Инсектицид

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хемијска отровна једињења која се користе против штетних инсеката. У састав инсектицида, ради штедње и бољег растурања, обично се отровним супстанцама додаје неки „носач“, најчешће талк, каолин, вода. У састав инсектицида улазе и тзв. помоћне материје, које обезбеђују квашење, трајање и лебдење у води.[1][2]

Данас је у употреби много врста инсектицида. Према физичком стању у тренутку примене разликују се: чврсти (прашковити), течни и гасовити инсектициди; према токсичном дејству на инсекте деле се на: утробне (унутрашње), додирне (контактне), гасовите и системичне отрове. Ова подела није алсолутна, јер неки инсектициди (поливалентни), делују истовремено утробно, контактно и фумигантно. Ови отрови убијају инсекте углавном делујући на њихов централни нервни систем, тако бубашваба не угине од последица тровања, већ због тога што се преврнула на леђа и није могла да поново устане.

Референце[уреди]

  1. ^ Yu, Simon J. (2008). The Toxicology and Biochemistry of Insecticides. CRC Press. ISBN 978-1-4200-5975-5. 
  2. ^ „Insecticides: Chemistries and Characteristics“. 

Литература[уреди]


  • Yu, Simon J. (2008). The Toxicology and Biochemistry of Insecticides. CRC Press. ISBN 978-1-4200-5975-5.