Васко Попа

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Васко Попа
Насловна страна књиге на енглеском
Информације
Датум рођења	29. јун 1922.
Место рођења	Гребенац (Краљевина СХС)
Датум смрти	5. јануар 1991.
Место смрти	Београд (СФР Југославија)
Дела
Потпис

Васко Попа (Гребенац, 29. јун 1922 — Београд, 5. јануар 1991) је био један од најпознатијих песника на српском језику, академик.

Биографија

Рођен је 29. јуна 1922. у Гребенцу код Беле Цркве. По етничком пореклу је био Румун. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. После тога уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину (тада се Зрењанин звао Бечкерек). Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду, 1949. године.

Прве песме објављује у листовима „Књижевне новине“ и „Борба“. Његова прва збирка песама „Кора“ (1953) уз „87 песама“ Миодрага Павловића сматра се почетком српске послератне модерне поезије. Та књига је покренула расправе књижевне јавности и оставила велики утицај на млађе нараштаје песника. После Коре, Попа је објавио следеће збирке песама: „Непочин поље“ (1956), „Споредно небо“ (1968), „Усправна земља“ (1972), „Вучја со“ (1975), „Кућа насред друма“ (1975), „Живо месо“ (1975), „Рез“ (1981) као и циклус песама „Мала кутија“ (1984), део будуће збирке „Гвоздени сад“ коју никад није довршио.

Од 1954. до 1979. године радио је као уредник у издавачкој кући Нолит у Београду. Слагањем усменог наслеђа, игара и загонетки, Попа је створио посебан песнички језик модерне српске поезије. Приредио је зборнике: Од злата јабука (Београд, 1958.), Урнебесник (Београд, 1960.), Поноћно сунце (Београд, 1962.). У песничком зборнику „Од злата јабука“ (1958.) у новом светлу је приказан поетски свет народних умотворина; у зборнику „Урнебесник“ (1960.), поетски свет песничког хумора и у зборнику „Поноћно Сунце“ (1962.), поетски свет песничких сновиђења.

Круг знамења књига песама

Васко Попа је један од најпревођенијих југословенских песника, а и сам је преводио са француског језика. У Вршцу, 29. маја 1972. године основао је Књижевну општину Вршац (КОВ) и покренуо необичну библиотеку на дописницама, названу „Слободно лишће“. Исте године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности. Један је од оснивача Војвођанске академије наука и уметности (14. 12. 1979) у Новом Саду.

Умро је у Београду 5. јануара 1991. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Круг књига

Појава Васка Попе у послератној српској поезији означава снажан преокрет у односу на поетско стваралаштво његових савременика. Песнички израз Васка Попе је наклоњен афоризму, пословици, елиптичан је и језгровит. Језик Васка Попе је сажет и лапидаран. Он пише кратке стихове без риме и интерпункције, који су блиски метрици српске народне поезије.

За живота је објавио осам књига поезије које су чиниле круг и носе своје знамење:

• „Кора“ - 1953.
• „Непочин поље“ - 1956.
• „Споредно небо“ - 1968.
• „Усправна земља“ - 1972.
• „Вучја со“ - 1975.
• „Кућа насред друма“ - 1975.
• „Живо месо“ - 1975.
• „Рез“ - 1981.

После смрти Васка Попе у његовој заоставштини пронађена је недовршена књига песама „Гвоздени сад“, затим незавршена целина „Лепа варош В“, као и круг од пет песама под заједничким насловом „Луди Лала“. Из заоставштине потиче још и 19 песама, као и књига записа о уметности и уметницима „Калем“. Године 2002. у издању КОВ Вршац изашла је књига „Румунске и друге песме“ где су по први објављене неке песме из Попине заоставштине које је он још у младости писао.

Награде и признања

Васко Попа је први добитник „Бранкове награде“ за поезију, установљене у Сремским Карловцима у спомен на Бранка Радичевића. Године 1957. добија „Змајеву награду“, 1968. Аустријску државну награду за европску литературу, 1976. награду за поезију „Бранко Миљковић“, 1978. додељује му се награда АВНОЈ-а, а 1983. књижевна награда „Скендер Куленовић“.

Награда Васко Попа

Табла на Задужбини Драгољуба Маринковића

Године 1995, у Вршцу, установљена је награда „Васко Попа“ за најбољу књигу песама на српском језику и додељује се сваке године на дан песниковог рођења, 29. јуна. Награду додељују Друштво пријатеља Вршца „Вршац лепа варош“, Хемофарм концерн и Агенција Ђорђевић. Досадашњи добитници су:

• 1995. - Борислав Радовић
• 1996. - Иван В. Лалић
• 1997. - Стеван Раичковић
• 1998. - Милутин Петровић
• 1999. - Слободан Зубановић
• 2000. - Љубомир Симовић
• 2001. - Новица Тадић
• 2002. - Милош Комадина за збирку песама „Свеједно“
• 2003. - Саша Јеленковић за збирку песама „Књига о срцу“
• 2004. - Душко Новаковић за збирку песама „Изабрао сам месец“
• 2005
• 2006. - Милан Ђорђевић за збирку песама „Црна поморанџа“
• 2007. - Војислав Карановић за књигу песама „Наше небо“
• 2008
• 2009
• 2010. - Иван Растегорац, за збирку песама „Глава“
• 2011. - Драган Јовановић Данилов, за књигу песама „Моја тачна привиђења”
• 2012. - Томислав Маринковић за књигу „Обичан живот“

Спољашње везе

• 17 песама Васка Попе у „Антологији српског песништва“
• Биографија на сајту САНУ
• Краћа биографија и песме Васка Попе
• Биографија и стваралачки рад Васка Попе на сајту www.znanje.org
• Васко Попа: „Кора“, „Непочин-поље“, „Усправна земља“ на Антологији српске књижевности (.docx формат)
• 11 песама Васка Попе на енглеском, превео Anthony Weir
• Васко Попа на португалском
• Васко Попа: „Косова песма“
• Спомен плоча Васку Попи („Вечерње новости“, 3. октобар 2011)