Beglerbeg
Iz projekta Википедија
Beglerbeg (na turskom, beylerbeyi, "beg begova") je titula u Osmanskom carstvu koju je nosio namesnik ejaleta, pašaluka, odnosno beglerbegluka, što označava pokrajinu. Početkom vladavine Murata I (1362.-1389.), kada se država Osmanlija proširila na Balkansko poluostrvo, stvorena je prva veća vojnoupravna zajednica - beglerbegluk ili ejalet Rumelija. Za vreme Bajazita I (1389.-1402.), u azijskom delu carstva je osnovan beglerbegluk Anadolija. Daljim širenjem države obrazovan je niz beglerbegluka. Oko 1600. godine bilo ih je 22, a krajem 17. veka preko 40 u Aziji, Evropi i Africi.
Na čelu beglerbegluka bio je beglerbeg ili namesnik u rangu paše sa dva ili tri konjska repa, pa odatle potiče naziv paša za njega, a za beglerbegluk - pašaluk. Beglerbega je postavljala i smenjivala centralna vlast. Beglerbeg je komandovao vojskom, pre svega spahijama, koja je držana na njegovoj teritoriji. Osim toga, u miru i u ratu je izdržavao kontingent vojnika.
U vojnoupravnom pogledu beglerbegu su bili podređeni sandžak-begovi, koji su bili obavezni da mu na poziv dovedu vojsku sandžaka (okruga).
Beglerbeg je imao više saradnika:
- Beglerbegov zamenik zvao se ćehaja,
- pomoćnici su bili munla (vrhovni sudija),
- reis-efendi (kancelar) i
- defterdar (odgovoran za finansije).
Za rešavanje važnijih pitanja sazivao je divan (veće).
Bosanski beglerbegluk je osnovan u septembru 1580. Zemlje sa prostora bivše Jugoslavije su potpadale pod rumelijski, budimski, temišvarski, bosanski, egerski i kaniški beglerbegluk. Pogranični beglerbegluci, budimski, temišvarski i bosanski, su imali veće vojne kompetencije. Posle reformi Mahmuda II beglerbeg se nazivao valija, a beglerbegluk vilajet.
