28. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
28. фебруар (28.02) је 59. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 306 дана (307 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 28. фебруар
- 1525. — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока.
- 1825. — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.
- 1832. — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић.
- 1844. — Током приказивања нове фрегате "Принстон", које је на реци Потомак приредила морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе.
- 1862. — У Србији донет први закон о адвокатури.
- 1916. — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме.
- 1922. — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.
- 1931. — Члан Доњег дома британског парламента Освлад Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста.
- 1933. — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Закон о одбрани народа и државе, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста.
- 1939. — Изашао први број часописа "Политикин забавник".
- 1948. — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом.
- 1953. — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез.
- 1974. — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе.
- 1975. — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици "Мургејт" у лондонском метроу.
- 1986. — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен.
- 1991. —
- Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990.
- Српско национално веће и Извршно веће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији.
- 1993. — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела "Операција падобран" у ратом захваћеној Босни и Херцеговини.
- 1994. — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска "јастреба".
- 1997. — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи.
- 1998. — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова.
- 2002. — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине.
- 2003. — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама.
- 2006. — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.
Рођења [уреди]
- 1743. — Рене Жист Аиј, француски минераолог († 1822.)
- 1855. — Др Драга Љочић, је била прва жена лекар у Србији.
- 1901. — Линус Карл Паулинг, амерички хемичар и биохемичар († 1994).
- 1911. — Отакар Вавра, чешки филмски режисер, сценариста и универзитетски професор († 2011).
- 1957. — Марко Баћовић, српски глумац.
- 1984. — Каролина Куркова, чешка манекенка
- 1985. — Јелена Јанковић, српска тенисерка
Смрти [уреди]
- 1069. — Абад II, маварски краљ.
- 1869. — Алфонс де Ламартин, француски писац и дипломата (* 1790.)
- 1896. — Анте Старчевић хрватски политичар, национал-шовинистичке оријентације
- 1941. — Алфонсо XIII, шпански краљ.
