Пиперидин
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Piperidine
| |||
| Други називи
Хексахидропиридин
Азациклохексан Пентаметиленамин Азинан | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.003.467 | ||
| RTECS | ТМ3500000 | ||
| |||
| Својства | |||
| C5H11N | |||
| Моларна маса | 85,15 g/mol | ||
| Агрегатно стање | безбојна течност | ||
| Густина | 0,862 g/ml, tečnost | ||
| Тачка топљења | −7°C | ||
| Тачка кључања | 106°C | ||
| растворљив | |||
| Киселост (пКа) | 11.22[3] | ||
| Вискозност | 1.573 cP на 25°Ц | ||
| Опасности | |||
ЕУ класификација (ДСД)
|
Запаљив (F) Токсичан (Т) | ||
| Р-ознаке | Р11, Р23/24, Р34 | ||
| НФПА 704 | |||
| Сродна једињења | |||
Сродна једињења
|
пиридин пиролидин пиперазин | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Пиперидин (азинан) је органско једињење са молекулском формулом (CH2)5NH. Овај хетероциклични амин се састоји од шесточланог прстена са пет метиленских јединица и једним атомом азота. Он је безбојна испарљива течност са мирисом попут амонијачног, попут бибера[5]. Име потиче од лат. Piper - бибер.[6] Пиперидин се користи као градивни блок и хемијски реагенс у органској синтези.
Производња[уреди | уреди извор]
Индустријски се пиперидин производи хидрогенацијом пиридина, обично употребом молибден дисулфидног катализатора:[7]
- C5H5N + 3 H2 → C5H10NH
Пиридин такође може да буде редукован до пиперидина натријумом у етанолу.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Халл, Х.К., Ј. Ам. Цхем. Соц., 1957, 79, 5441.
- ^ „Интернатионал Цхемицал Сафетy Цард 0317”.
- ^ Франк Јохнсон Wелцхер (1947). Органиц Аналyтицал Реагентс. D. Ван Ностранд. стр. 149.
- ^ Алеxандер Сеннинг (2006). Елсевиер'с Дицтионарy оф Цхемоетyмологy. Амстердам: Елсевиер. ISBN 0-444-52239-5.
- ^ Karsten Eller, Erhard Henkes, Roland Rossbacher, Hartmut Höke “Amines, Aliphatic” Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002 Wiley-VCH. . doi:10.1002/14356007.a02_001. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ C. S. Marvel and W. A. Lazier (1941). „Benzoyl Piperidine”. Org. Synth.; Coll. Vol., 1, стр. 99
Literatura[уреди | уреди извор]
- Frank Johnson Welcher (1947). Organic Analytical Reagents. D. Van Nostrand. стр. 149.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
