Виолета Беширевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Виолета Беширевић
Датум рођења1961.

Др проф. Виолета Беширевић (1961) редовна је професорка на Правном Факултету Универзитета Унион у Београду,[1] придружена научна сарадница Центра за етику и право у биомедицини Централноевропског универзитета у Будимпешти (ЦЕУ)[2] и чланица управног одбора Европске организације за јавно право. Главна је и одговорна уредница часописа ПФУУБ Правни записи.[3][4]

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду, а магистрирала и докторирала на Централноевропском универзитету у Будимпешти из области упоредног уставног права. Била је постдокторанд на Правном факултету Универзитета Њујорк (NYU Law School) на којем је као Global Research Fellow и Fulbright Scholar радила истраживање о уставном судству. Усавршавала се и на правним факултетима Универзитета Џорџ Вашингтон и Универзитета Бригам Јанг у САД, као и на Институту Асер у Хагу. Одржала је гостујућа предавања на универзитетима у Немачкој, Швајцарској, Португалу, Мађарској и Хрватској. Каријеру је започела у Савезном министарству правде бивше СФРЈ (1986–1994), радила је у Институту за уставну и законодавну праксу при OSI и CEU у Будимпешти (1995–2001), а била је дипломата и конзул у Мађарској (2001–2005), као и координатор истраживања у Центру за људска права CEU (2005–2006). Од 2008. до 2012. била је чланица Комисије за помиловање. Положила је правосудни испит, иступала је као amicus curiae пред Уставним судом Србије и као вештак у међународној инвестиционој арбитражи под окриљем Сталног арбитражног суда у Хагу. Ауторка је бројних радова објављених на српском и енглеском језику у области уставног права, европског уставног права, људских права и биоетике.

Област наставног и научног рада[уреди | уреди извор]

  • Уставно право
  • Европско уставно право
  • Европско право људских права
  • Међународно кривично право
  • Биоетика

Најзначајнији радови[уреди | уреди извор]

  • Euthanasia: Legal Principles and Policy Choices, European Press Academic Publishing, Florence, 2006.[5]
  • Међународно и транснационално кривично право, са V. Ђ. Дегани Б. Павишић, Службени гласник & ПФУУБ, 2011.[6]
  • New politics of decisionism (ur.), Eleven International Publishing, The Hague, 2019.[7]
  • Re-thinking Socio-Economic Rights in an Insecure World, (ur. sa N. Udombana), Budapest, Hungary: CEU Center for Human Rights, 2006.[8]
  • Милитантна демократија-некада и сада, Службени гласник & ПФУУБ, 2013.[9]
  • „Governing Without Judges”: The Politics of the Constitutional Court in Serbia, International Journal of Constitutional Law (I-CON), Oxford University Press & NYU School of Law, vol. 12, no. 4, 2014, pp. 954–979,[10]
  • Енд-Оф-Лифе Царе ин XXI Центурy: Адванце Дирецтивес ин Универсал Ригхтс Дисцоурсе, Биоетхицс, Тхе Интернатионал Ассоциатион оф Биоетхицс, Wилеy, Блацкwелл Публисхинг Лтд, Оxфорд, вол. 24, но. 3, 2010, пп. 105–112,[11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Проф. др Виолета Беширевић”. ПФУУБ. Архивирано из оригинала 18. 03. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2020. 
  2. ^ „Виолета Бесиревиц”. ЦЕЛАБ. Приступљено 18. 3. 2020. 
  3. ^ „Правни записи/Уредништво”. ПФУУБ. Приступљено 21. 3. 2020. 
  4. ^ „Виолета Беширевић - подаци за базу стручних жена Србије”. Женска Влада. Приступљено 18. 3. 2020. 
  5. ^ „Еутханасиа: Легал Принциплес анд Полицy Цхоицес бy Виолета Бесиревиц”. Амазон. Приступљено 21. 3. 2020. (језик: енглески)
  6. ^ „ПФУУБ”. Међународно и транснационално кривично право. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. (језик: енглески)
  7. ^ „Неw Политицс оф Децисионисм (8) (Демоцрацy анд тхе Руле оф Лаw)”. Амазон. Приступљено 21. 3. 2020. (језик: енглески)
  8. ^ „Ре-Тхинкинг Социо-Ецономиц Ригхтс ин ан Инсецуре Wорлд”. Амазон. Приступљено 21. 3. 2020. (језик: енглески)
  9. ^ „Милитантна демократија - некада и сада”. Корисна књига. Приступљено 21. 3. 2020. 
  10. ^ „“Говернинг wитхоут јудгес”: Тхе политицс оф тхе Цонститутионал Цоурт ин Сербиа”. Оxфорд Ацадемиц. Приступљено 21. 3. 2020. (језик: енглески)
  11. ^ „ЕНД‐ОФ‐ЛИФЕ ЦАРЕ ИН ТХЕ 21ст ЦЕНТУРY: АДВАНЦЕ ДИРЕЦТИВЕС ИН УНИВЕРСАЛ РИГХТС ДИСЦОУРСЕ”. Wилеy Онлине Либрарy. Приступљено 21. 3. 2020. (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]