Обавештајно-безбедносни систем Уједињеног Краљевства

Влада Уједињеног Краљевства поседује обавештајне агенције у неколико различитих државних одељења. Агенције су одговорне за прикупљање и дистрибуцију, страних и домаћих обавештајниих података, обезбеђивање војних обавештајних података, вршење шпијунаже и контра-обавештајне делатности. Њихове процене обавештајних података доприносе вођењу спољне политике Уједињеног Краљевства, очувању националне безбедности Уједињеног Краљевства, војном планирању и спровођењу закона у Уједињеном Краљевству. Три главне агенције су:

• Тајна обавештајна служба (МИ6)
• Служба безбедности (МИ5)
• Владин штаб за комуникације (ГЦХQ).

Прве обавештајне службе Велике Британије се развијају у 19. веку. Дешифровање Цимермановог телеграма 1917. је означено као најзначајнији обавештајни тријумф за Велику Британију током Првог светског рата и представља једну од најранијих ситуација у којима су обавештајни подаци, утицали на светске догађаје. Током Другог светског рата, али и након тога, многи посматрачи сматрају Ултру веома значајном за Савезнике током Другог светског рата. У послератном периоду, обавештајна сарадња између Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава постала је камен темељац окупљања западних обавештајних служби и „Специјалног односа” између Велике Британије и САД.

Тренутне/Активне службе

	Име агенције	Кратак опис посла
Унутрашња обавештајна делатност	Служба безбедности (МИ5)	Против тероризма и шпијунаже на територији Велике Британије
	Национална обавештајна јединица за домаћи (унутрашњи) екстремизам и нереде (НДЕДИУ)	Анти-екстремизам и спречавање јавних немира на територији Велике Британије
	Национална агенција за организовани криминал (НЦА)	Прикупљање и анализа обавештајних података из сфере организованог криминала
	Национална Обавештајна Служба за Балистику (НБИС)	Управљање и пружање детаљних информација о криминалитету везаном за ватрено оружје
	Национални обавештајни биро за борбу против превара/Национални обавештајни биро за преваре (НФИБ)	Прикупљање и анализа обавештајних података из сфере привредног криминала
Спољна обавештајна делатност	Тајна обавештајна служба (СИС/МИ6)	Прикупљање и анализа страних обавештајних података
	Одбрамбено обавештајна служба (ДИС)	Прикупљање војно-обавештајних података
Електронско-извиђачка делатност	Владин штаб за комуникације (ГЦХQ)	Прикупљање и анализа електронских података
Здружена обавештајна делатност	Обједињени обавештајни комитет (ЈИО)	Заједничка анализа обавештајних података

Историјат

Дирекција војно-обавештајне службе УК је од 19. века била део Ратног Кабинета. Током Другог светског рата, одсеци су нумерисани и често називани „М.I. + број”.

Биро тајне службе (енгл. Тхе Сецрет Сервице Буреау) основан је 1909. године на заједничку иницијативу Адмиралитета Уједињеног Краљевства (Министарства ратне морнарице) и Ратног Кабинета, како би се вршила контрола операција тајних обавештајних служби у Великој Британији и иностранству. Биро се највише концентрисао на активности Владе Немачког царства. Био је подељен на поморске и војне одсеке, који су временом специјализовани за спољну шпијунажу и унутрашњу контра-обавештајну делатност. Ова специјализација је резултат обавештајних захтева Адмиралитета, везаних за поморску снагу Морнарице Царске Немачке и формализована је пре 1914. године. Током Првог светског рата, 1916. године, два одсека су подвргнута административним променама, тако да је унутрашња секција за контра-обавештајну делатност постала Дирекција војно-обавештајне службе Одељак 5 (МИ5), а инострани део постао је Дирекција војно-обавештајне службе Одељак 6 (МИ6). Ова имена – МИ5 и МИ6, су имена помоћу којих су Служба безбедности и Тајна обавештајна служба често препознате данас.

Хиљаду деветста деветнаесте године, Кабинетов Одбор за тајне службе, препоручио је да се креира агенција за пробијање шифри/кодова. Особље агенције је било комбинација људи из Н.I.Д25 (енг. Роом 40; одсек у британском Адмиралтету, најчешће идентификован са напорима криптоанализе Велике Британије током Првог светског рата, посебно пресретањем и декодирањем Зиммерманн Телеграма, који је имао битну улогу у доводјењу Сједињених Држава у рат) и МИ1б (задатак пресретање и криптоанализа) и уједињено је у нову организацију под називом/псеудонимом "Кодекс Владе и школа шифровања" (ГЦ & ЦС). Током Другог светског рата, ГЦ & ЦС је радила на декодирању познате немачке Енигме (псеудоним Ултра) и Лоренцове шифре (енг. Лоренз ципхерс), али и на великом броју других проблема. Кодекс Владе и школа шифровања је у јуну 1946. преименован у „Владин штаб за комуникације” (ГЦХQ). Ратна обавештајна сарадња између Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава наставила се и у послератном периоду. Сходно томе, две земље потписале су билатерални споразум УКУСА 1948. године. Касније је проширен тако да укључује Канаду, Аустралију и Нови Зеланд (познатије под називом „Пет очију”), као и сарадњом са неколико "земаља трећег света". Ово је постало камен темељац окупљања западних обавештајних служби и "Специјалног односа" између Велике Британије и САД.

