Ускрс
Ускрс или Васкрс (стсл. въскръс, арх. Великден) је хришћански празник којим се прославља Исусово васкрсење из смрти. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хеб. pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.
Садржај |
[уреди] Значај
Из теолошке перспективе, Ускрс представља најважнији хришћански празник, којим се изражава радост, због коначне победе сина Божијег, над смрти и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Ускрс него Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти а не његовим ускрснућем, ослободило грехова. Али, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму, смрт побеђује тек својим ускрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Ускрса.
[уреди] Обичаји и симболи
[уреди] Ускршња јаја
Почетак обичаја да се за Ускрс припремају јаја потиче из времена Марије Магдалене, која је приликом ширења јеванђелија у Риму изашла пред цара Тиберија са речима "Христос васкрсе" и пружила му на дар офарбано јаје. Туцање јајета и лом љуске, која симболише окове, представља почетак новог живота.
И данас се за овај празник у народу су устаљени многи обичаји, који нарочито веселе децу. За тај дан се фарбају јаја, највише црвеном бојом (мада се користе и друге боје), поклањају се јаја и туца се јајима.
Православни хришћани се тог дана поздрављају поздравом Христос васкрсе на шта се одговара Ваистину васкрсе (или Христос воскресе - Ваистину воскресе).
[уреди] Порекло назива
[уреди] Српски
Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици.[1] У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције.
[уреди] Немачки, енглески
Појмови за Ускрс у њемачком (Ostern) и енглеском (Easter) су вјероватно истог порекла. По питању етимологије постоји више теорија:
- По речнику порекла речи Дуден (њем. Duden), реч Ostern потиче из времена пре прихватања хришћанства од стране германских народа а означавала је пољанску (њем. Heiden) пролећну прославу, чији назив могуће потиче од имена пољанске богиње пролећа. Њено име је у староенглеским текстовима писано као Eostrae и сродно је са називима из других језика: ведски - usrā, старогрчки - ēōs, литвански - aušra или латински - aurora ('зора').
- По предању из 8. века (Beda Veneralibis - de temporum ratione 15) парафразираном у "Немачком речнику браће Грим", ова богиња је била богиња светлости и прослава у њену част је за повод имала пролећну равнодневницу. У истом речнику се напомиње, да је ова богиња могла бити и измишљена[2], и да је постојање богиње по имену Остара само "могуће".
- Пошто се у средњем веку ускршње крштење обављало зором, у германском говорном подручју се за означавање Ускрса усталила реч слична речи за исток. Тако Хонорије Августодунезије (Honorius Augustodunensis) у 12. веку назива Васкрс (Ostern) по истоку (Osten), страни света на којој излази сунце, симбол васкрсења и непролазности. У прилог томе, говори и однос истих енглеских речи, easter и east.
[уреди] Датуми
| Датуми када се слави Ускрс, 2000—2020. (грегоријански календар) |
||
|---|---|---|
| год. | западни хришћани | источни хришћани |
| 2000. | 23. април | 30. април |
| 2001- | 15. април | |
| 2002. | 31. март | 5. мај |
| 2003. | 20. април | 27. април |
| 2004. | 11. април | |
| 2005. | 27. март | 1. мај |
| 2006. | 16. април | 23. април |
| 2007. | 8. април | |
| 2008. | 23. март | 27. април |
| 2009. | 12. април | 19. април |
| 2010. | 4. април | |
| 2011, | 24. април | |
| 2012. | 8. април | 15. април |
| 2013. | 31. март | 5. мај |
| 2014. | 20. април | |
| 2015. | 5. април | 12. април |
| 2016. | 27. март | 1. мај |
| 2017. | 16. април | |
| 2018. | 1. април | 8. април |
| 2019. | 21. април | 28. април |
| 2020. | 12. април | 19. април |
| 2021. | 4. април | 2. мај |
| 2022. | 17. април | 24. април |
[уреди] Ускрс од 1875. до 2000.
Напомена: датуми су дати по грегоријанском календару
|
|
|
|
|
|
|
[уреди] Ускрс од 1875. до 2000. (црквени календар)
Напомена: датуми су дати по јулијанском (црквеном) календару
|
|
|
|
|
|
|
[уреди] Види још
[уреди] Извори
- ^ Клајн, Иван [2008]. Речник језичких недоумица, одредница Васкрс, стр. 33. ISBN 978-86-515-0212-8.
- ^ Bd. 13, Sp. 1371
