Усмерено оглашавање

Таргетинг или усмерено оглашавање је форма оглашавања у којој се онлајн оглашивачи могу користити софистицираним методама, циљајући најрецептивнију публику са одређеним особинама, базирајући се на производу или особи коју оглашивач промовише. Те особине могу бити демографске које су фокусиране на расу, економски статус, пол, године, ниво образовања, приходе и запослење, или могу бити фокусиране психографски, односно базиране на потрошачким вредностима, личностина, ставовима, мишљењима, стиловима живота и интересовањима. То такође могу бити варијанте понашања, као што су историја претраживања, историја куповина и друге недавне активности. Усмерено оглашавање је фокусирано на потрошаче са одређеним особинама и потрошачима који, у већини случаја, имају јаке преференце да приме поруку, а не фокусира се на оне који немају интересовање и чије се преференце не подударају са атрибутима производа, тако елиминишући губитке.

Традиционалне форме оглашавања, укључујући билборде, новине, часописе и радио прогресивно постају замењени онлајн оглашавањем. Свет информационих и комуникационих технологија (ИЦТ) се у прошлим годинама трансформисао, резултирајући проширењу таргетинга на све ИЦТ технологије, као што су интернет, ИПТВ и мобилна окружења. У наредној генерацији оглашавања, важност усмрерног оглашавања ће се драстично повећати тако што ће се кохезивно ширити преко великог броја ИЦТ канала.

Кроз појаву нових онлајн канала, потреба за усмереним оглашавањем се повећава. Јер компаније циљају смањење губитка рекламирања путем информационих технологија. Највише циљани нови медији оглашавања тренутно користе секундарне проксије за усмеравање, као што су праћење онлајн активности потрошача, повезујуци историју претраге поторшачке демографије са новим потрошачким интернет страницама, користећи свет претраге као основу за обухваћено интересовање или контекстуално оглашавање (смисаоно оглашавање).

Типови

Интернет услуге константно производе нове пословне подухвате и прилике за приходе интернет корпорација. Компаније имају убрзан развој технолошких способности које им омогућавају сакупљање информација о корисницима интернета. Праћењем и надзором активности корисника, провајдери интернет услуга могу директно да приказују рекламе које су у складу са преференцама потрошача. Већином, то се своди на последњу претрагу. На пример, ако претражујете некретнине, бићете преплављени огласима о некретинама, за које марите или не, и ако планирате да купите некретнину или не. Зато су огласи потпуно пристрасни у данашње време. Већина данашњих вебсајтова користи технологију усмереног оглашавања да би пратила понашање корисника интернета. Постоји много дебата на тему постојећих проблема приватности.

Маркетинг на интернет претраживачима

Маркетинг на интернет претраживачима користи интернет претраживаче да би допрео до циљане публике. На пример, гуглов Гоогле Ремакеринг Цампаигнс (Кампање за поновно оглашавање) су тип усмереног оглашавања у којима веб сајтови користе ИП адресе компјутера који су посетили њихове сајтове да би поново оглашавали своје странице посебно корисницима који су претходно посећивали њихове сајтове тако што користе сајтове који су део Гоогле дисплаy нетwорк, или када се претражују кључне речи везане за производ или услугу на гугловом интернет претраживачу. Динамично поновно оглашавање може побољшати таргетинг, јер огласи укључују производе које је потрошач раније разгледао на сајту оглашивача у склопу реклама.

Гоогле АдWордс имају другачије платформе за приказивање огласа. Интернет претраживач приказује огласе на гугловој претрази, другим гугловим сајтовима као сто су Мапе и Шопинг, и стотинама других сајтова који нису део гугла, а који приказују АдWордс огласе поклапајући се са резултатима претраге. Мрежа приказивања укључује колекцију гуглових сајтова, на пример партнерских сајтова, мобилних сајтова и апликација које приказују АдWордс који се поклапају са садржајем дате странице. Ова два типа интернет рекламирања могу бити корисни достизању одређених циљева компанија или типовима компанија. На пример, интернет претрага може допринети постизању циља компаније, а то је допирање до потрошача који траже одређени производ или услугу.

Други начини на које су кампање оглашивача у могућности да циљају кориснике су коришћење историје прегледача и историју претраге, на пример, ако корисник укуца промотивне оловке у инернет претраживач, какав је гугл, огласи везани за промотивне оловке ће се појавити на врху странице изнад изворних страница. Ови огласи ће бити усмерени на област корисничке ИП адресе, приказујући производ или услугу у локланом подручју или у регионима у окружењу. Предност огласа на вишој позицији је могућност постизања боље оцене квалитета. На квалитет огласа утичу 6 компоненти оцене квалитета:

• Очекивана стопа приказивања огласа
• Квалитет матичне странице
• Важност огласа или претраге
• Географске особине
• Циљани уређаји

Када су рангирани на основу ових критеријума, оглашивачи могу утицати побољшавањем подобности огласа, уствари цост пер цлицк (ЦПЦ), позицијом огласа и понудом огласа; сажето, што је боља оцена квалитета, боља је позиција огласа и мањи су трошкови.

