Малтешки пас

Malteški pas (Mljetski pas, Mljetski psić, Maltezer, Maltezac, Maltezer od нем. Malteser; итал. Maltese, sloven. Maltežan) је раса домаћих паса призната од Међународног кинолошког савеза у групи патуљастих паса и паса за пратњу. Раса коју познајемо данас има порекло од прадавних паса које вежемо уз називе Јадранског острва Мљета, изгубљеног Сицилијанског градића Мелита и острва Малте. Једна је од најстаријих раса паса.

Изложбени малтешки пас са неошишаном длаком

По званичним поделама, односно одређивањима земље порекла; малтезац има као земљу порекла целокупни централни Медитеран. Само је патронат над расом додељен Италији.

Најстарији цртеж мљетског пса налази на једној вази која је пронађена у Етрурском месту Вулци. На њој је представа једног патуљастог пса који подсећа на шпица и има веома дугу длаку. Археологија је установила да се ради о Атинској школи, 500 година пре нове ере. Кинолозима је од значаја натпис Мелитаие који стоји изнад слике. Управо је Јадранско острво Мљет то место које се најдуже кроз историју назива лат. Melita, а после тога итал. Méléda.

Аристотел даје први опис иако само назива расе, али не наводи место настанка. Аристотел наводи назив Мелитаеи цателли (Мелитаеус цателлус) те пса упоређује с лат. mustelae (кунама). Грчки писац Калимах (лат. Callimachus) у првом писаном извештају документује порекло мљетског пса. Описао је Цанис мелитаеус 230 година пре нове ере као патуљастог пса који потиче са острва Мелитае, испред јадранске обале, близу Корчуле.

Малтешки пас

Плиније Старији (23. пр. н. е. – 79. н. е.) писао је такође о овим псима и потврдио извештај управника Александријске библиотеке, Калимаха. Први који је погрешно навео место одакле потичу ови пси био је Страбон (око 60 пр. н. е. – 24. н. е.) Он је написао да ови пси потичу са Малте иако неки каснији аутори цитирајући његово дјело говоре како је Страбон назначио само да се из града Мелита на Сицилији извозе ови пси. Занимљиво је да аутор наводи како тадашњи гувернер Малте има веома лијепог малтешког пса који се звао лсса. Познато је да лсса представља латински назив за оток Вис, а он је са Хваром, Корчулом, Ластовом и Мљетом био грчка колонија.

О мљетском псу писао је и Алдрованди (1522—1607). Најзанимљивија је у његовом опису подјела малтезаца на оне с кратком и оне с дугом длаком.

Љекар британске краљице Јохн Цаиус издао је 1563. године књигу у којој наводи извештај Калимаха, али такође самостално поистовећује острво Мелита (Мљет) са Малтом и ове псе назива малтешки пинч.

Гесснер је 1563. описао ове псе уз навод да су то веома скупи пси и да имају белу длаку, а на телу се јављају црвена поља. Њихово порекло види у Француском граду Лијонсу.

Малтешки пас на изложби 2013.

У Енглеску су 1520. године стигли први примерци. Тицијан Вечели насликао је мљетског пса 1576. године, а прва енглеска слика потиче из 1763. године.

Популарност ових паса полако је пролазила тако да је узгој замро у 17. и 18. стољећу. Опстанак расе доведен је у питање. Енглески извори са почетка 20. века говоре да је расе изумрла или пред изумирањем. Верује се да је парењем са другим пасминама очувана ова раса и створена читава група паса који сачињавају групу бишона. Понекад ову пасмину називају теријерима, други пут шпанијелима, али их Бриггс не сматра ни теријерима ни шпанијелима.

До данас није у потпуности разрешено како је малтезац настао? Има одређених мишљења да су преци ових паса били бели овчарски или пастирски пси и да је претеча малтесца Цанис молоссус. Овакве претпоставке имају веома мало реалне основе. Много је вероватнија теорија која за основу узима патуљастог белог пса познатог у класичној Грчкој. Овог пса познавали су и Римљани и Илири и Словени. С обзиром на постојање изузетних комуникација између Грчке и Јадранских отока, сасвим је могуће да је тај пас доспио до Јадранских острва, и да је ту доживио свој потпуни развој односно да се од њега развио мљетски пас.

Крајем прошлог века почео је систематски узгој ових паса у Енглеској. Полазни материјал био је Малтесе-Терриер како су они тада називали тог пса. За тај узгој обавили су неколико увоза са копна (из Европе), а основни увози били су из Немачке и Холандије. Тада су биле дозвољене и друге боје, а тек после Првог свјетског рата одређено је да малтезац може бити само беле боје.

Прво уписани пси били су Мотти и Аффи, уписани 1904. у швајцарски родовник.

Мљетски псић постао је де иуре италијанска раса паса 1954. године када је на годишњој скупштини ФЦИ у Интерлакену (Швајцарска) одлучено да је Италија старатељ овој раси паса.

Референце

• Орбан, Ратимир. Малтешки пас је заправо наш мљетски псић, Мој пас, 1992, Број 7-8-9. пп. 14–15