Air

Koordinate: 18° 16′ 37″ N 7° 59′ 58″ E / 18.27694° S; 7.99944° I / 18.27694; 7.99944
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Air
Arakao
Svetska baština Uneska
Zvanično imeRezervati prirode planine Air i pustinja Tenere
MestoNiger Uredi na Vikipodacima
Koordinate18° 16′ 37″ S; 7° 59′ 58″ I / 18.27692° S; 7.99942° I / 18.27692; 7.99942
Površina84.000 km2 (9,0×1011 sq ft)
Kriterijumprirodna: vii, ix, x
Referenca573
Upis1992. (15. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/573

Air (tamašek jezik: Ayăr, hausa jezik: Azbin /Abzin) je trouglasti planinski venac u severnom Nigeru koji se pruža pravcem sever-jug 1500 m iznad pustinje Tenere (Sahara). Prosečna visina mu je od 500 do 900 m, a najviši plainski vrh je Idoukaln-Tages 2022 m na planini Bagzane. Deo ekoregije zapadnosaharskih planinskih sušnih šuma, oni se uzdižu na više od 1.800 m (5.900 ft) i prostiru se na 84.000 km2 (32.000 sq mi).[1]

Na severoističnoj strani masiva vetrovi stvaraju peščane dine visoke do 400 m, a na zapadnoj strani se nalaze mnogi planinski vadi. U mnogim oazama nomadski borave Tuarezi, a najpoznatije oaze su Tamija, Iferuan i Tabelot. Na zapadnim obroncima masiva nalaze se rudnici uranijuma Arlit.

Njegova sahelska klima pogodiju razvoju raznih biljnih i životinjskih vrsta (čak i sredozemnih vrsta na određenoj visini), pastirskih i stočarskih društava, te obiluje geološkim i arheološkim lokalitetima. Na ovom području se nalaze mnoga praistorijska arheološka nalazišta[2]. Zbog toga je Rezervat prirode Air planine, zajedno sa Rezervatom prirode pustinje Tenere upisan na UNESKO-v spisak Svetske baštine 1992. godine, a već sledeće godine je dospeo na Spisak ugroženih mesta Svetske baštine zbog opadanja broja zaštićenih vrsta i opšteg gubitka vegetacije usled vojnih sukoba pobunjenih Tuarega i građanskih nemira[3].

Među 165 vrsta biljaka tipične su divlja maslina i sirak, a od životinja ovde ima stanište oko 40 vrsta sisara i 18 vrsta gmizavaca. Do 1980-ih tu su imale stanište i ugrožene vrste kao što su: gazela dama, gazela dorkas, berberska ovca, adaks antilopa, noj i afrički divlji pas, ali je ljudskim delovanjem njihovo stanište nepoznato, ako uopšte i postoji[4].

Geologija[uredi | uredi izvor]

Pustinja blizu Agadeza, sa planinama Air u daljini. Obratite pažnju na vulkanske izdanke, uobičajene za Air.

Prekambrijske do kenozojske planine Air sastoje se od peralkalnih granita koji izgledaju tamne boje (što je neuobičajeno, jer je većina granitnih masa svetlih tonova na polju). U pustinji Sahare, takve planine se često ističu oštrim reljefom kao topografska uzvišenja usred nizija prekrivenih peskom.[5] Teren se sastoji od visokih platoa, planinskih lanaca i širokih, peščanih dolina i sezonskih vadija u kojima su nekada bile reke. Područja ovih dubokih, često ukrštanih, dolina takođe sadrže vodene naslage gline i mulja. Podzemni vodotokovi u nekim od ovih dolina i dalje pružaju oazu tokom cele godine i sezonsku vegetaciju.

Kružni granitni masivi (tamna područja). U donjem levom uglu se može videti vulkanski krater. NASA slika prečnika približno 130 km (81 mi).

Same planine Air se sastoje od devet gotovo kružnih masiva koji se uzdižu iz stenovite visoravni, omeđene peščanim dinama i ravnicom pustinje Tenere na istoku. Masiv je visoravan koja se sastoji od erozione površine subkambrija na pretkambrijskim metamorfnim stenama, isprekidanim nizom ravnih vrhova granitnih intruzija, koji uključuju planinu Idukaln-Tages (najviša tačka Nigera na 2022 m),[6] planinu Tamgak (1988 m), planinu Grebon (1944 m),[7] Adrar Bous, Fadej, Čiriet, Tagmert, Agueraguer, Takaloukouzet i Goundaj.

