Божје дрвце
| Božje drvce | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | Skrivenosemenice (Magnoliophyta)
|
| Klasa: | Dikotiledone biljke (Mangnoliopsida)
|
| Red: | Složenocvetnice (Asterales)
|
| Porodica: | Glavočike (Asteraceae)
|
| Rod: | Pelin (Artemisia)
|
| Binomno ime | |
| Artemisia abrotanum | |
Božje drvce (lat. Artemisia abrotanum) je trajna, lekovita, zeljasta biljka iz roda pelina (Artemisia), koji pripada porodici glavočika (Asteraceae) .
Drugi nazivi[uredi | uredi izvor]
Brodnjak, ciper, ciper divlji, citronela, gorki pelin, komunika, mirisni pelin, limunov pelin, rutvica, vunasti kravjak i vrtni ili bašetnski pelin,[1] abarat, abret, akšenac sitni, akšenac udovički, boturan, božja metica, brodan, brodica, brotan, drevinka, drjevina, drvce, neven turski, ohsjenac pitomi, osinak, osjenac pitomi, pelin, pelin blatski, pelin božje drijevo, pelin mirisni muški, srčano zelje, zelje od gujah, ždribac.[2]
Opis[uredi | uredi izvor]
Stablo mu je drvenosto i dostiže visinu do 1 metra. Grana se sa trostruko usko razdeljenim listovima, koji su sa donje strane meko dlakavi i sitnim dvopolnim, žuti i glavičastim cvetićima u obliku cvasti.[3]
Cveta u julu i avgustu. Može biti samoniklo, pored potoka, reka i na zapuštenim zemljištima ili se gaji u baštama.[3]
Ako se listovi protrljaju među prstima oslobađa se miris nalik mešavini limuna i pelina. Sadrži eterična ulja, tanin, alkaloid abrotin, gorke materije.[3]
Božje drvce je antihisterik, antihelmetik, antipiretik, antiseptik, antibakterik, amarum, emanogog, diuretik, dermetik, holagog, insekticid, neurotonik, sedativ, stomahik, tonik ekscitans i vermifug.[1]
Insekticid[uredi | uredi izvor]
Kao insekticid koristi se za isterivanje moljaca iz voćnjaka.[1]
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Božje drvce je tradicionalni stari začin za razna jela, kao i dodatak u izradi piva.[1]
Medicinske svrhe[uredi | uredi izvor]
Za lečenje se koriste grančice u fazi cvetanja. Suše se, u senci, na toplom i provetrenom mestu. Od njih može da se pripremi čaja, tinkture, kupka ili sok.[3]
U prošlosti se koristio za lečenje tuberkuloze potrbušnice, praćene ascitesom.[1]
Čaj i tinktura se preporučuju protiv akutne upale creva, za podsticanje apetita, regulisanje opstipacije (zatvora), kod groznice, žutice i drugih bolesti jetre, bubrega, kao dobar diuretik.[3]
S obzirom da abrotin snižava temperaturu, čaj se primenjuje i kod tegoba disajnih organa, katara bronha i pluća, astme, tuberkuloze. Kod bronhitisa i kašlja čaj je delotvorniji sa medom. Reguliše i menstrualne tegobe, bilo da se radi o pojačanom ili smanjenom krvarenju.[3]
Takođe pomaže za čišćenje kože, lečenje kožnih bolesti ili nakon uboda insekata, mazanjem i utrljavanjem.[3]
Kao protivotrov prašak biljke se meša s vinskim sirćem, a koristio se i kod ujeda pauka i škorpije.[1]
Biljne kupke sa grančicama božjeg drvceta opuštaju telo i smiruju živce, zbog čega se posebno preporučuju kod psihičkih oboljenja, a kao sedativno dejstvo ima i čaj.[3]
Sok iz usitnjene biljke nanete u vidu kaše pomaže u slučaju grčenja tetiva i delova ekstremiteta i pojave čvorova na tim mestima. Isceđeni sok od sveže biljke se može koristiti za iste namene. Sok pomešan sa alkoholom, u srazmeri 2 prema 1, duže da traje, a koristi se za kožne promene.[3]
U kontaktu sa ovom biljkom kod nekih osoba izaziva alergije, ne preporučuje se ni trudnica u bilo kom obliku.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- J., Z. O. (27. 8. 2016). „Božje drvce - Melem za živce”. Večernje Novosti onlajn (na jeziku: srpski). Beograd: Kompanija Novosti. Pristupljeno 25. 6. 2017.
- Lesinger, Ivan (21. 10. 2013). Divljak, Bojan, ur. „Božje drvce za dobre živce”. Glas Slavonije. Osijek: Glas Slavonije d. d. ISSN 1333-9486. Pristupljeno 25. 6. 2017.
- Šugar, Ivan (2009). Galić, Goran, ur. „Imaginacija nadmašuje prirodu”. Vijenac. Zagreb: Matica hrvatska. 407. ISSN 1330-2787. Pristupljeno 26. 6. 2017.
