Arahidonska kiselina
| Arahidonska kiselina | |
|---|---|
 |
|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Naziv po klasifikaciji | (5Z,8Z,11Z,14Z)-Ikosa-5,8,11,14-tetraenoinska kiselina[1] |
| Drugi nazivi | 5,8,11,14-sve-cis-eikosatetraenoinska kiselina; sve-cis-5,8,11,14-eikosatetraenoinska kiselina; Arahidonat |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 506-32-1  |
| PubHem | 444899 |
| HemPauk | 392692 |
| EINECS broj | |
| DrugBank | DB04557 |
| KEGG | |
| MeSH | |
| ChEBI | 36306 |
| RTECS | CE6675000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Bajlštajn | 1713889 |
| 3DMet | B00061 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C20H32O2 |
| Molarna masa | 304.47 g mol−1 |
| Tačna masa | 304.240230268 g mol-1 |
| Gustina | 0.922 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
-49 °C, 224 K, -56 °F |
| Tačka ključanja |
169-171 °C, 442-444 K, 336-340 °F (at 0.15 mmHg) |
| log P | 6.994 |
| pKa | 4.752 |
| Opasnost | |
| NFPA 704 |
 1
1
0
|
| R-oznake | R19 |
| Tačka paljenja | 113 °C (235 °F) |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Arahidonska kiselina (AA, ARA) je polinezasićena omega-6 masna kiselina 20:4(ω-6). Ona je pandan zasićene arahidinske kiseline nađene u ulju kikirikija (L. arachis).[2]
Садржај |
[уреди] Hemija
Po hemijskoj strukturi, arahidonska kiselina je karboksilna kiselina sa 20-ugljenika dugim lancom i sa četiri cis-dvostruke veze. Prva dvostruka veza je locirana šest ugljenika od omega kraja. Neki hemijski izvori definišu arahidonsku kiselinu kao svaku eikozatetraenoinsku kiselinu. Međutim, skoro svi biološki, medicinski i nutricioni tekstovi ograničavaju ovaj termin na sve-cis-5,8,11,14-eikozatetraenoisku kiselinu.
[уреди] Biologija
Arahidonska kiselina je polinezasićena masna kiselina koja je prisutna u fosfolipidima (posebno u fosfatidiletanolaminima, fosfatidilholinima i fosfatidilinozitolima) membrana telesnih ćelija, i koje ima u izobilju u mozgu, mišićima, i jetri.
Osim što učestvuje u ćelijskoj signalizaciji kao lipidni sekundarni glasnik koji reguliše signalne enzime, kao što je PLC-γ, PLC-δ i PKC-α, -β i -γ izoforme, arahidonska kiselina je ključni inflamatorni intermedijar.[3]
[уреди] Esencijalna masna kiselina
 |
Za više informacija pogledajte Esencijalna masna kiselina |
Arahidonska kiselina nije esencijalna masna kiselina. Međutim ona postaje esencijalna ako je linoleinska kiselina deficitarna, ili ako telo ne može da konvertuje linoleinsku kiselinu. Neki sisare nemaju, ili imaju veoma ograničenu, sposobnost konvertovanja linoleinske kiseline u arahidonsku kiselinu, tako da je ona za njih esencijalni deo hrane. Pošto biljke stvaraju malo, ili ne stvaraju, arahidonsku kiselinu, takve životinje su mandatornimesožderi; mačka je primer takvog sisara.[4][5] Komercijalni izvori arahidonske kiseline su razvijeni iz gljive Mortierella alpina.[6]
[уреди] Sinteza i kaskada
Arahidonsku kiselinu odvaja od fosfolipidnog molekula enzim fosfolipaza A2 (PLA2). Ona se takođe može generisati iz DAG-a dejstvom diacilglicerol lipaze.[3]
Arahidonska kiselina za signalne svrhe se formira dejstvom fosfatidilholin-specifične citosolne fosfolipaze A2 (cPLA2, 85 kDa), dok se inflamatorna arahidonska kiselina generiše posredstvom sekretorne PLA2 niske molekulske težine (sPLA2, 14-18 kDa).[3]
Arahidonska kiselina je prekursor u produkciji eikozanoida:
- Enzimi ciklooksigenaza i peroksidaza proizvode prostaglandin H2, koji se zatim koristi za formiranje prostaglandina, prostaciklina, i tromboksana.
- Enzim 5-lipoksigenaza formira 5-HPETE, iz koga zatim nastaju leukotrieni.
- Arahidonska kiselina se takođe koristi u biosintezi anandamida.
- Deo arahidonske kiseline se konvertuje u hidroksieikozatetraenoiske kiseline (HETE) i epoksieikosatrienoinske kiseline (EET) dejstvom epoksigenaze.[7]
Proizvodnja tih derivata i njihovo dejstvo u telu je kolektivno poznato kao kaskada arahidonske kiseline.
[уреди] PLA2 aktivacija
PLA2 se aktivira vezivanjem liganda za jedan ili više receptora:
Svaki agens koji povišava nivo intracelularnog kalcijuma može da uzrokuje aktiviranje nekog PLA2 oblika.[9]
[уреди] PLC aktivacija
Alternativno, arahidonska kiselina može da bude odvojena od fosfolipida dejstvom fosfolipaze C (PLC), pri tome nastaje diacilglicerol (DAG), koga naknadno razlaže DAG lipaza do arahidonske kiseline.[8]
Među receptorima koji aktiviraju ovaj put su:
PLC isto tako može da bude aktiviran MAP kinazama. Aktivatori ovog puta su PDGF i FGF.[9]
[уреди] Literatura
- ^ „5,8,11,14-Eicosatetraenoic acid - Compound Summary“
- ^ „Dorland's Medical Dictionary – 'A'“ Приступљено 12. 1. 2007.
- ^ а б в Baynes, John W.; Marek H. Dominiczak (2005). Medical Biochemistry 2nd. Edition. Elsevier Mosby. стр. 555. ISBN 0723433410.
- ^ MacDonald, ML; Rogers, QR; Morris, JG (1984). „Nutrition of the Domestic Cat, a Mammalian Carnivore“. Annual Review of Nutrition 4: 521–62. DOI:10.1146/annurev.nu.04.070184.002513. PMID 6380542.
- ^ Rivers, JP; Sinclair, AJ; Craqford, MA (1975). „Inability of the cat to desaturate essential fatty acids“. Nature 258 (5531): 171–3. Bibcode 1975Natur.258..171R. DOI:10.1038/258171a0. PMID 1186900.
- ^ „History of Martek“
- ^ Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 108. ISBN 1-4160-2328-3.
- ^ а б в г д ђ Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 103. ISBN 1-4160-2328-3.
- ^ а б в г д ђ Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 104. ISBN 1-4160-2328-3.
[уреди] Spoljašnje veze
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