Masiv sadrži vulkanske karakteristike uključujući izumrlu kalderu Arakao, kenozojske tokove lave sastava od havajita do trahita, vulkanske kupe, prstenove od tufa i jedan od najvećih sistema prstenastih nasipa na svetu.[8] U Ajzouzaoeneheu se nalaze mermerne Plave planine, a donja dolina Zagado okružena je belim mermernim brdima. Jedinice karbonskog peščara i uglja u basenu Julemeden, zapadno od masiva, sadrže mineralizaciju uranijuma koja potiče iz granita masiva.[9]

Topografska karta planine Air
Topografska karta severnog dela planine Air

Klima[uredi | uredi izvor]

Guelta u blizini grada Timija u centralnom Airu obezbeđuje vodu tokom cele godine u inače suvom regionu.

Zbog svoje nadmorske visine (u proseku između 500 i 900 m) i uprkos malim padavinama (50 do 160 mm/godišnje na nižoj visoravni), Air čini zelenu oblast u poređenju sa okolnim pustinjama, posebno posle avgusta–septembra sezonske kiše. Klima je klasifikovana kao Sahel, kao i ona u regionima na jugu. Dok su planine uglavnom bez vegetacije, suve doline vadi reke (poznate po hauskom terminu „Kori“) kanališu i drže kišnicu u gueltama (kamenim bazenima, poput onog u blizini grada Timija), stvarajući oaze koje obezbeđuju hranu za životinje, a u nekim oblastima moguća je i poljoprivreda. Visoka visoravan Bagzane u centralnom Airu posebno obezbeđuje adekvatne padavine za intenzivnu poljoprivredu. Druge, protrane oblasti u regionu su potpuno lišene biljnog sveta i svojim vulkanskim izbočinama i stenovitim poljima predstavljaju onostrani izgled.

Vegetacija[uredi | uredi izvor]

Više od 430 vaskularnih vrsta je do sada zabeleženo u planinama Air..[10] Lokacija Aira kao južnog produžetka planinskog lanca Hogar čini ga vezom između saharske i sahelske flore.[11] Međutim, prisustvo planina do 2000 m visine stvara lokalno povoljne uslove za nekoliko vrsta Sudanske zone i Mediteranske zone.[12]

Tokom 20. veka niz naučnih misija u Airu je omogućio da se identifikuje većina biljnih vrsta koje se razvijaju u Airu[13][14][10] Vachellia tortilis, subsp. raddiana (afagag) i Balanites aegyptiaca (aborak) su među najčešćim vrstama drveća u međuplaninskom pojasu. U blizini privremenih reka po imenu koris, vrste poput Vachellia nilotica, Faidherbia albida i palme Hyphaene thebaica koegzistiraju sa sortama urme (Phoenix dactylifera). Ozbiljne suše i velika aridnost učinili su međuplaninsku zonu Aira posebno teškim mestom za razvoj biljaka.[12] Dodatno prisustvo domaćih biljojeda dovelo je do ozbiljnog deficita u regeneraciji drveća, što je navedeno kao veliki ekološki problem.[15] Uočeno je da se regeneracija drveća pojačava čim su sadnice drveća zaštićene velikim grmovima česte trave Panicum turgidum.[16] Ova pozitivna interakcija između biljaka predstavlja obećavajuće sredstvo za restauraciju koje može da koristi lokalno stanovništvo.

Ova planinska područja su dokumentovana u veoma maloj meri. Na visoravnima su opisane tropske vrste drveća manje otporne na sušu, među kojima su Fabaceae Senegalia laeta i Vachellia seyal.[13] Kvezel[17] je primetio prisustvo retkog endemskog taksona povezanog sa maslinom u severnom sektoru Aira. Nedavno je ovaj takson, Olea europaea subsp. laperrinei, pronađen u drugim planinama Aira: one veoma izolovane, male populacije predstavljaju južnu granicu distribucije vrsta.[18]

Studija vođena na padinama najvišeg vrha Aira, planine Idoukaln-Tages (2022 m nadmorske visine), identifikovala je biljne vrste koje nikada ranije nisu bile popisane u Nigeru.[19] Među njima, Pachycymbium decaisneanum, Cleome aculeata, Echinops mildbraedii i Indigofera nummularia su tropske vrste sa relativno niskom otpornošću na vodeni stres, dok Silene lynesii, Tephrosia elegans, i Echinops mildbraedii imaju saharsko-mediteransku rasprostranjenost. Tri paprati su prvi put pronađene u Airu nedavno, Cheilanthes coriacea, Actiniopteris radiata, i Ophioglossum polyphyllum, što sugeriše da bi paprati mogle biti sklonije razvoju u sušnim sredinama nego što se obično predlaže.[20] Svi ovi podaci svedoče o izrazitoj planinskoj klimatskoj specifičnosti u Airu, sa pozitivnim uticajem na bogatstvo vrsta i raznovrsnost vrsta. Zbog svoje jake geografske izolacije unutar saharske matrice, ove vrste imaju visoku konzervacionu vrednost.[19]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Vulkanske stene Bagzanea
    Vulkanske stene Bagzanea
  • Dolina Timija
    Dolina Timija
  • Plave stene
    Plave stene