Гугл користи интернет приказиваче да прати шта корисници траже и сакупља информације о њима. Када корисник приступи веб-сајту који користи гуглов интернет претраживач, он ће послати колачић гуглу, показујући информацију о томе шта је корисник претраживао, лоцирајући га притом преко ИП адресе и у складу са тим ће градити њихов профил, допуштајући гуглу да прецизније усмерава огласе кориснику. На пример, ако корисник посећује страницу компаније која се бави промотивним материјалом често, тражећи промотивне оловке, гугл ће сакупити податке о кориснику попут година, пола, локације и других демографских информација, као и информације о сајтовима које је посећивао и сместиће га у категорију промотивних производа, што дозвољава гуглу да лако прикаже огласе везане за промотивне производе на сајтовима које корисник посећује. (Издан од стране својих реклама!) Ови типови оглашавања су често називани бихевиоралним огласима зато што прате понашање корисника на сајтовима и приказују огласе на оснуву ранијих претрага. (примери усмереног одласавања)

Таргетинг на социјалним мрежама

Таргетинг на социјалним мрежама је тип усмереног оглашавања, које користи опште атрибуте циљања, попут геоозначавања, циљаног понашања, социо-психографског циљања, али сакупља информације које потрошач оставља на свакој од социјалних мрежа. На пример, ако корисник на фејсбуку означи да му се свиђају странице о одевању, примаће огласе на основу страница које је означио и на основу области у којој је означио да живи. Ово омогућава оглашивачима да циљају тачно одређене поторшаче тако што могу повезати градове и интересе са жељама потрошача. Социјалне мреже такође стварају профиле потрошача и потребно им је мало информација са профила корисника да би пронашли њихова интересовања и ”свиђања”.

На пример, Фејсбук користи усмерено оглашавање користећи карактеристике попут пола, година, и локације. Они чак дозвољавају и прецизније усмеравање користеци демографске податке, понашање и интересовања (погледати свеобухватну листу различитих типова усмеравања које фејсбук користи).

Усмеравање коришћењем телевизије и мобилних уређаја

Нова сфера усмереног оглашавања се појављује у телевизији. Оглашивачи могу допрети до потрошача који користи дигитални сигнал, класификован као Интернет протокол телевизијаИПТВ. То је ефикасан начин сакупљања информација о корицницима, њиховом узрасту, полу и локацији, као и о њиховим личним интересовањима о филмовима и томе сличном. Ти подаци се обрађују и прилагуђавају, а онда се према томе потрошачима пласирају рекламе. Од раних 2000их, оглашавање је било присутно на интернету, а касније и на мобилним уређајима. Усмрено оглашавање базирано на мобилним уређајима допушта да више информација о потрошачу буде пренесено, не само о њиховим интересовањима, већ и информације о њиховој локацији и времену. То дозвољава оглашивачима да створе огласе који се могу прилагодити њиховим плановима и промењивом окружењу.

Садржајни и контекстуални таргетинг

Најједноставнији начин усмеравања је садржајни/контекстуални таргетинг. Он настаје тако што оглашивач постави рекламу на одређено место, на основу присутног садржаја. Друго име које се користи је оглашавање усмерено на садржај (садржајно оријентисано оглашавање), пошто одговара контексту који се користи. Овај метод усмеравања може бити коришћен преко различитих посредника, на пример у виртуелном чланку о куповини домова ћемо имати оглас повезан са тим контекстом, попут огласа осигурања. Ово се обично постиже кроз систем који повезује огласе анализирајући садржај странице или проналазећи кључне речи и, након тога представља битне огласе, понекад и преко огласа који ’искачу’.

Техничко усмеравање огласа

Техничко усмеравање огласа је повезано са корисниковим личним статусом софтвера или хардвера. Огласи се преуређују зависно од протока интернета који је доступан кориснику, на пример, ако корисник на свом мобилном телефону има ограничен проток, систем који му доставља огласе ће приказати мању верзију огласа, да би постигао већу брзину преноса података у теорији, али у пракси они само изнова и изнова шаљу нежељене масовне видео-поруке.

Адресабилни системи за оглашавање приказују огласе директно засновано на демографским, психографским или бихевиоралним особинама повезаних са потрошачем или потрошачима којим(а) ће оглас бити представљен. Ови системи су увек дигитални и морају бити адресабилни, јер крајња тачка која служи огласу (сет-топ боx, вебсајт или дигитални сигнал) мора бити способна да приказује оглас независно од било које друге крајње тачке засноване на особинама потрошача у презицно тој крајњој тачки, у тренутку приказивања огласа. Системи адресабилног оглашавања из тог разлога морају користити потрошачеве особине повезане са крајњим тачкама, као основу за одабир и презентацију огласа.

Временски усмерено оглашавање

Временски усмерено оглашавање је концентрисано око времена и фокусирано на идеју уклапања у свакодневне стилове живота људи. Пример је распоређивање одређених огласа у временском периоду од 17 од 19 сати када се људи, уобичајено, враћају кући са посла.

