Бег

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Бег (вишезначна одредница).

Бег (на турском, bey, што значи „вођа") је наслов који се традиционално користио за вође мањих турских племенских група. У историјским аналима, многе турске и персијске вође су имале титуле bey, бег или beigh. Све три су истог значења - „лидер“. Регија, провинција или вилајет (тур. vilayet), у којем је бег владао, називао се beylik, односно „беговина," што у грубим цртама одговара "емирату“ или "кнежевини."

Прва три владара Османског царства су имали титуле бега а не султана. Мурат I је добио право звања „султана“ од калифа у Каиру 1383. Од тада се звање „бег“ односи на гувернера отоманског вилајета (провинције). С лабавом отоманском структуром, важније провинције су биле склоне аутономији и самоодрживости. У следећем веку су владари градова Бурса и Једрене имали титуле „бега“. Касније је титула владара суверене државе Туниса била „бег“.

Крајем 19. века је назив „бег“ редукован на почасни назив, нешто што отпилике одговара енглеској титули "Сер". У данашњој Турској и Азербејџану, назив бега има значење „господин“.

Варијацијски облици бег или Баиг се још увек користе у презименима у јужној и централној Азији, као и на Балкану. У славенским именима постоји спој са славенским -(ов)ић додатком, као на пример у презименима Изетбеговић, Авдибеговић, Смаилбеговић, и томе слично.