Anegret Rihter

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Anegret Rihter
Annegret Richter
Lični podaci
Datum rođenja(1951-10-13)13. oktobar 1951. (72 god.)
Mesto rođenjaDortmund, Zapadna Nemačka danas Nemačka
Državljanstvozapadnonemačko danas nemačko
Visina1,67
Sportske informacije
Sport100 m i 200 m
Klub53
Osvojene medalje
Predstavljajući Njemačka Zapadnu Nemačku
Olimpijske igre
4 h 100 m
Zlatna medalja — prvo mesto 1972. Minhen 42,81 SR
Srebrna medalja — drugo mesto 1976. Montreal 42,59
100 m
Zlatna medalja — prvo mesto 1976. Montreal 11,01
200 m
Srebrna medalja — drugo mesto 1976. Montreal 22,39
Evropsko prvenstvo na otvorenom
Zlatna medalja — prvo mesto 1971. Helsinki 43,23 ER
Srebrna medalja — drugo mesto 1974. Rim 42,75 NR
Evropsko prvenstvo u dvorani
60 m
Bronzana medalja — treće mesto 1971. Sofija 7,4
Srebrna medalja — drugo mesto 1972. Grenobl 6,28 NRd
Zlatna medalja — prvo mesto 1973. Roterdam 7,27
Štafeta 4 h 1 krug
Zlatna medalja — prvo mesto 1973. Roterdam 1:21,15

Anegret Rihter (nem. Annegret Richte(rođena Irgang nem. Irrgang Dortmund 13. oktobar 1950) bivša nemačka atletičarka koja se specijalizovala sa sprinterske discipline na 100 m i 200 m. Kompletnu karijeru proveo je kao je predstavnik Zapadne Nemačke. Bila je 1970. jedna od najboljih svetskih trkača na 100 metara, postala olimpijska pobednica 1972. i 1976, osvojila je dve olimpijske srebrne medalje, a 1976. postavila je i svetski rekord u trci na 100 metara.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Takmičeći se pod devojačkim prezimenom Irgang, učestvovala je na 1. Evropskom prvenstvu u dvorani 1970. u Beču gde je u trci na 60 metara| zauzela 6 mesto. [1] Sledeće godine na istom takmičenju u Sofiji osvojila je bronzanu medalju [2] i zlatnu na Evropskom prvenstvu 1971. u Helsinkiju sa štafetom 4 h 100 metara. [3] Štafeta je trčala u sastavu: Elfgard Šitenhelm, Inge Helten, Anegret Irgang, Ingrid Mikler Beker.

U toku 1972. osvojila je na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Grenoblu srebrnu medalju u trci na 50 metara na rezultatom 6,28 s u vremenu novog nacionalnog rekorda Zapadne Nemačke [4] . Iste godine na Olimpijskim igrama u Minhenu završila je kao peta u trci na 100 metara [5] i pobedila sa štafetom 4 h 100 metara u sastavu Kristina Krauze,Ingrid Mikler-Beker, Riheter, Hajde Rozendal u vremenu svetskog rekorda 42,81 s. [6]

Na Evropskom prvenstvu u dvorani 1973. u Roterdamu osvojila je dve zlatne medalje. Prvu u trčanju na 60 metara gde je rezultatima u polufinalu (7,29) i finalu 7,27) postavila nove svetske rekorde. [7],[8] Sledeće godine bila je sedma u trci na 60 metara nana u Geteborgu[9]., U Rimu na Evropskom prvenstvuna na otvorenom 1975. bila je peta na 100 metara [10] i osvojila srebnu medalju sa štafetom 4 h 100 metara. [11] Štafeta je trčala u sastavu: Elfgard Šiternhelm, Anegret Kroninger, Anegret Rihter, i Inge Helten.

Najveće uspehe postigla je na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu, osvojivši tri medalje. U trci na 100 metara osvojila zlatnu medalju, pobedivši svoju sjajnu rivalku bivšu svetsku rekorderku Renatu Šteher. Nekoliko nedelja pre Olimpijskih igara njena kolegica iz štafete Inge Helten postavila je svetski rekord na 100 metara sa 11,04 sekunde, što je Rihterova poboljšala na 11,01 sekundu u olimpijskom polufinalu. [12] Druge dve medlje su srebrne, a osvojila ih je u trci na 200 m [13] i i sa štafetom 4 h 100 m [14] Štafeta je trčala u sastavu: Elvira Posekel, Inge Helten Rihter i Ane Kroninger

Nakon što je Marlis Ger iz Istočne Nemačke 1977. godine postavila svetski rekord od 10,88 s, Rihterova je završio karijeru. Cilj da bude prva žena koja je trčala manje od 11 sekundi više nije bio dostižan. Povratak je započela 1979. godine potvrdivši svoje najbolje vreme sa 11,01 s.

Lični rekordi[uredi | uredi izvor]

Disciplina Rezultat Datum i mesto
50 m (dvorana) 6,28 s 12. mart 1972, Grenoble
60 m (dvorana) 7,24 s 19. februar 1977, Dortmund
100 metara 11,0 s 3. septembar 1976, Alen(ručno mereno)
100 metara 11,01 s 25. jul 1976, Montreal (1979 ponovo postignut)
200 metara 22,39 s 28. jul 1976, Montreal
200 metara (dvorana) 23,22 s 26.februar 1977, Zindelfingen


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Rezultati finala trke na 60 m za žene”. Arhivirano iz originala 22. 08. 2016. g. Pristupljeno 02. 06. 2020. 
  2. ^ Rezultati trke na 60 m za žene na EPd 1971.
  3. ^ Rezultati finalne trke ženskih štafeta na EP 1971. sajt todor66.com
  4. ^ Rezultati finalne trke 50 m za žene na EPd 1972. sajt/www.maik-richter.de
  5. ^ Rezultati finalne trke na 100 m za žene sajt www.sports-reference.com
  6. ^ Rezultati finala trke 4 h 100m na LOI 1972. na sajtu sports-reference.com
  7. ^ Rezultati polufinalne trke na 60 metara za žene na EP 1973. sajt maik-richter.de/
  8. ^ Rezultati finalne trke na 60 m za žene na EPd 1973. sajt maik-richter.de/
  9. ^ Rezultati finalne trke na 60 m u Geteborgu 1974. sajt maik-richter.de/
  10. ^ Finale trke na 100 m za žene sajt todor66.com
  11. ^ [1] Rezultati ženske štafete 4 h 100 m na sajtu todor66.com]
  12. ^ reference.com/olympics/summer/1976/ATH/womens-100-metres.html Rezultati trke na 100 m zza žene na LOI 1976. sajt sports-reference.com
  13. ^ Rezultati trke na 200 m na LOI 1976.
  14. ^ Rezultati trke ženskih štafea 4h 100 m na sajtu sports-reference.com

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Svetska rekorderka
25. jul 1976 — 1. jul 1976.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анегрет_Рихтер&oldid=27065735”