Социодемографски усмерено оглашавање

Социодемографски усмерено оглашавање се фокусира на особинама потрошача које укључују њихове године, пол, плату и националност. Идеја је прецизно усмеравање огласа ка кориснику коришћењем тих, о њима прикупљених података, на пример усмеравање ка мушкарцима, старости 18-24 године. Фејсбук користи овај облик усмеравања приказујући рекламе које су релевантне индивидуалној демографији корисника на њиховом налогу у облику графичких огласа, комерцијалних видео снимака, и тако даље.

Географски и локацијски усмерено оглашавање

Овај тип оглашавања подразумева циљање више различитих корисника истовремено, на основу њиховог географског положаја. ИП адресе могу одати локацију корисника и, у већини случаја, могу пренети информације о локацији преко ЗИП кодова. Положаји се онда складиште за кориснике на статичким профилима и тако оглашивачи могу лако индивидуално усмерити огласе на основу њиховог геофраског положаја. Сервис базиран на локацији (ЛБС) је мобилни сервис информација који допушта просторни и временски пренос података и који оглашивач може употребити како би остварио предност. Ови подаци могу бити искорењени из апликација на уређајима који дозвољавају приступ информацијама о локацији. Овај тип усмеравања се фокусира на локализацији садржаја, на пример, корисник може бити изазиван палетом активности у свом окружењу, на пример ресторанима, бутицима, итд. Иако стварање огласа на основу потрошачеве локације може повећати ефективност допремања огласа, такође може нарушити корисникову приватност.

Бихевиорални таргетинг

Овај тип усмереног оглашавања је концентрисан на активност корисника и лакше ју је достићи на интернет страницама. Информација са интернет претраживача може доспети са интернет претраживача копањем по подацима, који проналазе шаблоне у корисниковој историји претраживања. Оглашивачи који користе овај метод верују да он проналази огласе који су важнији кориснику и сматрају да ће тако потрошачи бити под већим утицајем огласа. Ако птрошач често претражује цене авионских карата, систем оглашавања ће то препознати и приказиваће му усклађене огласе неповезаних интернет сајтова, као на пример, цене авионских карата на Фејсбуку. Његова предност је да може циљати индивидуална интересовања, пре него што ће циљати групу људи чија интересовања могу варирати.

Поновно усмерено оглашавање

Поновно усмерено оглашавање је оно у коме огласи користе бихевиорално усмеравање и производи огласе које прате кориснике након што су они прегледали или купили одређену ствар. Пример овога су каталози продавница у којима продавнице шаљу претплату корисницима преко њихових мејлова након куповине надајући се да ће привући њихову пажњу на друге артикле како би обавили још куповина. Главни пример поновног усмереног оглашавања који је зарадио репутацију код већине људи су огласи који прате кориснике преко Интернета, показујући им исте ставке које су гледали у нади да ће поново куповати. Поновно усмерено оглашавање је веома ефикасан процес; анализирајући активности потрошача са брендом, они могу прецизно адресирати огласе преко понашања корисника.

Процес

Оглашавање обезбеђује оглашивачима директну комуникацију са постојећим и перспективним корисницима. Користећи комбинацију речи и/или фотографја, општи циљ оглашавања је да се понаша као „медиум информација“, чинећи начине доставе и то коме се оне достављају најбитнијим. Оглашавање би требало да дефинише како и када ће структурални елемети утицати на примаоце, знајући да сви примаоци нису исти и да, према томе, можда неће одоговорити у једном сичном маниру. Сервери усмереног оглашавања доприносе достављањем одређених рекама одређеним људима, радије него одређеним групама, јер тако досежу до потрошача који ће можда бити заинтересовани за информацију. Оглашиваћи желе да допру до потрошача на најефективнији могући начин са уверењем да ће то резултовати бољим маркетингом. Оглашавањем су оглашивачи у могућности да идентификују када и где би оглас требало поставити да би достигли максималне приходе. Ово захтева разумевање начина размишљања корисника (видети такође неуромакретинг), да би одредили најбоље канале којима ће комуницирати.

Типови усмереног оглашавања укључују, али нису ограничени на оглашавању базираном на демографиији, психографији, бихевијориалним варијаблама и контекстуалним усмеравањем.

Бихевиорално оглашавање је најучесталији облик усмереног оглашавања који се користи на интернету. Колачићи на интернету се шаљу напред и назад између интернет сервера и претраживача који дозвољава да корисник буде индентификован или да се прати његов напредак. Колачићи обезбеђују информације са страница које је корисник посетио, по времену које је провео гледајући сваку страницу, линкове које је пратио и претраге и интеракције које је учинио. Из ове инфромације издавалац колачића остварује разумевање корисникових тенденција при претраживању и интересовању за стварање рофила. Анализирајући профил, оглашивачи су у могућности да створе одређену публику ослањајући се на кориснике који су дали сличне повратне информације. Прилагођено рекламирање се након тога ставља пред потрпшача на основу тога што организације које раде у име оглашивача претпостављају интересе потрошача. Ови огласи су форматирани тако да се појављују испред корисника, на страницама које ће им се највероватније допасти на основу њихових профила. На пример, користећи бихевиорално усмерено оглашавање, ако је познато да је корисник недавно посећивао већи број страница посвећених куповини и упоређивању аутомобила, и на основу података који су достављени са „колачића“ на корисниковом компјутеру, кориснику се могу доставити огласи везани за аутомобиле када посећује друге сајтове. Бихевиориално усмерено оглашавање се ослања на податке који су и писано и неписано достављени од стране корисника и од којих се праве две форме: прва која укључује допремање огласа на основу процене корисниковог интернет ангажмана; друга која укључује проучаванње информација кроз „капије“ провајдера (добављача) интернет услуга.

