Зависност од супстанци

С Википедије, слободне енциклопедије
Зависност од супстанци
СинонимиЗависност од дроге, токсикоманија
Специјалностипсихијатрија

Зависност од супстанци шири је појам од наркоманије који подразумева, не само злоупотребу дроге у ужем смислу, већ и свих оних средстава (психоактивних супстанци) која токсично делују на организам и када се настави са њиховим узимањем, јер могу да се створе потребу за сталним уношењем.[1]

Ова зависност, позната је и као зависност од дроге, или адаптивно стање које се развија након поновног и учесталог узмањка дроге, и карактерише се повлачењем симптома након престанка употребе дроге. Зависност о дрогама, другојачија је од зависности о супстанцама, и дефинише се као принудна употреба дрога изван контроле, упркос негативним последицама. Дрога која изазива зависност је свака супстанца која може да доведе не само до зависности веч и до смртног исхода, али се то најчешће догађа са дрогама из група депресора, опијата и стимуланаса.[1]

Данас се зна да је ОсФосБ, фактор транскрипције гена, критична компонента и заједнички фактор у развоју практично свих облика бихевиоралног понашања и зависности од дрога,[2] али не и физичке зависности.[3][4][2]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Ментално здравље као фактор ризика за зависност или злоупотребу недозвољених дрога.
Морбидитет

Пример ради, у 2010. години, само у Француској, констатовано, да је:

  • 8,8 милиона људи редовно користило алкохол,
  • 13,4 милиона редовно кориснилој дуван,
  • 1,2 милиона редовно користило канабис,

Што се тиче других производа потрошња је маргинална у француској популацији.[5]

Полне разлике

Зависност од супстанци, због њихове све потрошње, нешто је више израженија код мушкараца него жена, осим у случају пушења дувана где је све мање корисника и у случају психотропних дрога јер жене више пате од депресије него мушкарци.

Старосне разлике

Потрошња супстанци је такође повезана са старењем и начелно се смањује са годинама, уз значајан изузетак код алкохола.[6]

Ниво образовања и материјални статус

У 2002. године, истраживања су показала значајну везу између нивоа образовања, радног статуса и прихода домаћинства с једне стране и потрошње психотропних супстанци.[7]

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Према IV. издању Дијагностичког и статистичког приручника о менталним поремећајима (Диагностиц анд Статистицал Мануал оф Ментал Дисордерс (ДСМ-IV), зависност од супстанци се редефинише као наркоманија и може се дијагностиковати без појаве синдрома прекида узимања дроге.[8] У њему је зависност од супстанце овако описана:

Када појединац настави са употребом алкохола или других дрога упркос проблемима везаним за употребу супстанце, може се дијагностиковати као зависност од супстанци. Компулзивна и понављајућа употреба може довести до толеранције на ефекте дроге и симптоме прекида узимања дроге када се употреба смањи или она престане. Ово стање, заједно са злоупотребом супстанци, сматра се поремећајем у коришћењу супстанци.[8]]

ДСМ класификација и дијагностика[уреди | уреди извор]

Зависност од супстанци — одузима слободу!

Супстанце човеку не даје слободу него је, сужава и одузимаја.

Она човеку одређује стил живота, одређују му друштво, врши избор партнера (углавном зависника), начин провођења слободног времена, интересовања.

Временом супстанце нарушавају комплетно функционисање особе — доносе проблеме на свим животним пољима (породичном, професионалном, социјалном, здравственом);

Много је времена и новца потребно за кратко задовољство, а после још више за дуго лечење.

Очекивања од супстанци су веома велика, али су у суштини нереална јер се најчешће уместо остваривања другог идентитета, завршавају заправо губитком идентитета, здравља и будућности.[9]

Зависност од супстанци како је дефинисано у IV. издању Дијагностичког и статистичког приручника о менталним поремећајима (ДСМ-IV), може се дијагностиковати на основу — физиолошке зависности, доказане толеранције или повлачења, или без физиолошке зависности. У ДСМ-IV зависности укључују:[9]

303.90 — Алкохолна зависност

304.00 — Опиоидна зависност

304.10 — Седативна, хипнотичка или анксиолитичка зависност (укључујући зависност од бензодиазепина и зависност од барбитурата)

304.20 — Кокаинска зависност

304.30 — Зависност од канабиса

304.40 — Зависност од амфетамина (или од супстанци сличних амфетамину)

304.50 — Зависност од халуциногена

304.60 — Зависност од инхалационих супстанци

304.80 — Полисубстанце депенденце

304.90 — Зависност од фенциклидина (или фенциклидина)

304.90 — Друга (или непозната) зависност од супстанце

305.10 — Зависност од никотина

Прекид узимања дроге[уреди | уреди извор]

Прекид узимања дроге праћен је реакцијом тела на уздржавање од супстанце на којој је особа развила синдром зависности. Када се развије зависност, престанак употребе супстанце производи непријатно стање, које захтева континуирану употребу дрога кроз негативно појачање; тј., дрога се користи да би се избегао или избегао поновни улазак у стање изазвано прекидом узимања дроге. Стање може укључивати:

  • физичко-соматске симптоме (физичку зависност),
  • емоционално-мотивационе симптоме (психолошку зависност)
  • обоје.

Хемијска и хормонска неравнотежа могу настати ако се супстанца не уведе поново. Психолошки стрес такође може бити резултат ако се супстанца не уведе поново. Зависност од дрога и алкохола код трудница не узрокује само НАС, већ и низ других питања која могу непрестано утицати на дете током његовог живота.

Бебе такође пате од повлачења супстанци, што је познато као синдром неонеталне апстиненције (енгл. Neonatal Abstinence Syndrome - NAS), и може да има озбиљне и по живот опасне ефекте. Адикција на дроге и алкохол код трудница не само да узрокује НАС, већ и низ других проблема који могу непрекидно да утичу на дете током његовог животног века.[10]

Ефекат зависности[уреди | уреди извор]

Ефекат зависности од дроге варира од супстанце до супстанце, и од индивидуалне до индивидуалне. Критични фактори за развој зависности од дроге су:

  • доза унете дроге,
  • учесталост уноса,
  • фармакокинетика одређене супстанце,
  • начин примене и
  • време употребе дроге.

Један чланак у часопису Тхе Ланцет упоредио је оштећења од 20 лекова и зависности, користећи скалу од нула до три за физичку зависност, психолошку зависност и задовољство како би се створила средња оцена зависност. Део резултат тог истраживања може се видети у табели испод.[11]

Ефекти зависности на скали од нула до три
Дрога Средња вредност Задовољство Психолошка зависност Физичка зависност
Хероин 3.00 3.0 2.6 3.0
Кокаин 2.39 3.0 3.0 1.3
Дуван 2.21 2.3 2.8 1.8
Барбитурати 2.01 2.0 2.2 1.8
Алкохол 1.93 2.3 1.9 1.6
Бензодиазепин 1.83 1.7 2.1 1.8
Амфетамин 1.67 2.0 1.9 1.1
Канабис 1.51 1.9 1.7 0.8
Екстази 1.13 1.5 1.2 0.7

Распросрањеност зависности[уреди | уреди извор]

Распрострањеност зависности од супстанци
Дрога % корисника
Канабис
9%
Алкохол
15.4%
Кокаин
16.7%
Хероин
23.1%
Дуван
31.9%

Механизми зависности[уреди | уреди извор]

Психичка зависност[уреди | уреди извор]

Психичка зависност подразумева зависност од осећаја који психоактивна супстанца изазива. Јавља се скоро неодољив психички порив да се супстанца поново узме, било да се понови осећај задовољства, било да се отклони нелагода и тескоба. Психоактивне супстанце постају битан, често доминантан садржај живота, а жеља за њима карактеристика понашања.

Идентификована су два фактора који играју кључну улогу у психолошкој зависности:

  • Неуропептид — фактор отпуштања кортикотропина (ЦРФ)
  • Фактор транскрипције гена — везујући протеин цАМП одговора (ЦРЕБ).

Нуклеус акумбенс (НАцц) је до мождане структуре која је укључена у психолошку компоненту зависности од дроге. У НАцц, ЦРЕБ се активира циклични аденозин монофосфат(цАМП) одмах након високоих и активираних промене у експресији гена које утичу на протеине као што је динорфин; динорфин пептиди који смањују ослобађање допамина у НАцц привременим инхибирањем пута награђивања. Непрекидна активација ЦРЕБ-а на тај начин приморава особу на унос веће дозе супстанце како би постигла исти ефекат. Осим тога ова активација, оставља корисника супстанце у начелу депресивног и незадовољног, и неспособног да нађе задовољство у раније уживајућим активностима, што често доводи до повратка дроги, и узимању још једне дозе.

Поред ЦРЕБ, претпоставља се да и механизми стреса играју улогу у зависности. Кооб и Креек су претпоставили да током употребе дрога ЦРФ активира хипоталамусно -хипофизно-адреналну осовину (ХПА осу) и друге системе стреса у мозгу. Ова активација утиче на дисрегулисано емоционално стање повезано са психолошком зависношћу. Доказано је да употреба дроге повећава присуство ЦРФ-а у људској цереброспиналној течности.

Такође се претпоставља да су µ-опиоидни рецептори, на које делује енкефалин, утицајни у систему награђивања и могу регулисати експресију хормона стреса. Повећана експресија АМПА рецептора у нуклеусу аццумбенс (МСНс) је потенцијални механизам аверзије настале повлачењем лека.[12]

Физичка зависност[уреди | уреди извор]

Физичка зависност од супстанци настаје када организам особе која узима психоактивне супстанце постане навикнута, односно те супстанце постају његова потребада би тело функционисало. Престанак узимања супстанци изазива јаке телесне симптоме (болови у костима, мишићима, грозница, знојење итд.)

Ефекти којима се карактерише апстиненција у потпуној су супротности са ефектима које је за корисника имала активна супстанца (нпр престанак узимања пилула за спавање изазваће инсомнију). Током узимања психоактивне супстанце нервни систем развија компензаторне механизме како би у њеном присуству успоставио нову хомеостазу и довео до толеранције. Нагли нестанак психоактивне супстанце из организма нарушава ову новоуспостављену хомеостазу и компензаторни механизми сада испољавају ефекте апстиненције.[13]

Особе које улазе у стање апстиненције након престанка узимања активне сусптанце развиле су физичку зависност, у којој зависник наставља са узимањем психоактивне супстанце без обзира на негативне ефекте која она испољава на његово здравље и друштвени живот, и без обзира на сопствене покушаје да престане са узимањем.[14][15][16] Пушачи и алкохоличари најочигледнији су пример физичких зависника који до психоактивне супстанце долазе на легалан начин.

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење у дневној болници — које подразумева спровођење дала групне терапијске активности (са психологом, психијатром, групом)

Лечење зависности од супстанци је дуг и сложен процес, јер је свака зависност понаособ специфична, и разликује се од једног до другог појединца, иако по правилу нема разлике у природи болести. Нар разлику може утицати и време када се особа јави на лечење, односно којој се зависност налази.

Постоје две основне врсте лечења — болничко и ванболничко

Болничко лечење — подразумева боравак у болници (24 сата дневно), у којој се цео процес лечења одвија до стабилизације стања.

Лечење у дневној болници — које подразумева спровођење дала терапијске активности (са психологом, психијатром, групом) болници, док се остатак дана терапија спрроводи у кућним условима.

Циљеви терапије[уреди | уреди извор]

Општи циљеви терапије се односе на проблеме који су заједнички за све и који су први уочљиви, и ту спадају:

  • Успостављање апстиненције, која је први услов без кога се не може. Тек успостављањем квалитетне апстиненције почиње прави процес лечења — лечење психе и рад на промени „наркоманске личности“ и наркоманског понашања.
  • Ублажавање или потпуно санирање здравствених проблема који су настали употребом супстанци.
  • Решавање социјалних, професионалних и других свакодневних проблема (школи, на послу и слично). Изузетно важна активност која практично почиње од првог дана лечења је рад на решавању породићних проблема и односа, као и поправљање односа са околином.
  • Промена целокупног образац понашања који је постојао у време узимања дроге или алкохола. Наиме, током трајања зависности формира се један карактеристичан и упадљив стил понашања, који се пре свега, одликује постојањем принципа задовољства и егоцентризма, а испољава се негирањем својих грешака, недостатком самодисциплине, непрохватањем одговорности и обавеза, оптуживањем других за своје пропусте и поступке итд.
  • Промена стила комуницирања и навике у интерперсоналним односима, пре свега у породици, а затим и према другим људима, и стварање здравије и функционалније међусобног комуницирања.
  • Надокнада и успешно окончање пропуãтене наставе у школи, на факултетету, и професионалних и других обавеза (породичних, легалних, финансијских) у складу са сопственом улогом почтеног, пристојног и здравог људског бића.
  • Формирати нове навике и системе вредности у планирању и реализацији слободног времена
  • Промена етичких вредности

Ипак, свака особа, и свака породица има проблеме узроковане болестима зависности, који на први поглед нису уочљиви. Они захтевају дужи и темељнији рад, јер јеуправо решавање оваквих ствари суштна лечења, а то су корените промене у понашању, односима, комуникацији и систему вредности.

