Borba na Guglinu
| Borba na Guglinu | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
 srpski četnici |
.svg){kind=small} Osmansko carstvo | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
vojvoda Đorđe Ristić Skopljanče vojvoda Jovan Pešić | komandant kumanovskog garnizona | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 32 srpskih četnika[2] | turska posada u Stracinu, Kumanovski garnizon (2 topa) | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| 9 četnika | 81 Turaka | ||||||||||
Noću između 12. i 13. septembra 1905. četa Đorđa Skopljančeta je napala bugaraško uporište Stracin. Tom prilikom je uništila mesnu komitsku četu a Stracin gotovo opustošila. Skopljančetova četa je imala 32 četnika i u tom trenutku bila je najveća srpska četa u Makedoniji. Sam napad na Stracin bio je prilično drsko preduzeće, jer se u njemu nalazila turska karaula sa stalnom posadom od preko 80 vojnika. Posle noćne borbe, okončane bez gubitaka, srpska četa se povukla na obližnji vis Guglin, gde je nameravala da predani. Već oko 6 časova, za vreme doručka, straže su primetile vojsku, koja se probližavala iz pravca Stracina. Skopljanče je podelio četu na tri odeljena i rasporedio je po visu.
Borba[uredi | uredi izvor]
Borba na Guglinu je otpočela oko 7 časova turskom paljbom na odeljenje podoficira Vidaka Nikolića. Kada je vojska prispela na odstojanje od 400 metara četnici su je jurišem razbili. U jurišu je poginuo Đorđev najmlađi četnik, osamnaestogodišnji Mihailo Ivković (zvani dečko). U istoj četi bio je i njegov stariji brat Miloš, oni su bili sinovi penzionisanog majora Timotija Ivkovića iz Despotovca. Oko 10 časova u borbu je stupio i turski bataljon iz Kumanova. Puškaranje se nastavljalo na odstojanju od oko 400 metara bez gubitaka kod četnika. Uskoro je Turcima stigao u pomoć i jedan konjički eskadron, koji se pripremao da udari četnicima u bok. Oficira koji je postrojavao vojsku primetio je Milan Kovinić i ubio ga jednim hicem. Posle toga konjanici su se razbežali. Istovremeno se na obližnjem visu pojavio vojvoda Jovan Pešić-Strelac, sa četvoricom četnika. On je pokužao da pucnjavom olakša položaj Skopljančetove čete, ali pošto nije uspeo, morao se povući. Oko 2 časa posle podne Turcima su stigla u pomoć dva topa. Njihove granate nisu pogađale cilj ali su ohrabrile i konsolidovale Turke koji su krenuli u napad. Četnicima je nestajala municija, pa je Skopljanče naredio brzu paljbu uz postupno povlačenje. Jedan po jedan četnik napuštao je položaj i svi su se već uklonili kada su to Turci uočili. Međutim, pri odstupanju, jedno četničko odeljenje je krenulo u drugom pravcu i naletelo na tursku vojsku. Tada je bilo prinuđeno da se povlači prema vodenici iz koje su do poslednjeg metka pružali otpor. Onda su se odlučili da pokušaju proboj sa bajonetima na puškama. U proboju je poginulo osam četnika, a jedino su preživeli Obren Knežević i Dimitrije Premović.
U borbi na Guglinu poginulo je 80 turskih vojnika i jedan oficir. Poginuli su četnici: Mihailo Ivković, Petar Momčilović, Života Miladinović, Todor Stojković-Sarainče, Stojan Krstić, Staniša Stanković, Atanasije Đorđević, Milutin Stanojević i Kostadin Anđelić.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Vladimir Ilić: Srpska četnička akcija 1903-1912. str. 73-74
