Сквотирање у Шпанији

Сквотерски покрет у Шпанији, а поготово у Барселони, је данас један од најразвијенијих у Европи. Покрет је нарочито јак у индустријски више развијеним регионима Шпаније, као што су Каталонија, Мадрид, Баскија, итд.

Окупа y Ресисте, Барселона.

Заједнички назив са све сквотове је окупа, али се на шпанском употребљава “Центрос Социалес Окупадос Аутогестионадос” (заузети самоуправни друштвени центри, скраћено ЦСОА), на каталонском “Касалс Популарс” (народне куће), а на баскијском “Газтеxтес” (домови омладине).

Друштвени центри су база друштвених покрета у Шпанији. У њима, осим што се организују друштвене активности, најчешће живе групе младих људи. Сквотерски покрет у је део ширег антикапиталистичког покрета, обично аутономног или анархистичког. Сквотери су најчешће укључени у активности организовања комшилука путем суседских скупштина. Док се сквотерски покрет стишава у Северној Европи (сквотови у Немачкој и Холандији се легализују и принуђени су да плаћају ренту или да иселе) у Шпанији је у пуном јеку.

Чешће маргинализовани од стране масовних медија, сквотери су развили своје медије: памфлете, фанзине, графите, трибине, бесплатне часописе, слободне радио станице, дистрибутерску мрежу, па чак и неформалне новинске агенције попут УПА и МОЛОТОВ.

Велики број сквотера је организован у задруге или пољопривредне задруге, које сквотерима омогућују приступ високо квалитетној, органски произведеној храни, по приуштивим ценама.

У Шпанији је такође присутно заузимање земље (или рурално сквотирање), посебно у пољопривредним областима попут Андалузије.

Историјат

1931. је избио велики штрајк против кирија у Барселони, када су десетине хиљада људи месецима одбијали да плаћају кирију. Током Шпанског грађанког рата од 1936. до 1939. је око 60% републиканске земље било колективизовано.

После смрти фашистичког диктатора Франка 1975. долази до оживљавања друштвених покрета. Пар година након тога, почетком 1980-их, долази до првих заузимања празних простора.

Анархистички синдикат ЦНТ, прослављен за време Шпанског грађанског рата, је за време Франкове владавине био забрањен, а имовина одузета. После Франкове смрти, омладина обновљеног синдиката самоиницијативно заузима зграде које су им некад припадале.

Цаса Окупада Виладецанс.

Сквотирање се највише шири средином 1980-их, заједно са панк покретом из Енглеске. У почетку није постојао шпански назив за сквотирање, али временом се за енглеску реч сквот усталила реч окупа (са жаргонским к уместо ц), што долази од речи окупација, заузимање, а користи се како за чин заузимања, тако и за заузети простор.

Према Каритасу, у Шпанији је 273.000 људи без прикладног смештаја, јер живе на улици, у баракама, колибама, уџерицама, и сл. док 1.350.000. празних простора постоји широм Шпаније. “Каритас предлаже да се удвостручи стамбени фонд. Ми предлажемо сквотирање.“ - кажу станари социјалног центра Каса де ла Мунтанyа.

1992. су се одржавале Олимпијске игре у Барселони, што су били лоши дани за сквотерски покрет, јер је влада пар месеци пре тога кренула да “чисти” и да “шминка” град за ту манифестацију.

После 1996. долази до пораста репресије, али и до пораста покрета. Покрет се укључује у талас антиглобалистичких протеста против самита економске и политичке елите широм Европе.

Феминисткиње су битан део сквотерског покрета, па тако постоје сквотирани женски социјални центри попут Ла Јерóнима у Валенсији и Ла Ескалера Каракола у Мадриду, где редовно држе радионице из самоодбране, гимнастику, женски паб и журке мудрих жена (фиестас де меига).

У Шпанији, као и другим цивилизованим земљама, су чести протести против урбаног развоја и ширења града. Приликом једног протеста 1990-их против изградње цесте, која је значила рушење 1.651 домова, сквотери су заузели празно складиште које је постало дуговечни социјални центар у Валенсији. Центар је назван Пепика Ла Пилона према локалној проститутки и “највољенијем становнику те области”.

15. априла 2000. године је 4000 људи у Барселони марширало против шпекулација некретнинама.

2002. је четворо сквотера из Валенсије исељено из куће, ухапшено и на њих је примењен закон против тероризма, што подразумева затворске казне до 15 година.

2004. после принудног исељења сквота L'Хамса у Барселони су избили нереди и сквотери су полупали излоге банака и агенција за некретнине, запалили полицијска кола и исписали слогане по целом граду.

Закон

Сквотирање није легално у Шпанији. Све до доношења новог кривичног закона крајем 1996. сквотирање се налазило на танкој граници између закона и нелегалности, али није било кривично дело. Власт је показивала одређену толеранцију претходних деценија, јер се на тај начин решавао проблем бескућника. У првим годинама демократије, хиљаде бесправних усељења је легализовано. По старом закону је прво ишла судска тужба, па тек онда исељење, а по новом, прво исељење, па судска тужба.

Нови 1996. нови кривични законик је ставио сквотирање ван закона и наредних годину дана власт је иселила многе куће и социјалне центре, међу којима су Давид Цастилла, Лавапиéс, Гуиндалера, итд. Утисак многих сквотера је да власт жели да се потпуно обрачуна са покретом и да заустави процес “друштвене реконструкције наде”, док неки за то криве ЕУ која често захтева строже законе у многим областима од земаља чланица.

Барселона

Барселона има око 3 милиона становника. Иако нелегално, сквотирање је у Барселони широко распрострањено. У граду се налази око 200 сквотова, од којих су преко 30 социјални центри, са око 2000 учесника у сквотерском покрету. Постоје бесплатни интернет кафеи, бесплатна менза свако вече, бесплатне недељне новине…

Исељење социјалног центра Цине Принцеса 1996. је била прекретница у развоју сквотерског покрета у Барселони и од тада је покрет све јачи. Пре тога није много људи знало о сквотирању – шта они раде, шта хоће, за шта се залажу.

Цине Принцеса

Главни чланак: Цине Принцеса

Цине Принцеса (Кино Принцеза) је био познати социјани центар у напуштеној згради биоскопа, у центру града, смештен на једној од највећих авенија у Барселони, свега 200 метара од највеће полицијске станице, близу свих већих банака и каталонске и градске владе. Стари биоскоп је лежао празан 12 година, пре но што је сквотиран 10. марта 1996. Веома је брзо реновиран, и у њему су почеле свакојаке активности: концерти, позориште, филмови, трибине и изложбе. Друштвени центар је убрзо стекао популарност у суседству, као и велики медијски интерес. Ту су се одржавале и велике журке за прикупљање помоћи запатистима. У јулу је стигао налог за исељењем и уследило је три месеца демонстрација, фестивали солидарности, са многим познатим извођачима. I поред свега, 28. октобра је стигло 30 полицијских марица, 2 хеликоптера и преко 200 тешко наоружаних специјалаца. Око четрдесет сквотера се забарикадирало унутра и гађало полицију, а када су полицајци стигли до њих, претукли су их, вређали, ухапсили их све и одвели их у полицијску станицу, где је насиље настављено. Омладина из краја се убрзо окупила, и њих око 2000 је отишло пред полицијску станицу да захтева пуштање 48 ухапшених. Увече су се демонстрације рашириле по центру града, полицијска кола су паљена и уништавана, а борбе су трајале до раних јутарњих часова.

