Месечеве мене

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација 1: Месечеве мене
Илустрација 1: Месечеве мене
Илустрација 2:Положај Месеца према Земљи и сунчевим зракама
Илустрација 2:Положај Месеца према Земљи и сунчевим зракама
Анимација Месечевих мена.

Месечеве мене су последица револуције Месеца око планете Земље. Ово кретање се може пратити сваким даном и притом приметити да Месец се на небу помера од запада ка истоку (не рачунајући привидно кретање неба) и то у приближно истом појасу као и Сунце и планете и сваким даном се излази и залази касније. Ово кретање Месеца мења и међусобни однос положаја Сунца, Земље и Месеца.

Објашњење појаве[уреди | уреди извор]

Кад се Месец на својој путањи нађе у близини Сунца, ми га више не видимо и кажемо да је тада млад месец, младина или млађак (нови месец) и могуће га је видети следећих вечери по заласку Сунца на западном делу неба, као танки срп на небу (број 1 и број 2 на илустрацијама).

У следећих седам дана Месец поступно долази у положај у којем га у односу на Сунце видимо под правим углом и тада видимо осветљену десну половину, јер је том страном окренут према Сунцу и то је тзв. прва четврт (број 3 на илустрацијама).

После тога, његова се осветљена страна повећава сваким даном док се не нађе на супротној страни Сунца, 14,5 дана од младог месеца (број 4 на илустрацији 1). Тада је потпуно осветљена страна према нама и ту појаву називамо пун месец или уштап (број 5 на илустрацијама). Тада месец излази у тренутку када Сунце залази, можемо га видети целу ноћ, и потом залази при изласку Сунца

Затим се осветљена страна поступно смањује и при томе се Месец и даље помера према истоку, тако да га видимо сваки дан да излази после заласка Сунца све касније и касније. Кад се његова фаза смањи на половину онда је то фаза коју називамо последња четврт (број 6 и 7 на илустрацијама). Тада Месец излази у поноћ, и видимо га до изласка Сунца, када је високо на небу јер образује прав угао са Сунцем.

Месец се потом поновно привидно приближава Сунцу, све је мање видљив, губи се у одсјају Сунца (број 8 на илустрацијама) те се након 29,5 дана поновно враћа у положај где започиње нови циклус фаза као млад месец или младина.

Практична примена[уреди | уреди извор]

Помоћу Месечевих мена може се приближно одредити и правац севера. Месец у првој четврти излази око подне, а око 18 сати је на југу. Пун месец или уштап је увијек насупрот Сунцу, излази на истоку одмах по заласку Сунца, око пола ноћи је на југу а ујутро на западу. Задња четврт појављује се око поноћи на истоку а око 6 сати ујутро је на југу.

Месечеве мене у религијама и народној традицији[уреди | уреди извор]

Млади Месец

У старија времена су људи много више свете догађаје (обреде, молитве...) везали за месечеве мене него данас. Тако су у Броду на Сави католици 1767. године имали мисе код олтара Светог Фрање у недељу младог месеца, [1] а у Београду је породица Делфе Иванић примала свештеника у кућу сваке недеље после младога петка, сваког месеца, да освети водицу и благослови породицу и дом.[2] Месечеве мене су у хришћанству данас битне још само у одређивању датума празновања Васкрса. Павле Ровински је записао да у Црној Гори људи воле да читају календаре и због сазнања када су месечеве мене.[3] Различитим фазама Месеца су приписивали различите појаве. Када је био уштап није требало солити месо, спремати за зиму купус и друго поврће, јер ће се покварити, брзо ће се подерати рубље, ако се у то време обеси да се суши. Најповољније за то је била млада недеља, а нарочито млади петак, први након мене Месеца. Тада су деци, нарочито девојчицама, шишали косу, да би била гушћа и лепша. Ако би се видео млад Месец, требало је поскочити пар пута, ухвативши се за уши или ударати по новчанику, ако у њему има новца, или ишчупати пар травки и пребацити их преко себе. Тада би узели и дете, подигли би га у вис и цмокну га уснама као да га љубе. Понегде би се девојке, ухвативши се за уши, обрнуле три пута, поскакујући и изговарајући: Ти си стар, а ја млада. Распитивали су се када је мена, убеђени да ће се тада променити и време. За Месец су говорили да грије, уместо израза у другим српским земљама, сјаји. Зато је понекад долазило до неспоразума у разговору Црногорца и Србина из других места, нпр. из Дубровника.[4] У Библији се помињу младине (1.Сам.20:5,18,24, Колошанима 2:16,17). То је јеврејски месечни празник, млад месец. Месечеве мене у Старом Завету нису кориштене код Јевреја само из верских разлога (младине), него су служиле и као временски оријентир у свакодневном животу. Тако у библијској старозаветној књизи Приче Соломонове (7,20) жена свом љубавнику доказује да јој је муж отишао на даљи пут и да се враћа тек када буде пун Месец.

У исламу је млад месец мотив на врху минарета и купола џамија, као и на заставама многих муслиманских држава. Сава Косановић је у свом путопису о путовању на Синај 1887, записао да је видео Арапе који се клањају младом месецу и поздрављају га. То би увек чинили када га виде молећи га да их сачува здраве и срећне, њих и њихове породице, камиле, козе и магарце.[5]

Млад месец са шестокраком звездом је био знак Илирије. То показује новац Августа Цезара кован за Илирију. Код свих грана илирског, касније названог словенског народа, су се посебно поштовала та небеска знамења. Млада недеља се код православних и католичких Словена славила, али не и код других Словена. I угарски краљеви су за свој део Илирије (Хрватска, Славонија и Далмација) ковали новац са младим месецом и звездом, старим илирским знамењем.[6] Парох Илија Кецмановић и добрљински поп Спасоје Недимовић су крајем 19. века обновили запуштени извор Светињу у Пастиреву, крај којег су се на сваку младу недељу скупљали православни верници из овога краја.[7] У цркви Савиње служба се врши у летњем периоду сваке младе недеље (у 8 часова).[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цвекан 1984, стр. 143.
  2. ^ Милановић, Јасмина (2012). ДЕЛФА ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 83. ИСБН 978-86-7403-172-8. 
  3. ^ Ровински 1998, стр. 288.
  4. ^ Ровински 1998, стр. 299.
  5. ^ Косановић 2019, стр. 316.
  6. ^ Жутић, Никола (2021). Мато Топаловић, славонски Илир. Београд: Велика Србија. стр. 123, 124. ИСБН 978-86-80900-09-4. 
  7. ^ Дринић, Дарио (2022). Православље, бр. 1337. од 1. децембра, Крајишке проте - Илија Кецмановић парох читлучки и надзиратељ протопрезвитерата костајничког. Београд. стр. 39. 
  8. ^ Јокић, Јован (2022). Растко, бр. 24., Манастири Овчарско-Кабларске клисуре. Београд: Богословија Св. Саве. стр. 32. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Месечеве мене на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mesečeve_mene&oldid=27740761”