Рамазан

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак је дио серије о исламу
Ислам
Алах
Вјеровања
Пракса
Књиге
Историја
Правци
Култура и друштво
Сродни чланци
Полумјесец Рамазан, Јордан

Рамазан (арап. رمضان [Ramaḍān])[1][2][3][4] је девети месец у исламском календару.[5][6] То је за исламске вернике свети месец,[7] јер је у њему почела објава Курана, у мубарек ноћи Кадра. У току рамазана исламским верницима је забрањено ратовање, а строго наређен пост.[8][9][10][11] У знак сећања на Мухамедово прво откровење,[12] годишње обележавање Рамазана сматра се једним од пет стубова ислама[13] и траје двадесет девет до тридесет дана, од једног виђења полумесеца до следећег.[14][15]

Пост од зоре до заласка сунца је фарз (обавезан) за све одрасле муслимане који нису акутно или хронично болесни, путују, старе особе, доје, дијабетичари или имају менструацију.[16] Предзорни оброк се назива сухур, а ноћна гозба којом се прекида пост назива се ифтар.[17][18] Иако су издате фетве у којима се проглашава да муслимани који живе у регионима са поноћним сунцем или поларном ноћи треба да прате смену дана и ноћи Меке,[19] уобичајена је пракса да се прате дневне промене најближе земље у којој се ноћ може разликовати од дана.[20][21][22]

Верује се да се духовне награде (севап) поста умножавају током Рамазана.[23] Сходно томе, током сати поста муслимани се уздржавају не само од хране и пића, већ и од дуванских производа, сексуалних односа и грешног понашања,[24][25] посвећујући се уместо тога намазу (молитви) и проучавање Курана.[26][27]

Рамазански пост[уреди | уреди извор]

Рамазански пост је трећи од пет стубова Ислама, (практична дужност муслимана). За време Рамазана исламским верницима је од зоре до заласка сунца забрањено конзумирање било какве хране, пића (укључујући и воду), те сексуални односи и пушење цигара. Од њих се такође очекује да што верније следе учење Мухамеда, што укључује и настојање око бољих међуљудских односа. Важност се придаје чистоћи мисли и дела. По речима Посланика Мухамеда, уз јело и пиће, ове ствари кваре пост: лаж, псовка, оговарање, клевета и страствен поглед.

Ако се нешто у забораву поједе или попије, то не квари пост, уз услов да верник с тиме престане чим се присети да пости. С друге стране, ако се немаром приликом абдеста (обредног прања пред намаз) или купања прогута само кап воде, пост је аутоматски покварен. На тај начин Ислам разликује непажњу од немарности.

У Исламу су дела ваљана ако се учине у име Алаха па је потребно пре зоре одлучити да ће се постити (учинити нијет) у име Алаха.

Пост се прекида у тренутку заласка сунца. Тај дневни оброк зове се ифтар и добро је дело организовати ифтар за пријатеље, родбину и сл. Традиционално се у ифтар прибраја и јело Харира. Записане су речи Посланика Мухамеда (преноси их Албани): „Ко нахрани постача имаће награду као и онај што је постио, а постачу награда неће бити умањена.“

Неке групе људи су ипак изузете из обавезе поста. То су деца пре пубертета и ментално заостале особе. Неким групама се дозвољава одгодити пост:

  1. женама након порода и у време месечнице обвезне су одгодити пост (и све друге исламске дужности) и надокнадити га касније
  2. путницима
  3. ратницима
  4. болесницима
  5. онима који не могу пост издржати због тешких послова
  6. изнемоглима од старости
  7. женама у трудноћи и дојењу ако не могу пост издржати.

Све ове групе дужне су касније кроз годину надокнадити пост дан за дан (да не стигне следећи рамазан,а да нису напостили претходни) или нахранити по једног сиромаха за сваки пропуштени дан поста.

Током рамазана стављен је нагласак на духовну хигијену – избегавање ружних мисли, речи и дела. Дакле, рамазански пост није само сустезање од јела и пића већ покушај оплемењивања људских карактера и особности додатном стрпљивошћу, миротворством, суосећајношћу и др.

