скадар је био средиште покрета који је оборио комунистички режим наслеђен из времена Енвера Хоџе.

Култура[уреди]

Позориште Миђени у Скадру

Скадар је важан индустијски и образовни центар. Индустрија обухвата индустрију машина и електронике, текстилну и прехрамбену индустрију. У Скадру постоје Педагошки институт и Универзитет Скадра. Главна библиотека садржи 250.000 књига. Друге културне институције у граду су: Културни центар, Удружење писаца и уметника, Позориште Миђени, Уметничка галерија и Историјски музеј.

У граду живе римокатолици и муслимани у добрим међусобним односима. Скадар је познат по верском школству. Ту постоји једина високошколска институција у Албанији за студије Арабистике и ислама. Познато је и семениште римокатоличке цркве.

Најважнији историјски објекти су Скадарска тврђава (Тврђава Розафа), Турска купатила и Оловна џамија.

Знаменитости[уреди]

Скадарска тврђава, Розафа, потиче из илирских времена. За њу се везује популарна легенда.

Легенда се заснива на испуњењу обећања. Розафа је била невеста најмлађег од тројице браће. Њу су зазидали у зидине тврђаве да се они не би ноћу рушили. Вода која се појављује између блокова камена на главном улазу, у народу се тумачи као млеко из груди Розафе. Млеко би, по веровању, требало да нахрани њено мало дете.

Легенда о Розафи такође је послужила као основа српској народној песмиЗидање Скадра на Бојани“.

Интересантне су и рушевине средњовековног града Сарда, 15 километара удаљене од Скадра. Град је изграђен на узвисини острва у реци Дрим. Данас, уместо реке, град Сарда окружују воде вештачког језера. Град је био седиште средњовековне владарске породице Дукађин.

Стари део града је пун уских улица омеђених високим зидовима. После Другог светског рата у Скадру је изграђено више широких улица и стамбених блокова.

Музика[уреди]

Музика града Скадар, једног од интелектуалних и културних центара, разликује се од традиционалне албанске народне музике. Лирска, романтична и софистицирана, уз употребу оријенталних лествица и преплитања дура и мола, подсећа на севдалинке из Босне и Новопазарског санџака, али се од њих разликује по карактеристичној уздржаности и ритму. Неки описи из 19. века описују локалне музичке групе: виолина, кларинет, саз, деф, хармонијум (попут индијског) и удараљке сачињене од боца. Данас, хармоника и гитара су замениле егзотичне инструменте, али је дух и присност музике очувана.

Познате личности[уреди]


Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]