Џеп пун жита

Džep pun žita
Orig. naslov	A Pocket Full of Rye
Autor	Agata Kristi
Jezik	engleski jezik
Žanr / vrsta dela	Kriminalistički
Izdavanje
Datum	9. novembar 1953.
Broj stranica	192
Tip medija	Tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Posle sahrane
Naslednik	Nepoznato odredište

Džep pun žita ili Džep pun raži (engl. A Pocket Full of Rye) je detektivski roman engleske književnice Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" 9. novembra 1953. godine, a u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" sledeće godine. Izdanje u Velikoj Britaniji koštalo je deset šilinga i šest penija, a izdanje u SAD 2,75 dolara. U knjizi se pojavljuje njena detektivka gospođica Marpl.

Poput nekoliko Kristinih romana (npr. Hikori Dikori Dok i 1, 2, cipela se raspala), naslov i bitni delovi radnje upućuju na dečiju pesmicu, u ovom slučaju pesmicu „Pevaj pesmu od šest penija“. Gospođica Marpl putuje u dom Forteskjuovih da ponudi podatke o slušavki Gledis Martin. Ona radi sa inspektorom Nilom dok se zagonetke ne otkriju.

Dva recenzenta su u vreme objavljivanja smatrala da je „skriveni mehanizam zapleta genijalan na račun verovatnoće“ i da roman „nije baš tako zapanjujući kao neki od zločinačkih napada gospođe Kristi na njene čitaoce“. Sveukupno visok kvalitet Kristijeve u pisanju detektivskih romana naveo je nekoga da kaže „trebalo bi da postave Dama“. Pišući kasnije, drugi recenzent je smatrao da likovi uključuju „izuzetno gadnu porodicu osumnjičenih“ u „Ipak, dobrom, kiselom štivu“.

Radnja

Kada londonski preduzetnik Reks Forteskju umro pošto je popio jutarnji čaj, inspektor Skotland Jarda Nil predvodi istragu. Obdukcija otkriva da je uzrok smrti trovanje taksinom, otrovnim alkaloidom koji se dobija iz tise, i da ga je Forteskju uneo uz doručak dok je pretragom njegove odeće pronađena količina raži u džepu jakne.

Reksova supruga Adel je glavna osumnjičena za ubistvo. Sin Lanselot i snaja Pat dolaze iz Kenije u London na poziv njegovog oca, prema Lensovim rečima. On iz Pariza javlja da će sutradan biti kući, a policija ga čeka u vazdušnoj luci. Onog dana kada je Lens stigao u Jutri Lodž i ostavio svoju ženu u Londonu, Adel je umrla od cijanida u svom čaju, a nekoliko sati kasnije, sobarica Gledis Martin je pronađena zadavljena u dvorištu sa štipaljkom za veš stavljenom na nos.

Inspektor Nil radi puno radno vreme uz pomoć narednika Heja na ovim ubistvima i saslušava sve u poslovnici i kod kuće. Stariji sin Persival govori inspektoru da je njegov otac bio neredovan i da je upropastio posao. Pošto je priča o tri ubistva objavljena u novinama, gospođica Marpl je stigla u Jutri Lodž da rasvetli ubistvo Gledis Martin koja je naučila da služi i čisti u njenoj kući. Reksova snaja gospođica Remsbotom poziva gospođicu Marpl da ostane. Inspektor Nil pristaje da radi sa gospođicom Marpl pošto je video šta ona može da doda. Nil saznaje da je taksin unet u marmeladu, a nova tegla je stavljena Reksu uz doručak. Ta tegla je bačena u dvorište i pronašla ju je policija. Kada su gospođica Marpl i inspektor Nil razgovarali o slučaju, ona ga je pitala da li je pitao za kosove pošto je videla sličnost sa dečjom psemicom "Pevaj pesmu od šest penija". Kada ju je pitao saznao je za mrtve kosove u Reksovom stolu kod kuće u piti u koju su ubačeni mesto pravih sastojaka, a od Lensa je saznao za rudnika "Kos" u istočnoj Africi.