Пре него је муслиманима прописан пост у месецу рамазану (а то је друга година по Хиџри), Мухамед је препоручивао пост у „три десетине“: првих десет дана месеца мухарема, последњих десет дана рамазана те првих десет дана месеца зул-хиџџета по исламском календару.

Рамазански пост завршава с крајем месеца рамазана, дакле, 1. схавала. Тај празник се назива Рамазански бајрам (арап. عيد الفطر Еид ул-Фитр). Тог се дана клања посебан, тзв. Бајрам-намаз те се посећују преминули рођаци на гробљима. Породице размењују дарове и обилним оброцима прослављају дочек још једног великог муслиманског празника, Бајрама.

Користи поста:

  1. Пост је вежба издржљивости, снаге воље и вере. Муслиман одлучује постити да би испунио обвезу према Алаху и тако учвршћује свој карактер ускраћујући себи испуњење основних људских потреба: за јелом и пићем.
  2. Пост је средство промицања солидарности са онима који су жедни и гладују због сиромаштва, а не својом вољом.
  3. Пост је у служби здравља. Сматра се да се уз пост тело лакше очисти од нагомиланих штетних ствари.

Теравије и мукабеле[уреди | уреди извор]

Сунитски муслимани у овом месецу се моле увече у џамијама додатне молитве Таравех (теравије) које су до три пута дуже од дневних. Теравија намаз није обавезан, већ добровољан. Такође, његова дужина није фиксна него је пожељно одужити га.

Рамазан је за муслимане свет по томе што се верује да је у њему започела објава Курана посланику Мухамеду. Једна од десет последњих ноћи рамазана (није тачно назначено која, али муслимански учењаци претпостављају да је 27.) назива се Лаyлат-ал Qадр, то је ноћ када је Мухамед примио прве стихове (ајете) Курана. Муслимани се труде током рамазана прочитају читав Куран, по узору на Мухамеда. Важно је, међутим, разумети значење прочитаног и његова примена у свакодневици. У току рамазана у џамијама сунита организују се тзв. мукабеле. То су службе на којима један део познаватеља Курана чита или рецитује, а остали слушају и на тај начин уче.

Садекатул-фитр (или зекатул-фитр)[уреди | уреди извор]

Садекатул-фитр је бајрамски допринос који муслимани дају (у име Алаха) сиромасима крајем рамазана, пред Бајрам. Најнижи износ садекатул-фитра одређује се у најзаступљенијој намирници у одређеној земљи нпр. пшеници, јечму, рижи, датуљама и сл. Исламске заједнице то прерачунавају у новац јер је допуштено дати противвредност у новцу у приближној вредности једнодневне исхране за једну особу. Тај се допринос даје да би сиромашни били поштеђени оскудице и тражења милостиње на Бајрам.

Коме се даје садекатул-фитр:

  1. сиромашнима, а међу њима предност имају чланови шире породице и суседи
  2. за потребе Исламске заједнице

Коме се не може дати садекатул-фитр:

  1. имућнима (онима који су и сами способни издвојити садекатул- фитр)
  2. рођацима по узлазној и силазној лози, дакле, родитељима и њиховим родитељима, деци, унуцима