Демографски усмерено оглашавање је било прва и најосновнија верзија усмереног оглашавања коришћена преко интернета. Она укључује дељење публике на специфичније групе, користећи параметре попут пола, година, етничког порекла, годишњих прихода, итд. Сви чланови групе имају заједничке особине. Дакле, када оглашивач пожели да спроведе кампању циљајући специфичну групу људи, онда те кампање долазе само до групе људи која има те специфичне особине које кампања циља. Када обаве демографско усмеравање огласа које је поставио оглашивач, интернет сајт или одељак интернет сајта се користи као посредник, зато што велики проценат циљане публике користи баш ту форму медија.

Сегментација коришћењем психографије се заснива на личности индивидуе, њеним вредностима, интересовањима и стилу живота. Недавна студија о најкоришћенијим медијима које људи користе, спроведена од стране Ентертаинмент Тецхнологy Центер ат тхе Университy оф Соутхерн Цалифорниа, тхе Халлмарк Цханнел, анд Е-Полл Маркет Ресеарцх- долази до сазнања да је најбољи показивач употребе медија, у ствари, корисников стил живота. Истраживачи су закључили да пријатељи чланова циљане групе вероватно имају сличне демографске профиле, али и другачије ставове према медијима и њиховој употреби. Психографи могу направити даљи увид раздвајајући публику у специфичне групе користећи њихове личне особине. Када званично потврде све особине, оглашивачи могу почети са циљањем потрошача након што препознају у њима факторе који им пружају даљи увид у жеље потрошача.

Контекстуално оглашавање је стратегија постављања огласа на медиа вехицлес , попут интернет сајтова или штампаних магазина, чије су теме релевантне за производе који се промовишу. Оглашивачи примењују ову стратегију у циљу сужавања усмерености оглашавања ка њиховој публици. Огласи се селектују и достављају преко аутоматизованих система, заснивајући се на идентитету корисника и садржају приказаног медија. Огласи ће бити приказани преко различитих корисничких платформи и биће базирани на претрази кључних речи; појављиваће се или као интернет страница или искачући оглас. То је форма усмереног оглашавања у којој је садржај огласа у директној вези са садржајем интернет странице коју корисник гледа.

Главни психографски сегменти

Личност

Сваки бренд, услуга или производ има своју „личност“. На основу тога како је виђен од стране публике и заједнице, менаџери маркетинга ће створити личности које ће се подударати са личним особинама њиховог циљаног тржишта. Менаџери маркетинга и оглашивачи стварају те личности зато што, када потрошач пронађе додирне тачке са карактеристикама бренда, услуге или производа, он ће, вероватније, осећати повезаност са производом и пожелеће да га поседује.

Стил живота

Свако је различит и оглашивачи то компензују. Они знају да различити људи воде другачије животе, имају различите стилове живота, различите жеље и потребе у различитом времену свог живота. Оглашивачи који заснивају своје сегментације на психографским карактеристикама промовишу своје производе као решења за те тренутне жеље и потребе. Сегментација на основу стила живота разматра у ком делу животног циклуса је потрошач и шта је њему потребно у том прериоду.

Мишљења, ставови, интересовања и хобији

Психографска сегментација такође подразумева мишљења о религијским, полним и политичким, спортским и рекреативним активностима, ставовима о животном окружењу, уметности и културолошким проблемима. Ставови које сегменти тржишта одржавају и активности у којима учествују имају велики утицај на производе и услуге које они пружају, шта више утичу и на реакције које огласи изазивају.

Алтернативе бихевиоралног и психографског усмереног оглашавања подразумевају географско и демографско усмеравање огласа.

Када оглашивачи желе да допру до највећег могућег броја потрошача на најефективнији начин, они користе процес који има шест корака:

• Одређивање циљева оглашивачи постижу постављањем референтних тачака. Након тога индетификују производе или понуде, одређују основне вредности и стратешке циљеве. Овај корак такође подразумева праћење рада супарника и постављање циљева за наредних 12-18 месеци.
• Други корак, разумевање потрошача, подразумева одређивање типа потрошача које оглашивач жели циљати и одређивање процеса куповине за поторшаче.
• Одређивање недостатака је кључно, јер се тиме приказују сви недостаци у садржају и проналази се оно што је важно за процес куповине.
• Четврта фаза је она у којој се садржај ствара и у којој се одређују кључне поруке. У њој се, такође, разматра о стандардима које треба поставити.
• Организација расподеле је кључна за достизање максималног потенцијала садржаја. То могу бити социјални медији, блогови, или гоогле дисплаy нетwоркс.

Последњи корак је од виталног значаја за оглашиваче, јер они морају израчунати повраћај инвестиција (РОИ). Постоји више начина мерења перформанси попут праћења интернет саобраћаја, квалитета продаје, и/или дељења садржаја социјалних медија.

