Милош Комадина

Милош Комадина
Датум рођења	(1955-08-10)10. август 1955.
Место рођења	Београд  Југославија
Датум смрти	28. фебруар 2004.(2004-02-28) (48 год.)
Место смрти	Београд  Србија

Милош Комадина (Београд, 10. августа 1955 — Београд, 28. фебруар 2004) био је српски песник.

Студирао је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Почео је уједно и као приповедач и преводилац, посебно дела Карлоса Кастанеде. Милош је започео песничку каријеру веома рано, објављујући песме још као гимназијалац. Прва од десет збирки песама „Обично јутро“ објављена је 1978. године. Радио је и као уредник за поезију у часописима: „Студент“, „Видици“ и „Књижевне новине“. Такође, Милош је био и један од оснивача Српског књижевног друштва.

Добар опис Милошеве личности даје се у чланцима Зорице Којић која каже:

…заносни тај поета на листовима својих књига и у свакодневном животу подједнако, заувек млади сневач растафаријанских даб снова, обожавалац регеа (“Стеел пулсе”), Булата Окуџаве и риболова, вечни младић и дечак који је горео на тинејџерским ватрама од истинског одушевљења природом и сваким њеним елементом, пишући и прослављајући живљење и микро и макро свет у њему и около њега сваком честицом свог доброг, предоброг градског бића… Ако се песници кроз писање труде да се ослободе свог пакла, Милош Комадина је заузврат производио сами рај, чист ваздух и плаво небо у директном сусрету за сваког свог пријатеља и читаоца. Милош кога су од његових прапочетака сви много радије и природније називали “песничином” него тек просто песником, већ довољно дуго је нека врста сасвим беспоговорног Волта Витмена у овим крајевима, коме-као што је то било и са самим Витменом уосталом! - Уметници свих врста и заната долазе на искрено поклоњење. Но, тамо не затичете никакву самодовољну, надуту и помпезну величину, него баш напротив живахног дечака, са којим одмах прелазите на “Ти” и који вам све време прича чудесне приче са саме границе живота и поетске фантазије што бисте их могли сатима слушати широм отворених очију и уста.

Награде

Милош је добитник најугледнијих књижевних награда, укључујући и

• награду „Васко Попа“ за свеукупно песничко дело,
• награде „Милан Ракић“ и
• „Милош Црњански“ и
• „Печат вароши сремскокарловачке“ (1983).

Награда „Васко Попа“ 2002. године додељена је за збирку песама „Свеједно“ („Рад“, 2001) за коју се каже да „потврђује неговану поетику коју песник развија у осам објављених књига у временском распону од двадесет година“. Неки од разлога зашто је збирка „Свеједно“ освојила ову награду тиче се и тога што „Комадина подједнако комуницира са песмом и читаоцем, негујући асоцијацију и сликовност и што његов стих има своју меру, изоштрен је, ироничан и прецизан“.

Библиографија

Објавио је следеће књиге поезије:

• „Обично јутро“, 1978. (Нолит)
• „Речник меланхолије“, 1980. (Нолит)
• „Фигуре у игри“, 1983. (Нолит)
• „Етика траве“, 1984. (Просвета)
• „Јужни крст“, 1987. (Нолит)
• „Нешто с анђелима“, 1991. (Нолит)
• „Дан“, 1994. (БИГЗ)
• „Чудо“, 1998. (Народна књига)
• „Оно“, 2003. (Независна издања, Масиц)

За књигу „Оно“ каже се,да се први пут појавило изван имагинације једног песника. Слободан Машић и Драшко Милетић су 28. марта 2003. године покренули едицију „Огледало“. Пре поменутог датума, „Оно“ је било верни сапутник Милошу Комадини у његовим поетским догодовштинама и као такво остало је забележено у истоименој збирци. Поезија Милоша Комадине представља јасно отамњење из мрака већ виђеног. Она (поезија) кроз „Оно“ јасно показује како превазићи нашу отуђеност од целог света, макар наш свет био дневна соба или џунгла Јужне Америке.

Милош је такође објавио и књигу прозних текстова и песама „Воде и ветрови“ 1994. године (Заједница књижевника Панчева) и књигу прича „Инситут за рак“ 2003. године (Стубови културе) за коју је иначе и добио награду „Милош Црњански“.

Збирку песама „Свилом шивена јута“ су на основу песникове заоставштине приредили Гордана Ћирјанић и Милутин Петровић 2005. године. Каже се да су имали успеха у склапању књиге: збирка се држи као целина и личи на Комадину.

Спољашње везе

• Прекидач егзистенције, Дневник онлине, 9. јул 2003.