Уз садекатул-фитр муслимани уобичајено у месецу рамазану дају и зекат, чиме испуњавају четврту практичну дужност ислама (четврти од пет стубова ислама).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Рамадан”. Тхе Америцан Херитаге Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге (5тх изд.). Бостон: Хоугхтон Миффлин Харцоурт. 2014. Приступљено 15. 5. 2019. 
  2. ^ „Рамадан”. Цоллинс Енглисх Дицтионарy. ХарперЦоллинс. Приступљено 15. 5. 2019. 
  3. ^ „Рамадан”. Мерриам-Wебстер Дицтионарy. Приступљено 15. 5. 2019. 
  4. ^ „Рамадан”. Леxицо УК Енглисх Дицтионарy. Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 2020-03-03. г. 
  5. ^ „Тхе Умм ал-Qура Цалендар оф Сауди Арабиа”. Приступљено 07. 03. 2017. 
  6. ^ „Рамадан то старт Маy 27 ор Маy 28”. аљазеера.цом/. Приступљено 27. 04. 2017. 
  7. ^ ББЦ – Религионс Ретриевед 25 Јулy 2012
  8. ^ „Муслимс wорлдwиде старт то обсерве Рамадан”. Тхе Глобал Тимес Онлине. 2012. Приступљено 28. 07. 2012. 
  9. ^ „Хоw до Муслим-мајоритy цоунтриес обсерве Рамадан”. ецономицтимес.индиатимес.цом. 2019. Приступљено 11. 01. 2019. 
  10. ^ ББЦ – Религионс Архивирано 28 јул 2012 на сајту Wayback Machine Retrieved 25 July 2012
  11. ^ „Ramadan: Fasting and Traditions”. Архивирано из оригинала 22. 3. 2019. г. Приступљено 6. 5. 2019. 
  12. ^ „Ramadan 2020: Date, importance, wishes, quotes, messages, and pictures”. India Today. 
  13. ^ „Schools – Religions”. BBC. Архивирано из оригинала 27. 8. 2012. г. Приступљено 25. 7. 2012. 
  14. ^ Bukhari-Ibn-Ismail, AbdAllah-Muhammad. „Sahih Bukhari – Book 031 (The Book of Fasting), Hadith 124.”. hadithcollection.com. Архивирано из оригинала 13. 6. 2012. г. Приступљено 25. 7. 2012. 
  15. ^ Muslim-Ibn-Habaj, Abul-Hussain. „Sahih Muslim – Book 006 (The Book of Fasting), Hadith 2378.”. hadithcollection.com. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 25. 7. 2012. 
  16. ^ Fasting (Al Siyam) – الصيام – p. 18, el Bahay el Kholi, 1998
  17. ^ Islam, Andrew Egan – 2002 – p. 24
  18. ^ Dubai – p. 189, Andrea Schulte-Peevers – 2010
  19. ^ „Ramadan in the Farthest North”. Saudi Aramco World. Архивирано из оригинала 4. 2. 2015. г. Приступљено 16. 6. 2015. 
  20. ^ See article "How Long Muslims Fast For Ramadan Around The World" -Huffpost.com /31 July 2014 and article "Fasting Hours of Ramadan 2014" -Onislam.net / 29 June 2014 and article "The true spirit of Ramadan" -Gulfnews.com /31 July 2014
  21. ^ See article by Imam Mohamad Jebara "The fasting of Ramadan is not meant to punish" https://ottawacitizen.com/opinion/columnists/jebara-the-fasting-of-ramadan-is-not-meant-to-punish Архивирано 7 мај 2019 на сајту Wayback Machine
  22. ^ Kassam, Ashifa (3. 7. 2016). „Arctic Ramadan: fasting in land of midnight sun comes with a challenge”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 7. 2016. г. Приступљено 6. 7. 2016. 
  23. ^ Bukhari-Ibn-Ismail, AbdAllah-Muhammad. „Sahih Bukhari – Book 031 (The Book of Fasting), Hadith 125.”. hadithcollection.com. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 25. 7. 2012. 
  24. ^ Smith, Jane I. (2010). Islam in America. Columbia University Press. стр. 15. ISBN 978-0231147101. Приступљено 30. 5. 2017. 
  25. ^ Hotaling, Edward (2003). Islam Without Illusions: Its Past, Its Present, and Its Challenge for the FutureНеопходна слободна регистрација. Syracuse University Press. стр. 57. ISBN 978-0815607663. Приступљено 30. 5. 2017. 
  26. ^ Abu Dawud-Ibn-Ash'ath-AsSijisstani, Sulayman. „Sunan Abu-Dawud – (The Book of Prayer) – Detailed Injunctions about Ramadan, Hadith 1370”. Center for Muslim-Jewish Engagement of The University of Southern California. Архивирано из оригинала 15. 6. 2012. г. Приступљено 25. 7. 2012. 
  27. ^ Bukhari-Ibn-Ismail, AbdAllah-Muhammad. „Sahih Bukhari – Book 031 (The Book of Fasting), Hadith 199.”. hadithcollection.com. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 25. 7. 2012. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Ramazan на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ramazan&oldid=27556891”