Такође лечење не подразумева само прекид узимања дроге, већ захтева и формирање нове, јаке личности која ће бити у стању да не почне поново са дрогирањем када искрсну први већи или мањи животни проблеми.[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Маленка РЦ, Нестлер ЕЈ, Хyман СЕ (2009). "Цхаптер 15: Реинфорцемент анд Аддицтиве Дисордерс". Ин Сyдор А, Броwн РY. Молецулар Неуропхармацологy: А Фоундатион фор Цлиницал Неуросциенце (2нд ед.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл Медицал. пп. 364–368.
  2. ^ а б Олсен CM (децембар 2011). „Натурал реwардс, неуропластицитy, анд нон-друг аддицтионс”. Неуропхармацологy. 61 (7): 1109—22. ПМЦ 3139704 Слободан приступ. ПМИД 21459101. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2011.03.010. .
  3. ^ Робисон АЈ; Нестлер ЕЈ (октобар 2011). „Трансцриптионал анд епигенетиц мецханисмс оф аддицтион”. Натуре Ревиеwс. Неуросциенце. 12 (11): 623—37. ПМЦ 3272277 Слободан приступ. ПМИД 21989194. дои:10.1038/нрн3111. .
  4. ^ Блум К; Wернер Т, Царнес С, Царнес П, Боwиррат А, Гиордано Ј, Осцар-Берман M, Голд M (2012). „Сеx, другс, анд роцк 'н' ролл: хyпотхесизинг цоммон месолимбиц ацтиватион ас а фунцтион оф реwард гене полyморпхисмс”. Јоурнал оф Псyцхоацтиве Другс. 44 (1): 38—55. ПМЦ 4040958 Слободан приступ. ПМИД 22641964. дои:10.1080/02791072.2012.662112. .
  5. ^ Лес нивеауx д'усаге дес дрогуес ен Франце ен 2010 - Еxплоитатион дес доннéес ду Баромèтре сантé Аутеурс: Франçоис Бецк, Ромаин Гуигнард, Јеан-Баптисте Рицхард (ИНПЕС) Марие-Лине Товар, Станислас Спилка (ОФДТ)
  6. ^ Франçоис Бецк, Ромаин Гуигнард, Јеан-Баптисте Рицхард, Станислас Спилка, Марyлине Товар, « Лес нивеауx д’усаге дес дрогуес ен Франце ен 2010 », Тенданцес, но 76,‎ 2011, п. 1–6
  7. ^ Пропоситион де рéсолутион тендант à ла црéатион д'уне цоммиссион д'енqуêте сур ла политиqуе натионале де лутте цонтре лес дрогуес иллицитес: Раппорт де ла цоммиссион д'енqуêте сур ла политиqуе натионале де лутте цонтре лес дрогуес иллицитес - томе I www.сенат.фр
  8. ^ а б Диагностиц цритериа фор Субстанце Депенденце, Тхесе цритериа аре обсолете. ДСМ Цритериа, ДСМ Версион ДСМ IV - ТР
  9. ^ а б Драгишић, Петар (2013). „Емигрирање из Србије од шездесетих година XX века до данас. Квантитативни преглед”. Токови историје. 21 (3/2013): 233—249. ИССН 0354-6497. дои:10.31212/токови.2013.3.дра.233-249. 
  10. ^ „Суппортинг мотхерс wитх опиоид аддицтион ис тхе бест бет ин фигхтинг неонатал абстиненце сyндроме”. схекноwс.цом. 10. 5. 2017. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 28. 4. 2018. 
  11. ^ Нутт D, Кинг ЛА, Саулсбурy W, Блакеморе C (Марцх 2007). "Девелопмент оф а ратионал сцале то ассесс тхе харм оф другс оф потентиал мисусе". Ланцет. 369 (9566): 1047–53
  12. ^ Царлезон WА, Тхомас МЈ (2009). "Биологицал субстратес оф реwард анд аверсион: а нуцлеус аццумбенс ацтивитy хyпотхесис". Неуропхармацологy. 56 Суппл 1: 122–32.
  13. ^ Цхартофф ЕХ, Цоннерy ХС (2014). "Ит'с МОРе еxцитинг тхан му: цроссталк бетwеен му опиоид рецепторс анд глутаматергиц трансмиссион ин тхе месолимбиц допамине сyстем". Фронтиерс ин Пхармацологy. 5: 116
  14. ^ Нестлер ЕЈ (август 2016). „Рефлецтионс он: "А генерал роле фор адаптатионс ин Г-Протеинс анд тхе цyцлиц АМП сyстем ин медиатинг тхе цхрониц ацтионс оф морпхине анд цоцаине он неуронал фунцтион”. Браин Ресеарцх. 1645: 71—4. ПМЦ 4927417 Слободан приступ. ПМИД 26740398. дои:10.1016/ј.браинрес.2015.12.039. 
  15. ^ Расмуссен, К. (децембар 1995). „Тхе роле оф тхе лоцус цоерулеус анд Н-метхyл-D-аспартиц ацид (НМДА) анд АМПА рецепторс ин опиате wитхдраwал”. Неуропсyцхопхармацологy. 13 (4): 295—300. ПМИД 8747753. С2ЦИД 22025704. дои:10.1016/0893-133X(95)00082-О. 
  16. ^ Нода Y, Набесхима Т (Оцтобер 2004). "Опиате пхyсицал депенденце анд Н-метхyл-D-аспартате рецепторс". Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 500 (1–3): 121–8
  17. ^ Петар Настасиü – „Не дозволи да те дрога избаци из игре“, Београд, 2004.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zavisnost_od_supstanci&oldid=27448321”