Куманово
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
- Уколико сте тражили село у општини Пирот, погледајте чланак Куманово (Пирот).
| Куманово Куманово |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Општина | Куманово |
| Становништво | |
| Становништво (2002) | 70.842 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 333 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1300 |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | KU |
Координате: 42° 08′ 09" СГШ, 21° 43′ 05" ИГД
Куманово (мк. Куманово, алб. Kumanova) је трећи по величини град у Републици Македонији, после Скопља и Битоља. То је и седиште истоимене општине Куманово, као и главно градско насеље Североисточне области у оквиру државе. Налази се у североисточном делу Македоније на надморској висини од 344 метра. Кроз њега протичу реке Липовка и Кумановска Река (Којнарка).
Куманово има велики значај за српску заједницу у Републици Македонији, пошто Срби чине значајну мањину у насељу. Куманово је такође везано за важне тренутке српске историје, посебно у вези Првог балканског рата (споменик на Зебрњаку).
Садржај |
Историја [уреди]
Претпоставља се да име града потиче од Кумана, туркијског племена које се овде доселило у 12. и 13. веку.
Место се први пут помиње 1519. у једном од докумената из турских архива у Истанбулу. Крајем 16. и почетком 17. века Куманово је постало варош и центар нахије. Турски путописац Евлија Челебија помиње да је 1660. у Куманову постојало: 600 кућа покривених ћерамидом, џамија, медреса, каравансарај, више радњи и млинова. У овом крају је избио Карпошев устанак 1689. у коме су се устаници уз помоћ Аустријске војске борили против Турака.
У близини Куманова, 23. октобра 1912, одиграла се позната Кумановска битка у којој су српске снаге поразиле турску војску и натерале је на повлачење. Ово је била једна од одлучујућих битака Првог балканског рата. На локалитету Зебрњак, у близини бојишта, изграђен је споменик који су Бугари делимично срушили у време Другог светског рата. За време бугарске окупације Македоније је било намјерно спровођено рушење српских здања (црква, споменика,...) у виду бугаризације Македоније.
Прави индустријски развој Куманово је доживело после Другог светског рата. Антифашистички устанак у Македонији је избио 11. октобра 1941. у Прилепу и Куманову. У Куманову је 1999. године потписан Војнотехнички споразум између НАТО-а и Војске Југославије, познат и као Кумановски споразум, којим је окончана НАТО агресија на СРЈ.
Становништво [уреди]
Према попису из 2002. године у граду Куманову је живело 70.842 становника, следећег националног састава:
| Попис 2002. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Македонци | 42,840 | 60,47% | ||
| Албанци | 18,277 | 25,79% | ||
| Срби | 4,727 | 6,67% | ||
| Роми | 4,042 | 5,70% | ||
| Турци | 256 | 0,36% | ||
| Власи | 108 | 0,15% | ||
| Бошњаци | 14 | 0,01% | ||
| остали | 578 | 0,81% | ||
| укупно: 70,842 | ||||
Привреда и комуникације [уреди]
У граду постоји значајна метална и текстилна индустрија. Куманово има добре путне и железничке комуникације са Велесом, Скопљем и Србијом на северу. Пут преко Криве Паланке води до бугарске границе. Скопски аеродром се налази око 20 километара јужно од града.
Спољашње везе [уреди]
| Насељена места општине Куманово | |
|---|---|
|
Куманово • Агино Село • Бедиње • Бељаковце • Биљановце • Брзак • Вакав • Винце • Габреш • Горње Коњаре • Градиште • Длга • Доброшане • Довезенцe • Доње Коњаре • Живиње • Зубовце • Јачинце • Карабичане • Карпош • Клечевце • Кокошиње • Колицко • Косматац • Кутлибег • Кучкарево • Кишање • Лопате • Љубодраг • Мургаш • Ново Село • Новосељане • Орашац • Пезово • Пројевце • Пчиња • Режановце • Речица • Романовце • Скачковце • Сопот • Студена Бара • Сушево • Табановце • Тромеђа • Умин Дол • Черкези • Четирце • Шупљи Камен |