После овог насилног гашења једног биоскопа, масовни медији су почели да говоре о сквотерима. Велики број грађана који су видели сцене полицијског насиља на медијима, су почели да подржавају покрет. Влада је постигла управо супротан ефекат – хтели су да угасе покрет, али су га ојачали. 1997. сквотови почињу да ничу као печурке после кише у Барселони. Ипак, четворо ухапшених сквотера је добило укупну затворску казну од 8 година.

Сквотерска скупштина

У Барселони постоји Сквотерска скупштина (Ассемблеа д'Окупес) која покушава да мало координира сквотерске акције. У зависности од политичке ситуације, је мање или више активна, али кад запрети опасност исељења, игра веома битну улогу.

Још један пример координације сквотера у Барселони је Инфо-узурпа, нека врста водича кроз барселонске социјалне центре. На њиховој страници (усурпа.сqуат.нет) се налази списак скоро свих социјалних центара у Барселони и околини, са недељним распоредом дешавања у сваком. Инфо-узурпа такође нуди националне и интернационалне вести о отпору широм света.

Мадрид

У Мадриду је, поред Барселоне, сквотерски покрет један од најјачих. У граду постоји развијена сцена социјаних центара још од 1980-их година.

Крајем 1990-их долази до принудних исељења, без најаве, многих старих и познатих социјалних центара попут: ЦСО Вендетта, ЦСО Ла Галиа и ЦС Ла Библио.

У Мадриду постоји “Асамблеа де Касас Окупадас y Центрос Социалес де Мадриз” (Скупштина заузетих кућа и социјалних центара Мадрида), која покушава да повеже разне социјалне центре и подстакне умрежавање у Мадриду.

Постоји и мрежа 12 аутономних група под називом Аутономна борба (Луцха Аутóнома), која има за циљ да “гради нову антагонистичку субјективност способну да ослободи просторе и територије од логике новца и његових разних видова.“

Рурално сквотирање

У Шпанији, према грубим проценама, постоји око 1500 напуштених села, као резултат миграције села у градове. Од тога је између 30 и 40 села сквотирано тј. поново насељено. Нека су још увек непозната јавности, док многа друга покушавају да се повежу између себе. 1970-их и 1980-их је постојао МАР (рурални алтернативни покрет), који је координисао неколико сквотираних села, док данас постоји ФАЦЦ (анархистичка федерација колектива над земљом) који је основан 1990.

Разлози за сквотерски “повратак земљи” варирају од човека до човека, али најчешћи су: не плаћање пореза, бежање од отуђености града и капиталистичких односа, повратак природи, већа слобода, контрола над сопственим животом, свеж ваздух и здрава храна. Такође, принудно исељење на селу је доста ређа појава.

Нео-рурализам је покрет који одбацује социјалне структуре великих градова и покушава да успостави систем скупштина малих руралних заједница, које живе у хармонији са природом. То је покрет поновног насељавања напуштених насеља, како легално, тако илегално. Илегални део покрета се зове рурално сквотирање, а на њега се најчешће одважују људи без новца, којима је тешко да преживе на бетону великих градова Шпаније. Најчешће се, поред узгајања поврћа, баве циркуским активностима, како би путујући зарадили неки новац на уличним наступима. Такође, продају рукотворине туристима.

Чест је случај да појединци који оду у планине да живе, уопште не знају да постоје друге групе и читава насеља која деле сличну филозофију. Они обично насељавају најудаљеније планинске пределе, где рука власти не досеже. Идеал руралног сквотирања је самодовољност и задружна економија.

Литература

• Дамјан Павлица, Сквотерски покрет

Спољашње везе

• Сqуаттинг ин Спаин Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2021)
• Сqуаттинг Еспана Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2021)
• Сqуаттинг ин Барцелона
• Сqуаттинг Соутх оф тхе Пyренеес
• Стругглес Соутх оф тхе Пyренеес Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2006)
• Окупа y Ресисте (на шпанском)
• Сквотерски недељни водич кроз Барселону (на шпанском)
• Списак принудних исељења у Шпанији од 1985. (на шпанском)