Алтернативе бихевиорално усмереном оглашавању укључују таргетинг публике, контекстуално и психографско усмерено оглашавање.

Ефикасност

Усмеравање огласа побољшава ефикасност оглашавања, тако редукујући губитке настале слањем огласа потрошачима који вероватно неће купити тај производ. Усмерено оглашавање или побољшано усмеравање ће довести до низа трошкова и расхода.

Ефекти усмереног оглашавања на друштво и циљане особе имплицитно подржавају разматрање да ли усмерено оглашавање компромитује слободан избор.

Те расправе о етичкој прихватљивости оглашавања тврде и да, због комерцијално конкурентног контекста оглашавања, потрошач има избор шта ће прихватити, а шта одбити.

Људи имају конгитивне способности и опремљени су неопходним моћима да одлуче да ли желе бити под утицајем огласа. Постоје супротстављена мишљења о томе, на пример, да нас оглашавање може натерати да купимо ствари које не желимо, или да, пошто је оглашавање повезано са капиталистичким системом, оно може једино приказати могућности на основу оријентисања ка потрошачу, чиме се ограничава изложеност нематеријалистичком стилу живота.

Иако су ефекти усмереног оглашавања првенствено фокусирани на оне који су циљани, могу такође утицати и на оне који нису циљани. Непредвиђена публика често разгледа огласе, шта више и брендове и компаније које стоје иза реклама и те одлуке могу имати утицаја на будуће понашање потрошача.

Тхе Нетwорк Адвертисинг Инитиативе је спровела истраживање 2009. године, мерећи пробојност и ефикасност усмереног оглашавања. Откривено је да усмерено оглашавање:

• Осигурало 2,7 пута већи приход по огласу у односу на неусмерено оглашавање, односно оглашавање које није повезано са једним конкретним сајтом.
• Два пута је ефикаснији у претварању корисника који разгледају огласе у потрошаче.

Међутим, друга истраживања показују да усмерено оглашавање, макар полно усмерено оглашавање, није ефикасно. Један од највећих проблема мерења економске ефикасности таргетинга је, ипак, могућност посматрања дешавања у одсуству усмереног оглашавања, јер ће се корисници који су циљани од стране оглашивача, вероватније, претворити у купце него остатак становништва. Фарахат и Бејли су спровели природни експеримент великих размера на сајту Yахоо, која им је омогућила да измере прави економски утицај усмереног оглашавања на претрагу бренда. Они су открили, претпостављајући цену од $1 за 1000 приказа огласа (ЦПМ), да:

• Гранични трошкови претраживања везаних за бренд који произилазе из огласа износи 15,65 долара по претраживању, али је само 1,69 долара по претраживању из усмерене кампање.
• Гранични трошак за клик је 72 центи, али само 16 центи од усмерене кампање.
• Варијације у подизању ЦТР из усмерених рекламних кампања углавном се одређују већ постојећим интересима за бренд.

Истраживања показују да је садржајни маркетинг у 2015. години произвео 3 пута више потенцијалних потрошача у односу на традиционални начин оглашавања и кошта 62% мање. Плус показује како могућност усмереног оглашавања постаје идеалан начин рекламирања публици. Друга статистика показује да 86% људи прескаче огласе на телевизији, а 44% људи игнорише директну пошту, што такође показује како оглшавање погрешној групи људи може бити расипање ресурса.

Предности и мане

Предности

Постоје многе предности усмреноуг оглашавања и за потрошаше и за оглашиваче:

Потрошачи

Бенефиција коју потрошачи добијају од усмереног оглашавања потиче од тога што су оглашивачи у могућности да ефикасно привуку потрошаче користећи њихове пређашње куповине и претраге, што омогућава да огласи буду приступачнији и кориснији потрошачима. Постојање огласа који су повезани са интересима потрошача, дозвољава поруци да буде примљена на директан начин преко ефикасних додирних тачака између потрошача и оглашивача. Пример позитивног утицаја оглашавања на потрошаче је да ако неко види оглас који је усмерен директно њима о нечему сличном са производом који су претходно разгледали путем интернета и били заинтересовани за исту, они ће је вероватније купити.

Потрошачи могу имати користи од усмереног оглашавања на следеће начине:

• Ефикаснија достава жељеног производа или услуге директно потрошачу: Претпостављајући особине или интересовања потрошача на основу усмеравања, користе се огласи који ће задовољити и покренути купца.
• Директнија достава поруке која је повезана са интересовањима потрошача: огласи се достављају потрошачу на начин који је пријатан, било да је непоуздан или поуздан посредник, достављање поруке постаје саставни део ’стила живота’ потрошача.

Оглашивачи

Оглашивачи имају корист од усмереног оглашавања јер тиме редукују цене ресурса и добијају ефикасније огласе привлачењем потрошача са јаким склоностима ка тим производима. Усмерено оглашавање допушта оглашивачима да умање трошкове рекламирања умањивањем ’траћења’ огласа на незаинтересоване потрошаче. Усмерено оглашавање окупира пажњу циљаних потрошача, резултујући већим повраћајем улагања компанији.

Из разлога што бихевиорално оглашавање омогућава оглашивачима да лакше одреде преференце корисника и потрошачке навике, огласи ће бити важнији и кориснији потрошачима. Креирањем ефикаснијег и ефективнијег начина рекламирања, оглашивачи добијају следеће бенефиције:

• Ефикаснији развој кампање: поседовањем информација о потрошачу, оглашивач је у могућности да створи прецизније одлуке о најбољем начину комуницирања са њима.
• Боља употреба долара за оглашавање: Веће разумевање тога шта ће циљана публика желети допушта оглашивачу да постигне боље резултате са кампањом рекламирања.
• Повећан повраћај инвестиција: Усмерено оглашавање ће произвести боље резултате уз мање расходе.

Користећи информације добијене од потрошача, оглашивачи могу профитирати производњом ефикасније кампање, јер је доказано да је усмерено оглашавање и ефикасно и ефективно. Они не желе да траће време и новац приказивањем огласа „погрешним људима“. Технолошким напретком, интернет је дао оглашивачима могућност да циљају потрошаче изван могућности традиционалних медија и да циљају знатно већи број потрошача. Главна предност коришћења усмереног оглашавања је то што може помоћи у редукцији узалудног оглашавања користећи детаљне информације о особама које су заинтересоване за производ. Ако произведемо заинтересованост код портошача, они ће кликнути на огласе. „Познавање потрошача“ је једноставан принцип којег користе оглашивачи. Када поседују информације о потрошачима, лакше ће усмерити огласе њима и навести их да купе њихов производ. Неким корисницима не смета то што су коришћене информације о њима и боље прихватају огласе са веома приступачним линковима. Могуће је да је то случај јер су они отворенији према огласима кројеним по њиховим приоритетима, него према уопштеним огласима. Они ће лакше бити упућени ка производима које желе и вероватно ће их купити, за узврат производећи већи приход оглашивачима.

Мане

Потрошачи

Усмерено оглашавање повећава забринутост за приватност. Усмерено оглашавање се спроводи анализом активности потрошача преко интернет сервиса, као што су колачићи и претрага података, који се могу сматрати штетним по приватност корисника. Менаџери маркетинга истражују активности потрошача на интернету у корист кампања усмереног оглашавања попут програмских и СЕО оптимизација. Питање приватности корисника проистиче од данашњих јединствених способности праћења и поверења у људе који прикупљају информације. Усмерено оглашавање има за циљ да повећа интересовање потенцијалних купаца за производе, достављајући извршне маркентишке кампање прецизно одређеним потрошачима у критичним моментима процеса доношења одлука о куповини. Ово потенцијално може ограничити свест потрошача о алтернативама и ојачати селективно излагање.

Оглашивач

Усмерено оглашавање није процес који се може спровести преко ноћи, већ изискује времена и труда да би се анализирало понашање потрошача. То доводи до већих трошкова у односу на традиционалне начине оглашавања. Пошто се усмерено оглашавање сматра ефикаснијим, то не представља ману увек, али постоје случајеви у којима оглашивачи нису постигли очекивани профит. Усмерено оглашавање има ограничен приступ потрошачима, јер оглашивачи нису увек свесни да потрошачи мењају своја мишљења и да им та куповина више неће значити, самим тим ни огласи који су им упућени. Још једна мана је та што када користе колачиће да би пратили активности потрошача, оглашивачи нису у могућности да одреде да ли један или више корисника користи исти рачунар. Ово је најуочљивије у породичним домовима у којима више људи различитог животног доба користи исти уређај.

Контроверзе

Усмерено оглашавање је покренуло многе полемике, посебно по питању права на приватност. Фокусирањем бихевиорално усмереног оглашавања на одређене поступке корисника попут коришћења сајтова, историје претражвања и потрошачког понашања је повећана забринутост корисника да је сва њихова активност праћена.

Привацy Интернатионал је организација са седиштем у Великој Британији која брани и промовише право на приватност широм света. Ова организација се бори да Влада донесе закон који штити права свих грађана. Како они тврде, са било ког етичког становиштва такво пресретање интернет саобраћаја информација мора бити условљено прецизно датом сагласношћу након информисања. Акција мора бити предузета када се докаже да се организације нису понашале у складу са законом.

Истраживање спроведено у Сједињеним Америчким Државама од стране Пеw Интернет & Америцан Лифе Пројецт између 20. јануара и 19. фебруара 2012. године је открило да већина Американаца нису заговорници усмереног оглашавања, сматрјући да нарушава приватност. Заиста, 68% испитаника је рекло да усмерено оглашавање „није у реду“, јер они не желе да њихово понашање на интернету буде праћено и анализирано.

Други проблем усмереног оглашавања је недостатак „нових“ огласа добара или услуга. Представљајући само огласе скројене на основу корисникових жеља, други производи му неће бити приказивани. Недостатак у овом случају је у томе што ће потрошач изгубити интересовање ако му се не прикаже ништа ново.

Оглашивачи фокусирају своје ресурсе на потрошаче, што може бити веома ефикасно ако се ради на добар начин. Када рекламирање не функционише, потрошач се може осетити непријатно и јавиће се сумња на који начин је оглашивач добио информације о њему. Потрошачи могу осетити забринутост због огласа који су усмерени њима, који су превише лични да би се они осећали пријатно и добијају жељу за контролом над својим подацима.