Rudnik "Kos" pronašao je gospodin Makenzi i za isti se sumnja da sadrži zlato. Rek Forteskju je istražio zemlju pošto je uložio kapital u nju, a zatim ostavio Makenzija tamo da umre i vratio se sam posedujući zemlju za koju je smatrao da nema vrednosti. Gospođa Makenzi je kasnije okrivila Reksa za smrt svog muža i obećala da će naučiti svoju decu da osvete oca. I inspektor i gospođica Marpl sumnjaju da je ćerka u domaćinstvu pod drugim imenom jer je sin poginuo u ratu. Inspektor sumnja na kućnu pomoćnicu Meri Dav i to joj i govori. Kasnije je Persijeva supruga Dženifer Forteskju rekla gospođici Marpl da je on ćerka Makenzijevih, a inspektor to potvrđuje. Dženifer je ubacila mrtve kosove u blizini Reksa da bi ga podsetila na njegov prošli prestup. Gospođica Marpl shvata da je ovo dalo temu ubici. Davova odmah ucenjuje Dženifer. Inspektor Nil kaže da ako Davova vrati novac, neće biti optužena.

Gospođica Marpl objašnjava inspektoru Nilu ko je ubio Reksa Forteskjua: Gledis je stavila otrov u marmeladu verujući da je to serum istine i raž u džepu po nalogu svog dečka Alberta Evansa. Neprivlačnu Gledis je bilo vrlo lako ubediti da mu pomogne i da nikada ne dovede u pitanje njegove pobude jer je bila polaskana njegovom pažnjom. Gospođica Marpl objašnjava da je Albert Evans u stvari Lens Forteskju koji želi tapiju za rudnik "Kos" pošto je uranijum tamo pronađen. Organizovao je ubistvo svog oca da zaustavi gubitak novca i da se bavi samo bratom. Ubio je svoju maćehu jer bi nasledila veliku svotu novca, ali samo ako bi živela trideset dana posle svog muža, a Gledis da ne bi progovorila i ostavio štipaljku da odgovara tekstu stiha.

Kada se gospođica Marpl vratila kući, čekalo ju je Gledisino pismo zaglavljeno u sandučetu. Gledis je objasnila sve što je uradila i zamoli gospođicu Marpl za pomoć jer nije znala šta da radi i priložila svoju i Albertovu sliku – na kojoj se jasno vidi Lens Forteskju. Slučaj inspektora Nila će biti veoma jak.

