Phaethontidae

С Википедије, слободне енциклопедије

Тропске птице
Временски распон: Рани еоцен до садашњости
Црвенокљуна тропска птица (Phaethon aethereus mesonauta)
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Кладус: Еурyпyгиморпхае
Ред: Пхаетхонтиформес
Sharpe, 1891
Породица: Пхаетхонтидае
Brandt, 1840
Род: Пхаетхон
Linnaeus, 1758
Врсте
Синоними[1]
  • Leptophaethon Mathews 1913
  • Lepturus Moehring 1752 nom rej.
  • Lepturus Brisson 1760
  • Scaeophaethon Mathews 1913
  • Phoenicurus Bonaparte 1855 non Forster 1817
  • Tropicophilus Stephens 1826

Тропске птице су фамилија, Phaethontidae, тропских пелагијалних морских птица. Оне су једини преживели представник реда Phaethontiformes. Оне су током дугог низа година сматране делом Pelecaniformes, али на бази генетичког тестирања утврђено да су оне најближе сродне са Eurypygiformes. Постоје три врсте у једном роду, Phaethon. Научна имена су изведена из античке грчке речи phaethon, „сунце”.[2] Оне имају предоминантно бело перје са издуженим репним перима и малим слабим ногама и стопалима.

Таксономија, систематика и еволуција[уреди | уреди извор]

Род Пхаетхон увео је 1758. шведски природњак Карл Лине 1758. године у десетом издању свог Сyстема Натурае.[3] Име је од старогрчког пхаетхōн што значи „сунце“.[4] Типска врста је означена као црвенокљуна тропска птица (Пхаетхон аетхереус) од стране Џорџа Роберта Греја 1840. године.[5][6]

Тропске птице су традиционално биле груписане у ред Пелецаниформес, који је садржао пеликане, корморане, анхинге, ганете и блуне и птице фрегате; у таксономији Сибли–Олквиста, Пелецаниформес су уједињене са другим групама у велику групацију „Цицонииформес“. Недавно је откривено да је ова групација масовно парафилетска (недостају ближи рођаци њених удаљених сродних група) и да се поново поделила.

Микроскопском анализом структуре љуске јаја коју је спровео Константин Михајлов 1995. године утврђено је да љускама јаја тропских птица недостаје покровни слој од дебелог микроглобуларног материјала који имају други припадници реда Pelecaniformes.[7] Публикација Јарвис, ет ал из 2014. године са насловом „Анализа целог генома решава ране гране на стаблу живота савремених птица”, наводи да су тропске птице најсродније са сунчаном чапљом и кагуом из реда Еурyпyгиформес,[8][9][10] при чему ове две кладе формирају сестринску групу „језгра бодених птица”, Aequornithes, и Метавесова хипотеза је напуштена.[11]

Белорепа тропска птица на Сејшелима

Ред Phaethontiformes[12][13]

Црвенокљуна тропска птица је базална у овом роду. Претпоставља се да је до раздвајања црвенокљуне тропске птице и друге две врсте пре око шест милиона година, док се раздвајање црвенорепе и белорепе тропске птице догодило шре око четири милиона година.[14]

Phaethusavis и Heliadornis су праисторијски родови тропске птице који су описани на бази фосила.

Постојеће врсте[уреди | уреди извор]

Слика Научно име устаљено име Распрострањеност
P. aethereus црвенокљуна тропска птица Централни Атлантик, источно Пацифик, Кариби, и источни Атлантик, Персијски залив, Аденски залив, Црвено море
P. rubricauda црвенорепа тропска птица јужни Индијски, и западни и централни Тихи океан, од афричке обале до Индонезије, воде око јужних делова Јапана, до Чилеа
P. lepturus белорепа тропска птица тропски Атлантик, западни Пацифик и Индијски океан

Подврсте[уреди | уреди извор]

Опис[уреди | уреди извор]

Phaethontidae су средње величине, 80-110 цм дуге, са распоном крила од 90-110 цм. Робусне су, али аеродинамичног облика. Имају два дуга централна репна пера која су флексибилна. Реп је клинастог облика. Имају мале ноге, карлицу и стопала, и веома лоше ходају по земљи. За разлику од тога, грудни појас је снажан, а мишићи за летење су крупни и грудна кост је дубоко постављена. Кљун је црвене или жуте боје, раван, зашиљен, назубљен и са носницама налик на прорезе. Имају крупне и тамне очи. Перје је сребрнобело, са траговима црне боје на леђима и крилима, а неке птице имају примесе ружичасте или златне боје. Перје је водонепропусно. Не постоји разлика између мужјака и женки, осим што је код мужјака унутрашње репно перје дуже.[15]

Ове птице се хране рибама и лигњама саме или у малим јатима, никада у великим јатима као галебови. Оглашавају се пискавим крицима.[16][15]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Phaethontidae се паре када напуне 2-5 година, али углавном између треће и четврте. Изводе комплексно удварање и до 100 метара изнад тла. Женка снесе једно јаје црвенкастосмеђе боје на голо тло или у рупама у литицама и дрвећу. Јаје инкубирају оба пола 40-46 дана. Немају огољени до коже на трбуху за лежање на јајима, па топлота долази до јаја кроз перје на стомаку. Младнуци су бели са црним пругама, без дугих репних пера. Када птићи напусте гнездо, потпуно су самостални и родитељи их више не хране.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Станишта ових птица су океани, и већину свог живота проводе тамо. На копно долазе само да би се гнездиле. Настањују сва три океана (Атлантски, Индијски и Тихи) и тропска и суптропска подручја. Ниједна врста није угрожена, али их на неким местима људи још увек лове због прелепог перја.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Парт 7- Вертебратес”. Цоллецтион оф генус-гроуп намес ин а сyстематиц аррангемент. 2007. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 30. 6. 2017. 
  2. ^ Јоблинг, Јамес А (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 301. ИСБН 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Линнаеус, Царл (1758). Сyстема Натурае пер регна триа натурае, сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис (на језику: Латин). 1 (10тх изд.). Холмиае (Стоцкхолм): Лаурентии Салвии. стр. 134. 
  4. ^ Јоблинг, Јамес А. (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 301. ИСБН 978-1-4081-2501-4. 
  5. ^ Граy, Георге Роберт (1840). А Лист оф тхе Генера оф Бирдс : wитх ан Индицатион оф тхе Тyпицал Специес оф Еацх Генус. Лондон: Р. анд Ј.Е. Таyлор. стр. 80. 
  6. ^ Маyр, Ернст; Цоттрелл, Г. Wиллиам, ур. (1979). Цхецк-Лист оф Бирдс оф тхе Wорлд. 1 (2нд изд.). Цамбридге, Массацхусеттс: Мусеум оф Цомпаративе Зоологy. стр. 155. 
  7. ^ Микхаилов, Константин Е. (1995). „Еггсхелл струцтуре ин тхе схоебилл анд пелецаниформ бирдс: цомпарисон wитх хамеркоп, херонс, ибисес анд сторкс”. Цанадиан Јоурнал оф Зоологy. 73 (9): 1754—70. дои:10.1139/з95-207. 
  8. ^ Хацкетт, Сханнон Ј.; et al. (2008-06-27). „А Пхyлогеномиц Студy оф Бирдс Ревеалс Тхеир Еволутионарy Хисторy”. Сциенце. 320 (5884): 1763—1768. ПМИД 18583609. С2ЦИД 6472805. дои:10.1126/сциенце.1157704. Приступљено 2008-10-18. 
  9. ^ Фаин, Маттхеw Г.; Хоуде, Петер (2004). „Параллел радиатионс ин тхе примарy цладес оф бирдс” (ПДФ). Еволутион. 58 (11): 2558—2573. ПМИД 15612298. С2ЦИД 1296408. дои:10.1554/04-235. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2012-07-19. г. Приступљено 2012-04-28. 
  10. ^ Фуро, Иванете де Оливеира; Монте, Аманда Алмеида; Сантос, Мицхеллy да Силва дос; Таглиарини, Марцелла Мергулхãо; О´Бриен, Патрициа C. M.; Фергусон-Смитх, Малцолм А.; Оливеира, Едивалдо Х. C. де (2015-12-01). „Цyтотаxономy оф Еурyпyга хелиас (Груиформес, Еурyпyгидае): Фирст Карyотyпиц Десцриптион анд Пхyлогенетиц Проxимитy wитх Рyноцхетидае”. ПЛОС ОНЕ. 10 (12): е0143982. ИССН 1932-6203. ПМЦ 4666659 Слободан приступ. ПМИД 26624624. дои:10.1371/јоурнал.поне.0143982 Слободан приступ. 
  11. ^ Јарвис, Ерицх D.; et al. (2014). „Wхоле-геноме аналyсес ресолве еарлy бранцхес ин тхе трее оф лифе оф модерн бирдс”. Сциенце. 346 (6215): 1320—1331. ПМЦ 4405904 Слободан приступ. ПМИД 25504713. дои:10.1126/сциенце.1253451. 
  12. ^ Хаарамо, Микко (2007). „Пелецаниформес – Тропицбирдс, пелицанс, фригате бирдс, бообиес, анхингас анд цорморантс”. Микко'с Пхyлогенy Арцхиве. Архивирано из оригинала 14. 3. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  13. ^ „Таxономиц листс- Авес”. Палеофиле.цом. Архивирано из оригинала 11. 1. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2015. 
  14. ^ Кеннедy, Мартyн; Спенцер, Хамисх Г (2004). „Пхyлогениес оф тхе фригатебирдс (Фрегатидае) анд тропицбирдс (Пхаетхонидае), тwо дивергент гроупс оф тхе традитионал ордер Пелецаниформес, инферред фром митоцхондриал ДНА сеqуенцес”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 31 (1): 31—38. ИССН 1055-7903. дои:10.1016/ј.yмпев.2003.07.007. 
  15. ^ а б Сцхреибер, Е.А. (1991). Форсхаw, Јосепх, ур. Енцyцлопаедиа оф Анималс: Бирдс. Лондон: Мерехурст Пресс. стр. 63. ИСБН 978-1-85391-186-6. 
  16. ^ Греен, Ј.Ф. (1887). Оцеан Бирдс. Лондон: Р.Х. Портер. стр. 52. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Боланд, C. Р. Ј.; Доубле, M. C.; Бакер, Г. Б. (2004). „Ассортативе матинг бy таил стреамер ленгтх ин ред-таилед тропицбирдс Пхаетхон рубрицауда бреединг ин тхе Цорал Сеа”. Ибис. 146 (4): 687—690. дои:10.1111/ј.1474-919x.2004.00310.x.  (ХТМЛ абстрацт)
  • Оисеауx.нет (2006): Ред-биллед Тропицбирд. Приступљено 4-СЕП-2006.
  • Спеар, Ларрy Б.; Аинлеy, Давид Г. (2005). „Ат-сеа бехавиоур анд хабитат усе бy тропицбирдс ин тхе еастерн Пацифиц”. Ибис. 147 (2): 391—407. дои:10.1111/ј.1474-919x.2005.00418.x.  (ХТМЛ абстрацт)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пхаетхонтидае на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Phaethontidae&oldid=27675539”