У усмереном оглашавању приватност је компликвано питање због типа заштићених корисничких информација и броја укључених страна. Три главне стране укључене у интернет оглашавање су оглашивач, објављивач и мрежа. Људи имају жељу да сачувају приватност са интернет сајтова које су раније претраживали, иако „кликстримови“ корисника бивају достављени оглашивачима који сарађују са мрежама интерент рекламирања. Корисникови приоритети и интересовања су видљиви кроз њихове кликстримове и тако настаје њихов бихевиорални профил.

Многи сматрају да је овај начин оглашавања забрињавајућ и сматрају да њиме могу манипулисати људима и дискриминисати их. Као резултат тога, представљен је велики број начина избегавања оглашавања. Корисници интернета који користе блокаторе огласа се убрзано повећавају. Истраживање спроведено од стране ПагеФаир је открило да се од 2013. до 2014. године број људи који користе софтвере за блокирање огласа широм света повећао за 41%.

Види такође

• Манипулација на интернету
• Персонализован маркетинг
• Дерадикализација

Додатна литература

• "Benefits Of Targeted Advertisements - Increase ROI With Targeted Ads". eReach Consulting. N.p., 2013. Web. 1 Apr. 2016.
• "Use Remarketing To Reach Past Website Visitors And App Users - Adwords Help".Support.google.com. N.p., 2016. Web. 1 Apr. 2016.
• Betrayed By Your Ads!. 1st ed. France: Claude Castelluccia, Mohamed Ali Kaafar, and Minh-Dung Tran, 2016. Web. 1 Apr. 2016.
• www.aboutads.info. (2016). Aboutads.info. Retrieved 29 March 2016, from хттп://www.абоутадс.инфо/}-
• Local Directive. (2016). Localdirective.com. Retrieved 31 March 2016, from хттп://www.лоцалдирецтиве.цом/wхат-wе-до/маркет-сегментатион/псyцхограпхиц/}-
• Star turn. (2000). The Economist. Retrieved 29 March 2016, from хттп://www.ецономист.цом/ноде/330628}-
• Ahmad, K., & Begen, A. C. (2009). IPTV and video networks in the 2015 timeframe: The evolution to medianets. Communications Magazine. стр. 68–74. Pristupljeno sa хттп://иеееxплоре.иеее.орг/стамп/стамп.јсп?тп=&арнумбер=5350371}-
• Belch, G. E., & Belch, M. A. (2009). Advertising and promotion: An integrated marketing communications perspective. (8th ed.). New York: McGraw-Hill.
• Constantinides, E. (2006). Journal of marketing management, vol 22 issue ¾ pp. 407-438. Enschede, The Netherlands:
• Fan, T. K., & Chang, C. H. (2010). Sentiment-oriented contextual advertising. Knowledge and Information Systems, 23(3). стр. 321–344
• Gallagher, K., & Parsons, J. (1997). A framework for targeting banner advertising on the Internet. In System Sciences, Proceedings of the Thirtieth Hawaii International Conference on, vol. 4. стр. 265–274. Pristupljeno sa хттп://www.цомпутер.орг/цсдл/процеедингс/хицсс/1997/7734/04/7734040265.пдф}-
• Jeong, Y., & King, C. (2005). Impacts of website context relevance on banner advertisement effectiveness. Paper presented at the meeting of the International Communication Association, Annual Meeting, New York.
• Juels, A. (2011). Targeted advertising… and privacy too. Springer Berlin Heidelberg
• Keating, G. (n.d). Benefits of targeted advertisements: a spotify fail. Pristupljeno sa хттп://www.ереацхцонсултинг.цом/бенефитс-оф-таргетинг-адвертисементс/}-
• Konow, R., Tan, W., Loyola, L., Pereira, J., Baloian, N. (2010). Recommender system for contextual advertising in IPTV scenarios. стр. 617–622. Pristupljeno sa хттп://аллм.нет/wп-цонтент/уплоадс/2014/10/рд2010_02_ЦСЦWД2010.пдф}-
• Kotler, P., Burton, S., Brown, L. & Armstrong, G. (2012). Marketing (9th ed.) Australia: Pearson Australia
• McCarthy, E.J. (1964). Basic marketing, a managerial approach. Homewood Richard D. Irwin, Inc
• PageFair (2015) The 2015 Ad Blocking Report. Pristupljeno sa хттпс://блог.пагефаир.цом/2015/ад-блоцкинг-репорт/}-
• Peterson, L., Groot, R. (2009) Location-Based Advertising: The Key to Unlocking the Most Value in the Mobile Advertising and Location-Based Services Markets. Pristupljeno sa хттп://www.ммаглобал.цом/филес/ПетерсонМобилитy_20100217144146.пдф}-