Likovi

• Gospođica Marpl: obučila je Gledis za službe u kući ili u restoranu i oseća se odgovornom kada čita o ubistvima među kojima je i Gledisino.
• Gospođica Grifit: glavna daktilografkinja u kancelarijama Reksa Forteskjua. Ona zove njegovog doktora.
• Gospođica Ajrin Grosvenor: kompetentna, lepa plava tajnica u preduzeću Reksa Forteskjua, njegova lična tajnica.
• Gospođica Somers: najnovija tajnica u kancelariji Reksa Forteskjua, nikad ne zna kada voda ključa za čaj.
• Inspektor Nil: detektiv inspektor OKI-ja (Odsek za krivične istrage) koji se bavi smrću Reksa Forteskjua i sledeće dve smrti u kući Forteskjuovih. Brzo razmišlja, brzo se uveri u uzrok smrti pa se zna da je ubistvo.
• Profesor Bernsdorf: Patolog u bolnici Sent Džad koji otkriva uzrok Reksove smrti.
• Narednik Hej: pomaže inspektoru Nilu. U dvorištu pronalazi odbačenu teglu marmelade.
• Rek Forteskju: Bogati, beskrupulozni preduzetnik iz Londona koji umire u svojoj kancelariji. On ima više od 60 godina, a sinovi ga sumnjiče za ozbiljnu bolest koja mu narušava funkcije u preduzeću "onsolidovana ulaganja".
• Persival Forteskju: najstariji Reksov sin, radi sa njim u poslu. On je konzervativniji u svojim ulaganjima od svog oca. Zovu ga ili Persi ili Val i ima oko 30 godina. Čini se da dobija ono što želi i najviše može da dobije smrću svog oca i maćehe, ali nije mogao da ih ubije.
• Dženifer Forteskju: Persivalova supruga poslednje tri godine. Upoznali su se kada ga je negovala od upale pluća. Dosađuje joj život kao supruga, bez fokusa na profesionalnu negu. Zvala se Rubi Makenzi pre nego što se udala.
• Lanselot Forteskju: Reksov drugi sin, po nadimku Lens. Njih dvojica su se posvađali jedanaest godina ranije uzrokujući kršenje, ali on je zadržao ulogu u preduzeću kao mlađi ortak. Živi u Keniji, a kući dolazi očigledno da se pomiri sa ocem jer je veoma srećan sa Pat i želi da se skrasi. On je zgodan, privlačan, pametan i potpuno beskrupulozan.
• Pat Forteskju: Lensova žena, nedavno udata. Upoznali su se u Keniji gde je ona otišla da počne iznova nakon što je izgubila dva muža, prvog u ratu, a drugog zbog samoubistva (lord Frederik Anstis). Ona voli Lensa i on voli nju. Ona nije svesna njegovih zločina i veruje pričama koje on priča da je njegov otac poslao po njega. Gospođica Marpl joj savetuje da se vrati u svoj dom iz detinjstva ako je nevolje ponovo zateknu u njenom životu.
• Elejn Forteskju: Reksova ćerka i najmlađe dete, u dvadesetim godinama. Ona je zaljubljena i želi da se uda, ali joj otac zabranjuje brak. Kada je on umro, ona govori svom bratu da će se udati za mesec dana i da će osnovati školu sa svojim mužem. Ona je jedina osoba koja je pustila suzu zbog očeve smrti.
• Džerald Rajt: učitelj kojeg Elejn voli. Došao je u to područje kada ga je Elejn pozvala pošto joj je otac umro.
• Gospođica Remsbotom: Tetka Efi, starija sestra Reksove prve žene Elvire, majka njihove dece. Ona ima stroge stavove u vezi sa moralnim ponašanjem, ali ne veruje u Lensovu laž o vremenu kada je bio sa njom na dan svog dolaska. Ona provodi vreme sa posećujućim misionarima i ima preko 70 godina.
• Adel Forteskju: Reksova druga žena, tridesetak godina mlađa od njega, otprilike godina njegovih sinova. U braku su dve godine. Ona je prelepa žena koja voli skupe stvari, a Meri Dav ju je opisala kao "seksi ribu".
• Vivijen Edvard Duboa: ortak za golf i tenis i ljubavnik gospođe Forteskju. On je jedini naslednik u njenoj oporuci.
• Meri Dav: kućna pomoćnica u domu Fortsekjuovih. Ona je kompetentna i smirena pred ubistvom.
• Gospođa Kramp: kuvarica u domaćinstvu Forteskjuovih koja se ljuti na inspektorov predlog da bi hrana koju je pripremila otrovala svakoga.
• Gospodin Kramp: služi kao batler, ne baš dobro, ali je paket aranžman sa gospođom Kramp.
• Gledis Martin: sobarica u vili "Ijutri", porodičnoj vili porodice Fortesku, oko dva meseca.
• Albert Evans: Gledisin dečko o kome je razgovarala sa gospođom Kramp. On je lažni identitet koji koristi Lens Forteskju.
• Elen Kertis: kućna pomoćnica u vili "ijutri" nekoliko godina.
• Gospođa Makenzi: Udovica gospodina Makenzija koji je pronašao polje moguće za eksploataciju zlata u istočnoj Africi i tražio kapital od Reksa dvadeset godina pre nego što je priča počela. Reks ga je ostavio tamo da umre. Reks je i dalje vlasnik zemlje i tvrdio je da je bezvredna u pogledu zlata. Živi u privatnom sanatorijumu "Bor". Ona više ne razgovara sa svojom ćerkom jer se samo svađa sa njom.
• Donald i Rubi Makenzi: dvoje dece Makenzijevih, bili su starosti 9 i 7 godina kada im je otac umro. Majka ih je odgajila da osvete očevu smrt. Donald je ubijen početkom Drugog svetskog rata.

