Сунизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сунити)

Део серијала чланака
Ислам

Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg
Веровања
Једност Бога
Анђео
Објаве (Куран)
Пророци (Мухамед)
Предодређење
Судњи дан
Дужности
Шехадет
Намаз
Пост
Зекат
Хаџилук
Историја
Асхаби
Праведни калифи
Огранци
Сунизам
Шиизам
Хариџити
Суфизам
Салафизам

Star and Crescent.svg Категорија:Ислам

Сунизам или Сунитски ислам је највећи огранак ислама којег слиједи између 85% и 90% муслимана.[1] [2] Сунитски муслимани су (арап. أهل السنة والجماعة‎, "вјерници који слиједе сунет посланика Мухамеда и чине већину умета"). Краће, најчешће се зову сунитским муслиманима, сунитима или сунијама.

Сунитски ислам се најчешће наводи као ортодоксни облик ислама.[3] Ријеч сунит води поријекло од ријечи сунет (арап. سنة‎) које означава све оно што је говорио и радио Мухамед, а што је потврђено у хадисима.

Сунити методологију црпе из Курана и хадиса садржаних у Ел Кутуб ел Ситаху. Закони се такође доносе према ова два основна извора с додатком метода правног образложења (кијаса) и концензуса учењака (иџма). Постоји више мишљења учењака по питању свих сегмената изучавања вјере те су она временом сврстана у један од четири главна мезхеба или се одговори на питања траже у Исламском Закону (иџтихад). Сунити вјерују да су учења све четири школе исправна и да се не разликују у темељним увјерењима и практиковању ислама, већ у различитим схватањима фикха од стране имама, оснивача мезхеба, те њихових ученика.

Школе шеријатског права (мезхеба)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мезхеб

Исламско право је знано као шеријат, оно се темељи на Курану и Суни. Мезхеба се преводи као "пут", различите мезхебе одражавају различита мишљења о неким правима и обвезама шеријата, тако на примјер једна мезхеба види нешто као обвезу, док друга не. Постоје четири шеријатске школе мезхеба:

Ханифијски мезхеб[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ханифијски мезхеб

Оснивач ове школе био је Абу Ханифах (702 .-† 767.), који је рођен у Куфи, Ирак. Слиједбеници ове школе су муслимани: Бангладеша, Пакистана, Индије, Авганистана, великог дијела Средње Азије, јужне Русије, Кавказа, те Балкана, Турске те дијела Ирака. Ова школа има слиједбенике и у муслиманима Велике Британије и Њемачке.

Маликијски мезхеб[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Маликијски мезхеб

Утемељитељ ове школе био је Малик ибн Анас (-† 795.) он је развио своје идеје у Медини, гдје је био један од посљедњих преживјелих другова Мухамеда, и његове уже породице. Његов наук је забиљежен у књизи Мувата која је закон за већину муслимана Африке, осим оних у Доњем Египту, Занзибару и Јужној Африци. Маликијска школа је популарна и код муслимана Француске. Малик ибн Анас био је особни учитељ Ханафија и Идриса еш Шафија.

Шафијски мезхеб[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Шафијски мезхеб

Први човјек ове школе био је Мухамед ел Шафи (-† 820.) ученик Малика ибн Анаса. Он је дјеловао Ираку те потом у Египту. До учења ове школе држе муслимани; Индонезије, Доњег Египта, Малезије, Брунеја, Сингапура, Сомалије, Јордана, Либана, Сирије, Керале у Индији , Шри Ланке, Малдива , Палестине, Јемена и Курдистана. Ел Шафи је посебно наглашавао Мухамедову Суну (све оно што је радио, говорио или шутњом одобрио) то је по њему био хадис (оно што је Мухамед рекао) и извор Шеријата.

Ханбелијски мезхеб[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ханбелијски мезхеб

Родоначелник ове школе био је Ахмад бин Ханбели († 855.), који је рођен је у Багдаду. Он је врло детаљно простудирао наук ел Шафија. Унаточ забранама и прогонима, он је чврсто остао у ставу да света књига Куран није створена. Ова школа има највише слиједбеника по Арапском полуострву.

Теологија четири школа[уреди]

Сљедбеници свих четири школа слиједе исти основни састав вјеровања, али се разликују једни од других у практичном извођењењу вјерских ритуала, те у правничким интерпретацијама "божанских принципа" (шеријат) односно у интерпретацији Курана и Хадиса (ријечи). Сунитски муслимани држе да су оба два извора једнаковриједна.

Постоје и друге сунитске шеријатске школе. Међутим, оне имају врло мало слиједбеника и релативно су непознате у односу на популарност четири главне школе, такође, многи од ових школа су изумрле јер нису имале довољно сљедбенике да опстану.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Брзи водич: Сунити и Шиити (ен) BBC News. "Велика већина муслимана, процјењује се на између 85% и 90%, припада сунутима."
  2. ^ Сунитски ислам: Oxford Bibliographies Online Research Guide (ен) "Сунитски ислам је највећи огранак у исламско друштву, био и током цијеле историје (85-90% од укупног броја муслимана)."
  3. ^ Галеова енциклопедија Блиског истока и сјеверне Африке (ен) "Највећи огранак ислама, некада означен као 'ортодоксни ислам'..."

Са других Викимедијиних пројеката :