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Thorp, M. B. (1969). „Some aspects of the geomorphology of the Air Mountains, southern Sahara”. Transactions of the Institute of British Geographers. 47 (47): 25—46. JSTOR 621733. doi:10.2307/621733. 
  2. ^ Shaw, Thurstan; Sinclair, Paul; Andah, Bassey; Okpoko, Alex (1995). The Archaeology of Africa: Food, Metals and Towns. Routledge. ISBN 978-0-415-11585-8. 
  3. ^ „Prirodni rezervati planine Air i pustinje Tenere na listi ugrožene svetske baštine”. UNESCO. Pristupljeno 22. 3. 2011. 
  4. ^ C. Michael Hogan, Painted Hunting Dog: Lycaon pictus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. decembar 2010), 2009., GlobalTwitcher.com, ed. N. Stromberg.
  5. ^ [rst.gsfc.nasa.gov/Sect17/Sect17_3.html Use of Remote Sensing in Basic Science Studies], Section 17, NASA/Primary Author: Nicholas M. Short, Sr. (Site last updated: June 18, 2007).
  6. ^ „Mont Bagzane, Niger”. Peakbagger.com. : incorrectly calls peak Mont Bagzane. Name of the peak is "Idoukal-n-Taghès", part of the plateau named "Bagzane". Also note, official and international sources believed Mont Greboun to be the highest peak as late as 2001.
  7. ^ „Mont Greboun, Niger”. Peakbagger.com. .
  8. ^ Paul D. Lowman Jr. VolcanoWorld: Air, Niger Arhivirano avgust 14, 2009 na sajtu Wayback Machine. North Dakota and Oregon Space Grant Consortia, administered by the Department of Geosciences at Oregon State University.
  9. ^ URANIUM GEOLOGY: NIGER, WEST AFRICA Arhivirano mart 5, 2009 na sajtu Wayback Machine, NWT Uranium Corp.
  10. ^ a b Bruneau de Miré, P. & Gillet, H. 1956. Contribution à l'étude de la flore du massif de l'Aïr – Première partie. Journal d'Agronomie Tropicale et de Botanique Appliquée 3,422–438
  11. ^ Ozenda, P., 2004. Flore du Sahara, third ed. CNRS, Paris.
  12. ^ a b Poilecot in Giazzi, F., 1996. Étude initiale – la Réserve Naturelle Nationale de l'Aïr et du Ténéré (Niger) – connaissance des éléments du milieu naturel et humain dans le cadre d'orientations pour un aménagement et une conservation durables – analyse descriptive. MH/E, WWF, UICN, Gland, Suisse, 712 pages
  13. ^ a b Aubréville, A (1938). „La forêt coloniale – les forêts de l'Afrique occidentale française”. Ann. Acad. Sci. Coloniales. 9: 1—244. 
  14. ^ Peyre de Fabrègues, B. & Lebrun, J.P., 1976. Catalogue des Plantes Vasculaires du Niger. IEMVT, Maisons Alfort
  15. ^ Fabien Anthelme, Maman Waziri Mato, Dimitri de Boissieu et Franck Giazzi 2006. http://vertigo.revues.org/2224
  16. ^ Anthelme, F.; Michalet, R. (2009). „Grass-to-tree facilitation in an arid grazed environment (Aïr Mountains, Sahara)”. Basic and Applied Ecology. 10 (5): 437—446. doi:10.1016/j.baae.2008.10.008. 
  17. ^ Quézel, P., 1965. La végétation du Sahara, du Tchad à la Mauritanie. Fischer Verlag, Stuttgart, Germany
  18. ^ Anthelme, F., Abdoulkader, A. & Besnard, G. 2008. https://doi.org/10.1007%2Fs11258-007-9386-6
  19. ^ a b Anthelme, F.; Waziri Mato, M.; Maley, J. (2008). „Elevation and local refuges ensure persistence of mountain specific vegetation in the Nigerien Sahara”. Journal of Arid Environments. 72 (12): 2232—2242. Bibcode:2008JArEn..72.2232A. doi:10.1016/j.jaridenv.2008.07.003. 
  20. ^ Anthelme, F.; Abdoulkader, A.; Viane, R. (2011). „Are ferns in arid environments underestimated? Contribution from the Saharan Mountains”. Journal of Arid Environments. 75 (6): 516—523. Bibcode:2011JArEn..75..516A. doi:10.1016/j.jaridenv.2011.01.009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Air na Vikimedijinoj ostavi.
18° 16′ 37″ N 7° 59′ 58″ E / 18.27694° S; 7.99944° I / 18.27694; 7.99944
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аир&oldid=27689397”