Екстази
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. |
Екстази (у сленгу „ексер“) је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина, познат још и као МДМА (метилендиоксиметамфетамин). Спада у јаче психоактивне дроге а деловање је слично је допингу у спорту. Узима се орално у облику таблета. Доза од 75 до 100 mg почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује више сати.
Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине[тражи се извор], а након прекида су могући флешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.
Садржај |
[уреди] Популарност
Иако синтетизован 1912. године екстази се сматра новом дрогом. Често је коришћен у групацијама које слушају одређену врсту музике, данас најчешће електронске (рејв, техно итд.). Психеделичне дроге шездесетих које си промовисале „спиритуалност“ и „спајање с универзумом“, забрањене су 1970. године.
Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичне супстанце. Године 1985. екстази је стављен на листу са другим психоделицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“[тражи се извор] који се испољавају епидемијским ширењем екстазија у популацији деце и омладине.
[уреди] Штетне последице
Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи, хиперпирексија (повећана температура), дехидрација (губљење течности) и отказивање рада срца. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже гинсенг, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло[тражи се извор].
[уреди] Ментални поремећаји
По свом саставу "екстази" је сличан амфетамину и мескалину[тражи се извор], па су и доминантни фармакодинамски ефекти стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне "креације". Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру и делује на централни нервни систем.
На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу тинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су инивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама. Међу психичким симптомима доминирају[тражи се извор]:
- страх, депресивност
- слусне и видне халуцинације
- токсичне или тзв. декласиране психозе код особа које су, у неповољним животним ситуацијама или због интоксинације предиспониране да оболе од неке душевне болести
Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљење јетре и бубрега, инсуфицијенција бубрега и срца, кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију)[тражи се извор].
Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчешће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристчни по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.
[уреди] Поремећаји раста
Екстази делује и на ендокрини систем, посебно на штитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина[тражи се извор]. Описани су слуцајеви драматицног пропадања мишићне масе.
Смртни исходи такође су зле последице интоксинације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с алкохолом, или са лековима који смањују крвни притисак, неким антидепресивима и антималарцима.
[уреди] Акутне интоксинације од страха до психичког слома
- Акутна интоксинација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се сомтаским и психицким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне[тражи се извор].
- Пролонгирана интоксинација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је еуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.
Индукована екстази ( МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације. Акутна интоксинација малом дозом супстанце (50 - 150 mg) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха. Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге.
- Акутна интоксинација средње великим дозама (250 - 300 mg ) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу.
Визуелне "искривљености" манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такодје под дрогом, тврдећи за себе да су "хај". Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести.
- Акутна интоксинација великим дозама ( 300 - 400 mg ) зависи од претходних искустава корисника дроге (употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.
Доминирају следећи симптоми :
- анксиозност која често прераста у панику ( праћену убрзаним срчаним ритмом )
- психотична реакција
- параноидност и
- агресивност.
Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове ) и довести до појаве "слога" или можданих крвављења (хеморагија). Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге : кокаин, амфетамине, марихуану, алкохол...
Препоручујемо да се интоксицираним особама пружи подршка техником смиривања, одвођењем пацијента у безбедно окружење, редукцијом стимулуса и уверавањем пацијента да ће симптоми после одређеног времена проћи. Пацијента не остављати самог и пружати му непрекидно психотерапијску подршку. Умерено анксиозним пацијентима треба дати анксиолитике ( смирујуће лекове типа бензодиазепина ), као и лекове који ће смирити тахикардију, јер убрзан срчани ритам потенцира пацијентов страх и доживљај виталне угрожености, чак блиске смрти.
Психотично, агресивно и аутоагресивно понашање (насиље према другима, аутодеструктивност, самоубилачке вербализације, наговештаји или понашања ) захтевају примену снажних лекова ( халоперидол и дијазепам, чак ињекционо ), по потреби и у краћим временским интервалима . Седативни хипнотици могу исто тако редуковати анксиозност. Препоручујемо обазриву примену лекова посебно код пацијената преосетљивих на седативне хипнотике и контролу због опасности психотичног слома пацијента, угрожавајућег и за пацијента и за његово окружење.
[уреди] Пролонгиране интоксинације губитак менталне бистрине
Пролонгиране интоксинације с великим дозама погађају чак и особе са наглашеном толеранцијом на екстази. Младе особе гутају огромне количине ове дроге и доспевају у стање физичке и психичке исцрпљености.
Треба издвојити следеће симптоме:
- промене расположења
- емоционалну нестабилност
- анксиозност
- депресивност и
- теже менталне поремећаје типа психоза, које у праћене параноидношћу и насилничким понашањем.
Пролонгирана интоксинација малим дозама праћења је блажом психопатијом:
- губитак менталне бистрине и прибраности
- ментална конфузија
- нерасположење
- губитак мотивације
- дезоријентација заборавност и
- оштећење памћења.
Уколико особа настави да користи дрогу, долази до губитка апетита и несанице.
[уреди] Спољашње везе
| Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |

