Куманово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили село у општини Пирот, погледајте чланак Куманово (Пирот).
Куманово
Куманово

градски трг
градски трг

Грб
Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Куманово
Становништво
Становништво (2002) 70.842
Положај
Координате 42°08′09″N 21°43′05″E / 42.13583326689603, 21.718055638786605
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 333 m
Куманово на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Куманово
Куманово на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 1300
Позивни број 031
Регистарска ознака KU


Координате: 42° 08′ 09" СГШ, 21° 43′ 05" ИГД

Куманово (мк. Куманово, алб. Kumanova) је трећи по величини град у Републици Македонији, после Скопља и Битоља. То је и седиште истоимене општине Куманово, као и главно градско насеље Североисточне области у оквиру државе. Налази се у североисточном делу Македоније на надморској висини од 344 метра. Кроз њега протичу реке Липовка и Кумановска Река (Којнарка).

Куманово има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији, пошто Срби чине значајну мањину у насељу. Куманово је такође везано за важне тренутке српске историје, посебно у вези Првог балканског рата (споменик на Зебрњаку).

Историја[уреди]

Претпоставља се да име града потиче од Кумана, туркијског племена које се овде доселило у 12. и 13. веку.

Место се први пут помиње 1519. у једном од докумената из турских архива у Истанбулу. Крајем 16. и почетком 17. века Куманово је постало варош и центар нахије. Турски путописац Евлија Челебија помиње да је 1660. у Куманову постојало: 600 кућа покривених ћерамидом, џамија, медреса, каравансарај, више радњи и млинова. У овом крају је избио Карпошев устанак 1689. у коме су се устаници уз помоћ Аустријске војске борили против Турака.

У близини Куманова, 23. октобра 1912, одиграла се позната Кумановска битка у којој су српске снаге поразиле турску војску и натерале је на повлачење. Ово је била једна од одлучујућих битака Првог балканског рата. На локалитету Зебрњак, у близини бојишта, изграђен је споменик који су Бугари делимично срушили у време Другог светског рата. За време бугарске окупације Македоније је било намјерно спровођено рушење српских здања (црква, споменика,...) у виду бугаризације Македоније.

Споменик револуције

Прави индустријски развој Куманово је доживело после Другог светског рата. Антифашистички устанак у Македонији је избио 11. октобра 1941. у Прилепу и Куманову. У Куманову је 1999. године потписан Војнотехнички споразум између НАТО-а и Војске Југославије, познат и као Кумановски споразум, којим је окончана НАТО агресија на СРЈ.

Становништво[уреди]

Према попису из 2002. године у граду Куманову је живело 70.842 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.
Македонци
  
42,840 60,47%
Албанци
  
18,277 25,79%
Срби
  
4,727 6,67%
Роми
  
4,042 5,70%
Турци
  
256 0,36%
Власи
  
108 0,15%
Бошњаци
  
14 0,01%
остали
  
578 0,81%
укупно: 70,842

Привреда и комуникације[уреди]

У граду постоји значајна метална и текстилна индустрија. Куманово има добре путне и железничке комуникације са Велесом, Скопљем и Србијом на северу. Пут преко Криве Паланке води до бугарске границе. Скопски аеродром се налази око 20 километара јужно од града.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :