Пеликан
| Пеликан | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Пеликани или несити су породица из реда Pelecaniformes.
Садржај |
Врсте пеликана [уреди]
- Pelecanus occidentalis (Смеђи пеликан)
- Pelecanus thagus
- Pelecanus erythrorhynchos
- Pelecanus onocrotalus (Ружичасти пеликан)
- Pelecanus crispus (Далматински пеликан)
- Pelecanus rufescens
- Pelecanus philippensis (Филипински пеликан)
- Pelecanus conspicillatus (Аустралијски пеликан)
Опис [уреди]
Крупно тело покривено је белим или бело-ружичастим перјем, а перје за летење на врховима крила је црно или тамно. Дужином тела достиже 175, а распоном крила и 260 центиметара. Глава је мала, а врат је дугачак. Истиче се дуги, жућкасти кљун, кукаст на врху и који је под вратом проширен у растегљиву кожну кесу. Ружичасто обојене, кратке и снажне ноге имају пловну опну између сва четири прста. На тлу је тром, али веома добро и високо лети. Такође су спретни и у води.[1][2]
Исхрана [уреди]
Храни се рибом, коју лови у заједничком риболову, а храни се и другим воденим животињама.[1] За храном трагају у лету. Када примете плен, слећу на воду и постављају се у полукруг и раширених крила опкољавају преплашене рибе.[2]
Размножавање [уреди]
У време парења голе површине коже добијају живе боје: жуту, наранџасту или црвену. Гнездо гради у већим колонијама на тлу у шевару, од рогоза и водених биљака или од грања. Једном годишње снесе два до три бела јаја. Младе хране оба родитеља и то полусвареном храном коју поврате у кесу испод кљуна.[1][2]
Станиште [уреди]
Живи у јатима уз велика језера, мочварне обале, плитке муљевите морске обале или широка речна ушћа. Присутан је на свим континентима, осим Антарктика.[2] У Европи живи у Румунији, Грчкој и Албанији, али по некад залута до северне Немачке или Шпаније. Селица је, веома је ретка и у Европи је угрожена.[1]
Занимљивост [уреди]
Пеликани удишу ваздух на уста, јер немају носне отворе.[3]
Референце [уреди]
Спољашње везе [уреди]