Književni značaj i prijem

Filip Džon Sted iz časopisa Književni dodatak Vremena 4. decembra 1953. napisao je da „Roman gospođice Kristi spada u udobnu granu detektivske fantastike. Nikada ne uznemirava svoje čitaoce realističnim predstavljanjem nasilja ili osećanja ili postavljanjem preteranih zahteva od njihovog zanimanja za likove. Zločin je konvencija, potraga za likovima, intelektualna vežba, a kao da je ubica odvratnog finansijera samo otrovao u šali. Likovi su lagano i spretno skicirani i preovlađuje protivotrovni povetarac humora. Zadovoljstvo je čitati autora tako lepo svesnog ograničenja što ona pokušava." Zaključio je tekst rečima: „Gospođica Kristi ima ugled da se pošteno igra sa čitaocem koji voli da preuzme detektivsku odgovornost, a takođe i po tome što je previše za njega.

Moris Ričardson iz časopisa Posmatrač (15. novembar 1953.) je naveo: „Ne baš tako zapanjujuće kao neki od zločinačkih napada gospođe Kristi na njene čitaoce. Sufle se dobro diže, ali lažni tragovi nisu dovoljno fini. Ali koliko dobro uvek piše, dragi dekadentni stari trgovac smrću. Trebalo bi da od nje naprave Damu ili doktorku književnosti."

Robert Barnard je o likovima rekao da su "Super-berzanski posrednik i prilično gadna porodica osumnjičenih. (Kristijeva obično više voli da većinu svojih likova drži barem moguće saosećajnim, kao i moguće ubice, ali ovde su to samo potonji)." Smatrao je da je zaplet „nešto kao repriza romana Božić Herkula Poaroa (odvratan otac, dobar sin, loš sin, žena sponzoruša itd.), ali bez njegove čvrste konstrukcije i domišljatost. A rima je nebitnost“. Njegov krajnji zaključak na ovom romanu bio je „Ipak, dobro, kiselo štivo“.

Otrov

Aril, mesnati deo bobice, jedini je deo tise koji nije otrovan. Seme unutar bobice sadrži visoku koncentraciju taksina i otrovno je ako se žvaće. Kućnim ljubimcima koji su žvakali grane ili lišće tise je pozlilo. Jedan od likova u romanu primećuje da taksin nema „zdravstvenu upotrebu“, što je u to vreme bilo tačno. Godine 1963. utvrđeno je da je taksol, koji je član porodice taksina, jedan od najmoćnijih i najdelotvornijih hemoterapijskih lekova za lečenje solidnih tumora.

Prilagođavanja

Film

Godine 1983. roman je ekranizovan kao film na ruskom jeziku pod nazivom Tajna kosova, a glumila je estonska glumica Ita Ever kao gospođica Marpl.

Televizija

Džep pun raži je bila četvrta ekranizovana priča u BBC-ovoj seriji Gospođica Marpl u kojoj je glumila Džoan Hikson kao stara detektivka. Prvi put je emitovana u dva dela 7. i 8. marta 1985. Uprkos tome što je ekranizacija ostala verna romanu, likovi gospođe Makenzi, Džeralda Rajta i Elejn Forteskju nisu se pojavili. Na kraju ubica gine u saobraćajnoj nesreći, a toga u romanu nema.

Roman je ekranizovan kao deo četvrte sezone britanske televizijske serije Marpl emitovane na ITV-u 6. septembra 2009. godine sa Džulijom Makenzi u naslovnoj ulozi. U poređenju sa ostalim epizodama, ova ekranizacija je bila iznenađujuće verna sa nekim manjim izmenama.

Radio

90-minutna radio drama Majkla Bejkvela za BBC radio prvi put je emitovana 1995. godine. U njoj je glumila Džun Vitfild kao gospođica Marpl.