Обједињени обавештајни биро (ЈИБ) успостављен је 1946. године. Структура ЈИБ-а се састојала од низа дивизија: набавна (ЈИБ 1), географска (ЈИБ 2 и ЈИБ 3), одбрана, пристаништа и плажа (ЈИБ 4), аеродрома (ЈИБ 5), кључних тачака (ЈИБ 6), уља (ЈИБ 7) и телекомуникација (ЈИБ 8).

Када је Министарство одбране формирано 1964. године, ЈИБ, поморске обавештајне службе, војно-обавештајна служба и обавештајна служба ваздушног саобраћајаа су комбиноване да формирају Обавештајну јединицу одбране (ДИС). ДИС се прво фокусирао на питања хладног рата.

Закон о безбедносним службама из 1989. године успоставио је правну основу Службе безбедности (МИ5), први пут под владом коју је предводила Маргарет Тачер. Владином штабу за комуникације (ГЦХQ) и Тајној обавештајној служби (МИ6) су први пут  постављене законске основе доношењем Закона о обавештајним службама (1994) под владом коју је предводио Џон Мејџор.

У 2009. години, Обавештајна јединица одбране (ДИС) мења име у Обавештајну службу одбране (DI). Обједињена обавештајна организација пружа процену података и савете о развоју аналитичке способности британске обавештајне заједнице за Обједињени обавештајни комитет  и Савет за националну безбедност.

Национална агенција за организовани цриминал (НЦА), основана 2013. године, прикупља и анализира обавештајне податке о озбиљном и организованом криминалу. Претходе јој Агенција за озбиљан организовани криминал - СОЦА (2006–2013), Национална криминалистичка обавештајна служба - НЦИС (1992-2006.) и Национална обавештајна јединица за наркотике (1970-1992). Постоје и три друге обавештајне службе унутрашње обавештајне делатности под надлежношћу Министарства унутрашњих послова. То су Национална обавештајна јединица за домаћи (унутрашњи) екстремизам и нереде (НДЕДИУ) од 2004. године, Национална Обавештајна Служба за Балистику (НБИС) од 2008. године и Национални обавештајни биро за преваре (НФИБ) основан 2010. године од стране Полиције града Лондона.

Организација обавештајно-безбедносног система

Стратешки циљеви утврђене политике националне безбедности Велике Британије обухватају неколико, животно важних, питања као што су:

1. Заштита Уједињеног Краљевства и британске територије, британских држављана и имовине од свих претњи, укључујући тероризам и шпијунажу;
2. Заштита и унапређење одбрамбених капацитета Велике Британије и њених спољнополитичких интереса;
3. Заштита и унапрешење економских потенцијала Велике Британије и њеног укупног багостања;
4. Подршка у откривању и превенцији тешког криминала.

Уз премијера, британским обавештајно-безбедносним системом руководи Комитет сталних подсекретара за усмеравање обавештајног рада ([[[енглески језик|енгл.]] Permanent Secretaries Committee onthe Intelligence Services - PSIS). ПСИС помаже ресорним министрима у сталном надзору рада обавештајних и безбедносних служби. Основне функције ПСИС су:

1. Утврђивање стратешких планова и смерница рада обавештајне машинерије;
2. Дефинисање приоритета за прикупљање обавештајних сазнања и израду националних обавештајних процена;
3. Дефинисање оперативних обавештајних програма обавештајне машинерије;
4. Разматрање других питања од значаја за реализацију обавештајних активности.

Финансијски послови Комитета се подносе Министарском комитету(ЦСИ), који доноси одлуку о финансирању обавештајних служби из државног буџета. На челу ПСИС је Сектретар кабинета(владе), а чланови су подсекретари министарстава одбране, унутрашњих послова и финансија. Координатор за обавештајни рад има улогу саветниха ПСИС и председава саветодавним комитетом, познатим као Прелиминарни комитет, који представља прву проверу предвиђених трошкова за реализацију обавештајних и безбедносних послова. До сада су Координатори били најистакнутије личности из области обавештајног рада (руководиоци обавештајних сллужби). Такође, у периоду после Другог светског рата, забележено је да су истовремено они били и чланови Горњег дома (припадници британске аристократије).

Уз МИС и ПСИС, на плану координације и руковођења обавештајним и безбедносним активнсотима у Великој Британији делује још неколико тела извршне власти. Посебно се истиче Здружени обавештајни комитет (енгл. Joint Intelligence Committee - JIC), део кабинета премијера под контролом Сектретара кабинета. ЈИЦ је тело које одобрава опште обавештајне захтеве и разматра их под надзором Координатора обавештајних и безбедносних служби (енгл. Security and Intelligence Coordinator). Извештај о захтевима служби одлази министрима на одобрење. ЈИЦ има задужења да:

• усмерава и надзире рад обавештајних служби у земљи и иностранству у циљу осигурања ефикасности, економичности и брзог прилагођавања новим захтевима, а под најширим надзором Сталне комисије;
• подноси на одобрење министрима извештаје у договореним интервалима (најмање једном недељно) о обавеђтајним захтевима, приоритетима и другим задацима служби;
• по потреби координира заједничке планове рада различитих одељења у обавештајним службама
• врши надзор и даје рана упозорења за развој директних и индиректних претњи из иностранства према британским политичким, војним и економским интересима
• врши процене о догађајима везаним за спољне послове, одбрану, тероризам, међународни кримина, научне, техничке и међународне економске активности;
• врши процену претњи безбедности;
• одражава и надгледа везе са Комонвелтом и страним обавештајним службама и процењује стандарде за приступ својим информацијама.

Комитет може да оснива и сталне поткомитете за извршење својих обавеза. Комитет директно извештава о свом раду Сектретара владе, осим када врши посебне процене за начелнике Генералштаба. Организован је у више поткомитета под именом Групе за текућу обавештајни рад (енгл. Current Intelligence Groups . CIGs), задужене за поједине ресоре и агенције, због чега се сам ЈИЦ сматра обавештајном установом. Поред ових група, ЈИЦ у свом саставу има и стални Аналитички штаб (енгл. Assessments Staff), Групе координатора(енгл. Coordinator’s Group) и Секретаријат(енгл. Joint Intelligence Secretirait). Анатлитички штаб је задужен за аналитичке послове тј. обраду обавештајних информација добијених од других британских институција.

Парламентарни надзор над радом обавештајних и безбедносних служби у Великој Британијеи врши Комитет за обавештајне и безбедносне послове(енгл. Intelligence and Security Committee - ISC), основан Законом о обавештајним службама 1994. године. ИСЦ испитује усклађеносз рада, ефикасност администрације и обавештајну политику MI-5, MI-6 и ГЦХQ Делује у потпуној тајности, састављен је од 9 чланова и има широк приступ информацијама у деловању ових служби и њиховим најтајнијим информацијама до којих дођу у оквиру обавештајног рада. Комитет има право да тражи од премијера извештај о његовом раду на плану организације и надзора обавештајних и безбедносних активности британских служби, и обрнуто.

Британски Парламент има ограничену контролу над обавештајним активностима, тако да је у Великој Британији посебно издвојена контрола законитости рада обавештајних служби. У том циљу, као посебне институције, делују Комисије и Судови, независни од извршне власти, који у области обавештајно-безбедносних послова испитују поштовање закона од стране обавештајних служби, нарочито повреде људских права, имовине и сл.

Британске обавештајне установе делују у оквиру појединих министарстава, те су због тога надлежни министри одговорни за њихов рад. То је делимично тачно јер је законима о безбедности, прислушкивању и др. предвиђена директна комуникација имеђу шефова служби и премијера, чиме су права и одговорности министара смањена. Ово, истовремено, ставља Координатора у Кабинету премијера у први план и практично објашњава зашто, при промени извршне власти, не долази до промена шефова служби који су формално помоћници министара (стални подсекретари). Овакав начин управљања обавештајним системом пружа дугорочну гаранцију стабилности и сигурности обавештајних информација.

Служба безбедности - МИ5

Служба безбедности - МИ5
Оснивање: 1909. године као Биро за тајне службе
Седиште: Тејмз Хаус, Лондон, Енглеска, УК
Мото: Регнум Дефенде (Одбрана Краљевства)
Запослени: 4 037 запослених
Годишњи буџет: Јединствени рачун за обавештајне службе (око 2,3 милијарде годишње)
Генерални директор: Ендрју Паркер(Андреw Паркер)
Веб сајт: www.ми5.гов.ук

Безбедносна служба, МИ5 (енгл. Millitary Intelligence, Section 5 - Војна обавештајна служба, одељак 5), основана је 1909. године под именом „Биро тајне службе” (енгл. Secret Service Bureau) на инцијативу Комитета за одбрану Империје(енгл. Committee of Imperial Defence). Служба делује под именом „Биро тајне службе” до јануара 1916. године , када постаје део Директората за војни обавештајни рад (енгл. Directorate of Military Intelligence) Министарства рата (енгл. War Office) и мења назив у Војно обавештајно одељење бр.5 (енгл. Military Intelligence - MI5). Садашњи назив „Тајна служба” добила је 15. октобра 1931. године, али се због популарности у Првом светском рату задржао и назив МИ5. Служба има своју статутарну основу у Акту безбедносних служби из 1989. и у Акту обавештајних служби Уједињеног Краљевства из 1994. године.

Функција МИ5 јесте да очување безбедности земље у сваком тренутку. Вредности које доприносе организацији јесу:

1. Прављење разлике - Фокус на мисији и тежња ка стварним резултатима који треба да учине земљу сигурнијом
2. Тимски рад
3. Професионализам -Највиши стандарди интегритета и објективности, велике вештине, стручност и искуство,квалитетно управљање информацијама, јака безбедносна култура, посвећеност владавини права, одговорност и поштовање сопствених процедура
4. Иновације - Нове идеје и различити приступи за унапређење сопствених способности, начина рада и за превазилажење препрека на путу до успеха

Надзор и контрола

Између 1909, када је МИ5 основан, па све до данас, Агенцијом је руководило 17 генералних директора(једноставно званих „Директори” до 1941. године). До 1993, Премијер их је именовао тајно, а њихова имена и улоге нису биле откривене широј јавности. Први генерални директор којег је премијер јавно именовао био је Даме Стелла Римингтон (иако су имена неколико претходних генералних директора постала јавно позната и пре тога).

Од 1993, политика МИ5 почиње да именује генералне директоре, док у последњих неколико година генерални директори имају тенденцију да буду на том положају од 4 до 5 година. Улога генералног директора је утврђена у Закон о безбедносним службама из 1989.. Он је лично одговоран за:

• операције и ефикасност МИ5
• израду годишњег извештаја о раду Министру унутрашњих послова и Премијеру
• осигуравање политичке непристрасности
• обезбеђивање добијања и објављивања информација у складу са својом законском одговорношћу

У извршавању наведених одговорности, генералном директору помажу интерни механизми који су осмишљени тако да се рад МИ5 води следећим принципима:

1. Владавина права је најважнија
2. Методе истраживања морају бити пропорционалне претњама и одобрени на законски предвиђеном нивоу

Послови безбедносне заштите (енгл. Protective Security) подразмевају активност МИ5 на утврђивању безбедносних процедура и других мера којима се штите укупни материјални и људски потенцијали британске владе, министарстава и других државних институција. Специјализована одељења и тимови службе задужени су за израду планова о мерама откривања и неутралисања шпијунских активности из иностранства, деловања терористичких група, и других претњи по виталне објекте и инфраструктуру државних установа Велике Британије. На пољу заштите осетљивих комуникационих система, МИ5 посебно сарађује са Центром за заштиту национане инфраструктуре (енгл. Centre for the Protection of National Infrastructure - CPN) и ГЦХQ, на основу законских овлашћења и директива Владе и њених министарстава.

2011. године, Његово Краљевско Височанство, Принц од Велса, пристао је да постане Краљевски покровитељ обавештајних служби (МИ5, СИС, ГЦХQ). Такође, МИ5 послује под законском надлежношћу Министарства унутрашњих послова, али није њен део.

Организациона структура

У оквиру централе МИ5 делују и оперативне дирекције(сектори), које су задужене за реализацију оперативних обавештајних или контра-обавештајних задатака, начијем се челу налази директор. Директор, заменици и помоћници директора чине Колегијум(управљачко тело) МИ5, на чијим седницама разматрају разна стратешка питања од значаја за ефикасно функционисање службе, као и проблеме везане за исраду годишњег плана финансирања МИ5 и расподелу и управљање истим. Обавештајним истраживањем и реализацијом мера заштите ради супротстављања разним претњама баве се 3 дирекције, док преостале две реализују активности прикупљања, обраде и руковања сазнањима добијеним обавештајним радом.

У Централи постоји и одељење за правне савете, а уведена је и функција Директора и координатора обавештајног рада у Северној Ирској(енгл. Director and Coordinator of Intelligence/Northern Ireland), који непосредно одговара Генералном директору и министру унутрашњих послова за Северну Ирску.

Централу МИ5 чине:

• Дирекција за прикупљање обавештајних података, продукцију и руковођење информацијама (енгл. Intelligence Collection and Production, Information Managment)
• Дирекција за борбу против шпијунаже, организованог криминала и превентивну безбедност (енгл. Espionage, Serious Crime, Protective Security)
• Дирекција за борбу против тзв. „Ирског тероризма” (енгл. Terorism related to Northern Ireland)
• Дирекција за обавештајни рад у Северној Ирској (енгл. Intelligence/Northern Ireland)
• Дирекција за персонал, безбедност, финансије и руковођење потенцијалима службе(енгл. Personnel, Security, Finance and Facilities Managment)
• Уред правног саветника (енгл. Legal Advisers)

Према званичним подацима, од укупног броја запослених, 340 је запослено на оперативним пословима (као што је регрутовање агената и прикупљање информација), док су остале распоређени у 13 група занимања по појединим дирекцијама. Тежиште рада МИ5 стављено је на обавештајни рад тј. „прикупљање, анализирање и коришћење информација у намери да се идентификује, истражи и бори са претњама националној безбедности или економском благостању за које је Служба одговорна по закону”. Наиме, све радње које оперативне службе предузимају за потребе МИ5 су под контролом и директним усмеравањем МИ5, било да је реч о истрагама, хапшењима, потерама и сл.

Историјат и делатност

Почетак

У почетку, „Биро тајне службе” су чинила само 2 официра: педесетогодишњи краљевски командант морнарице Мансфиелд Цумминг и, четрнаест година млађи капетан војске, Вернон Келл. Цумминг и Келл су касније раздвојили фирму како би постали први шефови тј. будући СИС и МИ5. Келлов главни задатак био је да се позабави оним о чему је званични комитет извештавао 1909. године, а то је „обимни систем немачке шпијунаже”, који је био заснован углавном на питању немачких држављана у Британији. Након што је на почетку следио лажне трагове, Кел је открио стварну мрежу шпијуна који су радили за Немачку поморску обавештајну службу (енгл. German Naval Intelligence Service), која је представљала значајну претњу британској сигурности. Као министар унутрашњих послова у периоду 1910-1911., Винстон Черчил (Wинстон Цхурцхилл, омогућио је Келу максимално коришћење својих средстава на 2 витална начина.

1. Позвао је главне полицајце да помогну у Келовим операцијама против шпијунаже;
2. Увео је систем Кућних канцеларија (енгл. Home Office Warrants - HOW) у којима је сваки од њих овлашћен од стране министра унутрашњих послова за пресретање свих преписки осумњичених(и даље су били потребни налози потписани од стране министра унутрашњих послова за отварање сваког писма).

Ови аранжмани су се показали кључним у омогућавању МИ5 да истражује осумњичене.

Први светски рат

На почетку првог светског рата, МИ5 је, уз помоћ полиције, окружио све агенте који чији је рад у немачкој поморској обавештајној служби био од било каквог значаја. Немачке архиве показују да је најмање 120 шпијуна послато у Британију у неком тренутку током Првог светског рата. МИ5 је ухватио 65 њих. Не постоје убедљиви докази да је било који од остатка агената вратио значајне обавештајне податке Немачкој. Неки "извиђачки агенти" у неутралном бродарству могли су да извештавају само о томе шта би могли приметити приликом позива у британске луке, док су бројни други агенти су прекинули контакте са службом.

Суочен с опадајућом претњом немачке шпијунаже, МИ5 је током друге половине рата повећао пажњу на контра-субверзију. Као и влада, погрешно је сумњао да је немачка и комунистичка субверзија запалила британске индустријске спорове. Госпођа А. V. Мастерсон је постала прва жена која управља финансијама владине канцеларије. Јане Сиссморе, која се придружила МИ5 као шеснаестогодишња секретарица директно из школе 1916. године, напредовала је тако брзо да је до 1924. постала квалификовани адвокат и главни стручњак МИ5 за совјетске послове, док је Стелла Римингтон постала је генерални директор МИ5 1992. године.

Међуратни период

Адмирал Сир Хугх 'Qуеx' Синцлаир, који је постао шеф СИС-а након Цуммингове смрти 1923. године, направио је неуспешну понуду за преузимање МИ5 на основу тога што је учинио да је 'немогуће извући линију' између шпијунаже и контра-шпијунаже. До 1925. године, иако је МИ5 осигурала своје постојање као независна агенција, имала је само 35 особља. Кел је 1925. године рекао Комитету тајне службе Вхитехалл-а да због недостатка ресурса "није имао" агенте "у прихваћеном смислу речи, већ само информаторе, иако би могао запослити агента за одређену сврху." Међутим, и почетком 1939. године, МИ5 је имала само 36 службеника, са још 103 људи из секретарског и регистарског дела. Најупечатљивији предратни успех МИ5 био је продор амбасаде у Лондону у нацистичку Немачку. Њен најважнији извор био је анти-нацистички немачки дипломата Волфганг цу Путлитз(Wолфганг зу Путлитз).

Величина МИ5 драстично се смањила у периоду након Првог светског рата. Само постојање службе претрпело је разне претње, али је почетком ’30-их добио на значају у борби против комунистичке и фашистичке субверзије у Великој Британији. Такође, играо је и водећу улогу у борби против совјетске шпијунаже и добијања информација о нацистичкој Немачкој.

Други светски рат

Служба безбедности имала је кључну улогу у Другом светском рату, првенствено у борби против непријатељске шпијунаже, пресретања немачких комуникација и дезинформација назад у Немачку. Служба је постигла велики успех у откривању непријатељских агената у Британији, од којих су неки "покренули" Службу и постали двоструки агенти. Ово је познати систем „Доубле Цросс” који је допринео успеху слетања савезничких снага у Нормандију на дан D у јуну 1944. године.Када су заробљени немачки записи обављени 1945. године, утврђено је да су готово уништени. Једини изузетак био је агент који је извршио самоубиство пре хапшења. По први пут, служба се суочила са питањем лојалности британских комуниста на осетљивим положајима владе. Ово је имало важне реперкусије након рата.

Маја 1940, шеф службе Сер Вернон Кел био је повучен по наредбама новоименованог премијера Винстона Черчила. Заменио га је бригадир Освалд "Џаспер" Харкер(енгл. Oswald "Jasper" Harker), којег је у априлу 1941. заменио Сер Давид Петри(енгл. Sir David Petrie). Под Сер Давидом, Служба је прошла велике реформе које су значајно побољшале његову способност да се суочи са захтевима ратног стања, а затим су уследили његови главни успеси против немачке шпијунаже.

Хладни рат и постхладноратовски период

Други светски рат завршио се поделом Европе између две суперсиле, Сједињених Америчких Држава(САД) и Совјетским Савезом(СССР). Субверзија и совјетска шпијунажа били су кључна брига током Хладног рата, а од 1970-их па надаље, појавио се тероризам као озбиљна претња по националну безбедност.

Главна промена у Служби безбедности након Хладног рата била је промена приоритета и то из области контра-шпијунаже и контра-субверзије на борбу против тероризма.

Седиште

Служба од 1995. године има седиште у Тејмз Хаусу у лондонском кварту Милбенк. Тејмз Хаус је такође и седиште Канцеларије за Северну Ирску као и Обједињеног центра за анализу тероризма, организације подређене Безбедносној служби.

СИС - Тајна обавештајна служба - МИ6

Тајна обавештајна служба (Сецрет Интеллигенце Сервице), такође позната као МИ6 (Миллитарy Интеллигенце 6), у складу са Законом о обавештајним службама из 1994. године (енгл. Intelligence Service Act - ISA, 1994) делује под надлежношћу државног секретара. Функције М16/СИС, у складу са претходно поменутим законом су:

1. прикупљање и пружање информација у вези са делима и намаерама лица ван Британских острва,
2. обављање других задатака у вези са делима и намерама тих лица

Према истом параграфу, функције МИ6 биће обављане само:

• у националном интересу, са нагласком на одбрану и међународну политику Уједињеног Краљевства (Хер Мајестy'с Говернмент ин тхе Унитед Кингдом)
• у интересу економског благостања Уједињеног Краљевства
• у подршци у откривању тешких кривичних дела

Дакле, функција МИ6/СИС је обављање обавештајних активности у иностранству, односно прикупљање обавештајних сазнања од значаја а британске виталне националне интересе у областима безбедности, одбране, тешхог кримана и економске политике. У свом раду, ова служба користи изузетно моћне људске, материјално-техничке и друге потенцијале, све савремене обавештајне методе (агентурни метод,коришћење легалних моћуности, иследни метод, сарадња са страним обавештајним службама итд.). Такође, она користи и резултате других институција, нпр. Британског Савета, ББЦ, Центра за стратешка истраживања и других.

Надзор и контрола

За целокупан рад службе руководилац МИ6/СИС одговоран је премијеру. Он има обавезу да обезбеди:

• да се осигурају методе да М16 не прикупља никакве информације осим оних које су неопходне за обављање њених функција, и не открива више информација него што је неопходно за рад слубе
  • у те сврхе
  • у интересу националне безбедности
  • у сврху превенције, или откривања озбиљних кривичних дела
  • у сврху било каквих кривичних радњи
• да служба не предузима никакве акције у интересу било које политичке партије у Уједињеном Краљевству.

Отварање докумената обавља се у складу са Законом о јавним актима из 1958 године, а оварање документације потребне Ревизору или Генералном Контролору је могуће по одобрењу премијера. Шеф службе има обавезу да подноси годишњ иизвештај о раду службе премијеру и државном секретару.

Организација и кадрови

МИ6 организована је у четири директоријата:

1. Директорат за регрутовање и продукцију (оперативни обавештајни рад)
2. Директорат за контраобавештајни рад и безбедност
3. Директорат за кадрове и администрацију
4. Директорат за специјалну подршку (субзерзивна активност)

У оквиру територијалног принципа организовања, служба има седам реферата за:

• Велику Британију
• Европу
• Руску Федерацију
• Африку
• Срењи Исток
• Далеки Исток
• Западну Хемисферу

Сваким рефератима руководе контролори.

СИС/МИ6 врло често регрутује са "елтиних" британских универзитета као што су: Оксфорд, Кембриџ, Единбург и други. Професори поменутих универзитета имају традицију дугогодишње сарадње са службом, што помаже у одабиру регрута.

Историјат и делатности

Своје почетке ова служба прати још од Спољне секције Бироа тајне службе (Фореигн Сецтион оф тхе Сецрет Сервице Буреау) који је Комитет Империјалне одбране (Цоммиттее оф Империал Дефенце - ЦИД) основао 1909. године. За руководиоца ове организације, упркос томе што није имао никакво пређашње искуство у обавештајном раду, захваљујући "специјалним квалификацијама" постављен је Сер Меснфилд Каминг (Сир Мансфиелд Цумминг). Показао се као добар избор, и од почетка, Октобра 1909 године, био је предан додељеном задатку.

Своје прво седиште Секција добија седиште у Вауксхол Бригу (Вауxхалл Бридге). Упоредно је успостављена и друга адреса са лажном фирмом за увоз и извоз као и поштом. На тај начин, све што је стизало на ту адресу било би прослеђено у седиште Секције.

Први светски рат

Избијање Првог светског рата, изузетно изазовног периода за ову организацију која је у протеклим годинама почела уску сарадњу са војним обавештајним одељењима Министарства рата (Wар оффице), поклопило се са личном трагедијом рукводиоца Сер Менсфилд Каминга, који доживљава тешку саобраћајну несрећу у којој његов син након фаталне повреде главе, а сам Каминг бива тешко повређен, и губи стопало.

Ово је био период драматичног раста и ангажовања Секција који ће значајно допринети резултату рата. Као пример активности Секције је куповина података о Немачкој ратној морнарици (и касније о губицима Немачке у битци за Јиланд) од бившег немачког поморског официра Карла Кругера (Карл Крüгер) у Новембру 1914. године, као и успостављана изузетно опсежне мреже шпијуна у окупираној Белгији (од чак 800 припадника) који су Уједињеном Краљевству достављали информације о померањима Немачке војске унутар ове земље.

У току рата, Секција постаје део Војно обавештајног директоријата (Миллитарy Интеллигенце Дирецторате) унутар кога су деловала обавештајна одељења од 1 до 40. Убрзо после рата, Камингова секција која је до тада вункционисала као МИ1, 1920. године настаје Војно обавештајно одељење 6 (Миллитарy Интеллигенце 6), односно МИ6 (Званично, овај назив се више не употребљава, али је и даље остао препознатљив као други назив за СИС - Тајну обавештајну службу)

Међуратни период

Током овог периода, за главну претњу су сматрани бољшевици, који успостављају Совјетски савез након победе у Руском грађанском рату. За напорима СИС-а у Совјетском савезу био је кључан Сер Паул Дукс (Сир Паул Дукес).

Међуратни период окарактерисан је премештањем службе на неколико различитих седишта (да би се трајније сместила у Бродвеј улици), смањиванем буџета за службу и новим руководиоцем, адмиралом Хуг Синклером (Хугх Синцлаир). Поред обављања функције руководиоца СИС-а, био је и задужен за Владину Школу за Шифре и Кодове (Говернмент Цоде & Цyпхер Сцхоол) ГЦ&ЦС, претеча Владиног штаба за комуникације, ГЦХQ.

Како је опасност од нацистичке Немачке постајала све приметнија, 1938. године се оснива се секција D, задужена за саботажу и контра-диверзантске операције.

Други светски рат

Почетком рата, Хуг Синклер умире, и његову позицију као шеф Тајне обавештајне службе преузима пуковник Стуард Мензис (Стуард Мензиес). Он ће управљати овом организацијом у ратном периоду, која тада доживљава масовну експанзију. Повећању сведочи информација да је, када је Мензи ступио на функцију руководиоца, ова служба имала тек 42 официра и 55 секретара, да би почетком 1944, у години када се догодила операција Оверлорд,у штабу СИС-а радило 837 људи. Мензи је био од великог значаја за рат, и био је један од ретких људи који су задржали своју функцију током целог рата.

Претходно поменутој операцији Оверлорд претходила је велика акција СИС-а у облику "Суксексе интигре" (Суссеx сцхеме), односно операција постављања оперативаца иза непријатељских линија, који су слали информације од значаја за предстојећу инвазију на Нормандију. Разрађене мреже шпијуна биле су присутне и у Белгији, Француској и Норвешкој.

Хладни рат и послехладноратовски период

Период Хладног рата обележио је низ унутрашњих промена унутар СИС и ближа сарадња са САД. 1948. године две државе су имале заједничко планирање у случају рата са Совјетским савезом у Лондону, а даљи састанци у Вашинготну 1949 само ће још више утемељити сарадњу.

Као пример успешног обавештајног продора у СССР служи акција врбовања пуковника Олега Петровског, руководиоца Управе за обавештајни рад Главног штаба Совјетске војне обавештајне службе ГРУ.

У овом периоду СИС добија свој јединог руководиоца са претходном историјом у МИ5, Дик Вајта (Дицк Wхите).

Данашњи циљеви ове службе непосредно су везани за дугорочне сполнополитичке интересе Уједнињеног краљева. "рад на дуге стазе" (лонг-терм интеллигенце) је основно обележје рада СИС/МИ6. Агентурни рад, односно врбовање агената у другим земљама, је специфично у мери у којој се доводи у питање да ли се ради о агентима или искреним пријатељима Уједињеног Краљевства. Контакти се често обављају кроз породичне везе, са људима који су већ прошли кроз период "неосетне идеолошке индоктринације". Ово ствара услове у којима је за контраобавештајне службе изузетно тешко да открију обавештајне мреже СИС-а. Ипак, служба се није одрекла ад хоц обавештајних задатака, односно коришћења класичних агентурних активности (радио везе, употреба тајнописа итд.). Обавештајци СИС-а су превасходно фокусирани на регрутовању агената, уместо излагању ризику откривања кроз традиционалне обавештајне активности.

Седиште

Руководни врх службе (центар) Тајне обавештајне службе (СИС) данас се налази на Албер Ембанкмент 85, Вауxал Цросс, у згради коју је дизајнирао Тери Фарел. Зграду је званично отворило Њено краљевско височанство Јула 1994. године. Претпоставља се да има око 2500 припадника.

Остале организације

Обавештајни биро Метроплитен полиције

Основни циљ Обавештајног бироа Метрополитен полиције (енгл. Met Intelligence Bureau) је да прибаци обавештајне податке која је кључна за рад Метрополитен полиције, као и да анализира и процени стечена сазнања о организованом криминалу и случајевима најтежих криминалних делатности. У сагласности са разноврсношћу функција који биро обавља, установљено је више тимова. То су:

• Тим за обавештајну подршку 24/7 (Тхе 24/7 Интеллигенце Суппорт Теам) - прикупља податке на националном и међународном плану о тешким криминалним делатностима и организованом криминалу.
  • Оперативни одсек "Артемис" (Оператион Артемис) - прикупља обавештајне податке о лицима које Метрополитен полиција тражи због убиства и других тежих кривинчих дела.
• Обавештајни тим Р.D.А.(Ресарцх, Девелопмент анд Аналаyсис - Р.D.А.) - задужен за обавештајну анализу и подршку у раду са тежим облицима криминалног понашања. Овај тим се бави новим облицима криминалних активности, не би ли их предупредила и пружила Метроплитен полицију са адекватним и благовременим подацима који би јој помогли у субзијању таквих илегалних активности.
• Тим за процене и израду обавештајних докумената (Тхе Ассессмент Теам) - израђује документе које садрже безбедностне процене за подручје Лондона.
• Форензички обавештајни тим - бави се прикупљањем података са места различитих криминалних дела. Користећи форензичке методе они упоређују различите злочине, не би ли се установиле могуће везе.
• Тим за истраживање криволова заштићених животиња (Тхе Wилдлифе Цриме Теам) - бави се прикупљањем података о криволову
• Тим за телекомуникацијски обавештајни рад (Тхе телецоммуницатионс Интеллигенце)- Прати телекомуникацијске податке у вези индустријског пословања

ДИС

Обавештајни штаб одбране (енгл. Defence Intelligence Staff) је основан 1964. године. ДИС је централно обавештајно-безбедносно установа која делује у оквиру британског Министарства одбране (Министрy оф Дефенце - МОД). Обавештајни штаб одбране задужен је за стратегијски обавештајни рад. Ту се подразумева прикупљање и обраду обавештајних сазнања која се тичу одбрамбене доктрине или стратегија безбедности у иностранству, као и уматеријалних и људских потенцијала, опремљености, организације и техничко-технолошке развијености војних снага и војних индустрија страних земаља. Да би ово постигао, ДИС се користи јавно доступним подацима, обрадом фотографија и сателитских снимака, као и прикупљањем и обрадом података кроз прислушкивање свих форма вербалне и невербалне комуникације. ДИС израђује извештаје и процене које се могу тицати свега од студија о оружаним снагама потенцијалног противника до анализе о актуелним дешавањима у свету која имају утицај на интересе Уједињеног Краљевства. Такви извештаји често се мењају и допуњују да би остали ажурирани и корисни намењеном кориснику.

НДЕДИУ

Национална обавештајна јединица за домаћи екстремизам и нереде (енгл. National Domestic Extremism and Disorder Intelligence Unit), од свог настанка у 2011. години, обавља своју функцију прикупљања, обраде и прослеђивања података о екстремизуму и нередима. Она пружа податке о свим облицима унутрашњег екстремизма који могу имати негативни утицај на владу или индустријско пословање УК. Такође, оно помаже праћењу и обезбеђивању мирних протеста унутар Уједињеног Краљевства, са прикупљањем података о појединцима који или групама које могу мирне протесте претворити у насилне.

НЦА

Национална агенција за организовани криминал (енгл. National Crime Agency) се бави прикупљањем података о свим облицима организованог криминала, али посебно о оним који имају међународни карактер, са фокусом на сајбер безбедност, бело робље и организоване илегалне имиграције.

НБИС

Национална обавештајна служба за балистику (енгл. The National Ballistics Intelligence Service) обавља брзо прикупљање и обраду стратешких и тактичких података везаних за употребу ватреног оружја у Уједињеном Краљевству. Њен рад је кључан за борбу против великог дијапазона криминалног понашања унутар Уједињеног Краљевства.

Национални обавештајни биро за борбу против превара

Национални обавештајни биро за борбу против превара (енгл. National Fraud Intelligence Bureu) део је полиције града Лондона, и њена функција је да прикупља и обрађује податке о свим облицима превара, организованог криминалног деловања, серијиских крађа идентитета као и да установи нове облике криминалних делатности.

Обједињени обавештајни комитет

Обједињени обавештајни комитет (енгл. Joint Intelligence Organisation) предњачи у анализи података унутар обавештајног система Уједињеног Краљевства. Комитет укључује Штаб за процену (тхе Ассессмент стафф) и Професионално руководство за обавештајну анализу (Профессионал Хеад оф Интеллигенце Аналyсис). Задатак Штаба за процену подразумева обрађивање и израђивање анализе на основу података од других дисциплина и департмана. Већина података која долази до Министара и надлежних бива најпре прегледан од стране Штаба. Професионално руководство за обавештајну анализу има задатак да надгледа и упозорава на дуплирање или недостатке у анализама и каријерних структура.

Литература

• Дyлан, Хуw (2014). Дефенце Интеллигенце анд тхе Цолд Wар: Бритаин'с Јоинт Интеллигенце Буреау 1945-1964. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 32. ИСБН 978-0-19-163143-6.