Хардвер

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хардвер (енгл. Hardware) је скуп физичких елемената који чине компјутерски систем. Копјутерски хардвер односи се на физичке делове или компоненте као што су монитор, миш, тастатура, хард диск, системске јединице (графичка карта, звучна картица, матична плоча, меморија, чипови) итд. Насупрот томе, софтвер чине инструкције које могу бити складиштене и покренуте помоћу хардвера.

Софтвер је сваки скуп инструкција машински читљив да усмерава процесор рачунара да обавља специфичне операције. Комбинација хардвера и софтвера чини употребљив рачунарски систем.

Историја[уреди]

Први уређаји који су могли да раде прорачуне били једноставни уређаји попут Тали штапића и шипкама за бројање, као Абакус. Сложенији уређаји који су способни да обављају једну врсту обрачуна који постојао, као Антикитера механизам и Астролаб. Аналогни рачунари су коришћени за теже прорачуне, као што су коришћени у балистици.

Von Neumann-ова архитектура[уреди]

Шаблон за све модерне рачунаре је Von Neumann-ова архитектура развијена 1945. године од стране мађарског математичара John von Neumann-а. Она описује дизајн архитектуре за електронски дигитални рачунар са гране једне процесорске јединице која се састоји од аритметичко-логичке јединице, процесорских регистара и контролне јединице која садржи регистар инструкција и програмски бројач, меморије за складиштење података и инструкција, спољно масовно складиштење, и механизме за улаз и излаз. Von Neumann-ова архитектура се односи на рачунарски модел који користи једну меморију за инструкције и податке. Такође, раздвајање меморије од процесора је битна карактеристика Von Neumann-ове архитектуре. Инструкције се извршавају у цикличном реду: дохвати-изврши.

Различити системи[уреди]

Постоји велики број различитих типова компјутерских система који се користе данас.

Персонални рачунар[уреди]

Персонални рачунар је један од најчешћих типова рачунара због своје разноврсности и релативно ниске цене. Лаптопови су углавном веома слични, мада могу користити нижу-снагу или мање компоненте.

Кућиште[уреди]

Компјутерско кућиште је пластична или метална кутија која садржи многе компоненте. Кућишта која се користе код десктоп рачунара су углавном доволјно мала да стану испод стола, али много новијих рачунара користе компактнији дизајн. Лаптоп рачунари имају преклоп да би се лакше паковали. Ови уређаји имају итегрисан екран.

Напајање[уреди]

Напајање претвара наизменичну струју у нисконапонску једносмерну струју за потребе унутрашњих компонената рачунара. Лаптоп рачунари су способни да се напајају из батерије неколико сати.

Матична плоча[уреди]

Матична плоча је главна компонента у кућишту. То је велика правоугаона плоча са интегрисаним колима где се прикључују остли делови рачунара укључујући процесор, оперативну меморију, дискове (CD, DVD, хард диск и друге) као и периферијске уређаје које се повезују преко портова или слотова за проширење.

Компоненте које су директно прикачене на матичну плочу су:

  • Процесор који изводи много рачунских операција који омогућавају рад рачунара и понекад се назива компјутерски мозак. Он се углавном хлади преко хладњака и вентилатора. Многи новији процесори у себи имају графичко језгро.
  • Чипсет, који обухвата „северни мост“, посредника у комуникацији између процесора и осталих компоненти система укључујући и главну меморију.
  • Меморија са случајним приступом (RAM) складишти код и податке које треба процесор да обради или који су већ обрађени.
  • Меморија искључиво за читање (ROM) складишти BIOS који се активира када се укључи рачунар или на други начин почиње извршавање, процес који је познат као „бутовање“.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]