• Demand Metric". Demandmetric.com. N.p., 2016. Web. 1 Apr. 2016.
• Сцхлее, Цхристиан (2013). Таргетед Адвертисинг Тецхнологиес ин тхе ИЦТ Спаце. ИСБН 978-3-8348-2395-3. С2ЦИД 30750343. дои:10.1007/978-3-8348-2396-0. 
• Shiffman, J. (1990). After uptown, are some niches out? The Wall Street Journal, b1(b8).
• Stern, B. J., & Subramaniam, G. K. (2006). Method and system for user to user targeted advertising. U.S. Patent Application No. 11/455,561.
• Toubiana, V., Narayanan, A., Boneh, D., Nissenbaum, H., Barocas, S. (2010). Adnostic: Privacy preserving targeted advertising. In Proceedings Network and Distributed System Symposium. Pristupljeno sa хттп://www.нyу.еду/пагес/пројецтс/ниссенбаум/паперс/адностиц.пдф}-
• Waechter, S. (2010). Contextual advertising in online communication: an investigation of relationships between multiple content types on a webpage. Auckland University of Technology
• Yan, J., Liu, N., Wang, G., Zhang, W., Jiang, Y., Chen, Z. (2009). How much can behavioral targeting help online advertising?. In Proceedings of the 18th international conference on World Wide Web (pp. 261–270). ACM.
• Suli, J (2017) 'How To Use Facebook To Get Targeted Traffic' Pristupljeno sa хттпс://профитсео.цом.ау/хоw-то-усе-фацебоок-то-гет-таргетед-траффиц/}-
• Бергеманн, D.; Бонатти, А. (2011). „Таргетинг ин адвертисинг маркетс: Имплицатионс фор оффлине версус онлине медиа.”. Тхе РАНД Јоурнал оф Ецономицс. 42 (3): 417—443. ЈСТОР 23046807. дои:10.1111/ј.1756-2171.2011.00143.x. хдл:1721.1/77229. 
• Цyрил; де Рун, Е (2007). „Етхницаллy таргетед адвертисинг: виеwс оф тхосе нот таргетед” (ПДФ). Асиа Пацифиц Јоурнал оф Маркетинг анд Логистицс. 19 (3): 265—285. дои:10.1108/13555850710772932. 
• Дхар, С.; Варсхнеy, У. (2011). „Цхалленгес анд бусинесс моделс фор мобиле лоцатион-басед сервицес анд адвертисинг.”. Цоммуницатионс оф тхе АЦМ. 54 (5): 121—128. С2ЦИД 14655020. дои:10.1145/1941487.1941515. 
• Фарахат, А.; Баилеy, M. (2012). „Хоw Еффецтиве ис Таргетед Адвертисинг?”. ССРН Елецтрониц Јоурнал. дои:10.2139/ссрн.2242311. 
• Голдфарб, А.; Туцкер, C. Е. (2011). „Онлине адвертисинг, бехавиорал таргетинг, анд привацy”. Цоммуницатионс оф тхе АЦМ. 54 (5): 25—27. С2ЦИД 207185235. дои:10.1145/1941487.1941498. 
• Јохнсон, Ј (2013). „Таргетед адвертисинг анд адвертисинг авоиданце”. Тхе РАНД Јоурнал оф Ецономицс. 44 (1): 128—144. дои:10.1111/1756-2171.12014. 
• Крумм, Ј (2010). „Убиqуитоус адвертисинг: Тхе киллер апплицатион фор тхе 21ст центурy”. ИЕЕЕ Первасиве Цомпутинг. 1: 66—73. 
• Ли, К.; Ду, Т. C. (2012). „Буилдинг а таргетед мобиле адвертисинг сyстем фор лоцатион-басед сервицес.” (ПДФ). Децисион Суппорт Сyстемс. 1: 1—8. дои:10.1016/ј.дсс.2012.02.002. Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 08. 2017. г. Приступљено 12. 05. 2018. 
• Маттхеwсон, Ј (2006). „Бехавиорал таргетинг: Цан онлине адвертисинг деливер ин 2006?.”. Јоурнал оф Дирецт Дата анд Дигитал Маркетинг Працтице. 7 (4): 332—343. С2ЦИД 167733565. дои:10.1057/палграве.дддмп.4340539. 
• Снеддон, А (2001). „Адвертисинг & дееп аутономy”. Јоурнал оф Бусинесс Етхицс. 33: 15—28. С2ЦИД 141093416. дои:10.1023/А:1011929725518. 
• Таyлор, D. Г.; Леwин, Ј. Е.; Струттон, D. (2011). „Фриендс, фанс, анд фоллоwерс: до адс wорк он социал нетwоркс?.” (ПДФ). Јоурнал оф Адвертисинг Ресеарцх. 51 (1): 258—275. С2ЦИД 18741301. дои:10.2501/јар-51-1-258-275. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 08. 2016. г. Приступљено 12. 05. 2018. 
• Туцкер, C. Е. (2014). „Социал нетwоркс, персонализед адвертисинг, анд привацy цонтролс”. Јоурнал оф Маркетинг Ресеарцх. 51 (5): 546—562. С2ЦИД 11518615. дои:10.1509/јмр.10.0355. хдл:1721.1/99170. 
• Wанг, W.; Yанг, L.; Цхен, Ј.; Зханг, Q. (2014). „а привацy- аwаре фрамеwорк фор таргетед адвертисинг”. Цомпутер Нетwоркс. 79: 17—29. С2ЦИД 2603857. дои:10.1016/ј.цомнет.2014.12.017.