Леукотриен Е4
| |
| Називи | |
|---|---|
| Преферисани IUPAC назив
Леукотриен Е4 | |
| Системски IUPAC назив
6-[(2-амино-2-карбоксиетил)сулфанил]-5-хидроксикоса-7,9,11,14-тетраеноинска киселина | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| КЕГГ[1] | |
| МеСХ | Леукотриене+Е4 |
| |
| Својства | |
| C23H37NO5S | |
| Моларна маса | 439,61 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Леукотриен Е4 је цистеинилни леукотриен који учествује у инфламацији. Познато је да га производи неколико типова белих крвних зрнаца, укључујући еозинофили, мастоцити, ткиво макрофага, и базофили, и недавно је утврђено да га производе тромбоцити причвшћени за неутрофиле.[4] Он се формира путем секвенцијалне конверзије од ЛТЦ4 до ЛТД4 и затим до ЛТЕ4, што је крајњи и најстабилнији цистеинилни леукотриен.[5] У поређењу са кратким полуживотима ЛТЦ4 и ЛТД4, ЛТЕ4 је релативно стабилан и акумулира се у кондензату даха, плазми, и у урину, што га чини доминатним цистеинил леукотриеном у биолошким флуидима.[6] Мерења ЛТЕ4, посебно у урину, се често врше у клиничким испитивањима.
Повишена продукција и екскреција ЛТЕ4 је везана за неколико респираторних болести, и уринарни нивои ЛТЕ4 су повишени током озбиљних напада астме, а посебно су високи код људи са аспирином индукованом астмом.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Laidlaw TM, Kidder MS, Bhattacharyya N, Xing W, Shen S, Milne GL, Castells MC, Chhay H, Boyce JA. Cysteinyl leukotriene overproduction in aspirin exacerbated respiratory disease is driven by platelet-adherent leukocytes. Blood. 2012;119(16):3790-8
- ^ Lee CW, Lewis RA, Corey EJ, Austen KF. Conversion of leukotriene D4 to leukotriene E4 by a dipeptidase released from the specific granule of human polymorphonuclear leucocytes. Immunology 1983; 48:27-35
- ^ Sala A, Voelkel N, Maclouf J, Murphy RC. Leukotriene E4 elimination and metabolism in normal human subjects. J Biol Chem 1990; 265:21771-8
- ^ Lee TH, Christie PE. Leukotrienes and aspirin induced asthma. Thorax 1993; 48(12): 1189–1190
Литература[уреди | уреди извор]
- Lipkowitz, Myron A. and Navarra, Tova (2001) The Encyclopedia of Allergies (2nd ed.) Facts on File, New York, p. 167, ISBN 0-8160-4404-X
- Samuelsson, Bengt (ed.) (2001) Advances in prostaglandin and leukotriene research: basic science and new clinical applications: 11th International Conference on Advances in Prostaglandin and Leukotriene Research: Basic Science and New Clinical Applications, Florence, Italy, June 4–8, 2000 Kluwer Academic Publishers, Dordrecht, ISBN 1-4020-0146-0
- Bailey, J. Martyn (1985) Prostaglandins, leukotrienes, and lipoxins: biochemistry, mechanism of action, and clinical applications Plenum Press, New York, ISBN 0-306-41980-7
