Bratski red rođenja i muška seksualna orijentacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Bratski red rođenja i muška seksualna orijentacija ili efekat starijeg brata u korelaciji su, nakon što je značajan broj istraživanja utvrdio, da što je više starije muške braće rođeno od iste majke, veća verovatnoća da će ova braća imati homoseksualnu orijentaciju.[1]

Na osnovu analiza logističke regresije utvrđeno je da je homoseksualnost bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem starije braće probanada (fenotipske osobine kod većeg broja osoba u krvnom srodstvu, u nizu generacija) ali ne i sa starijih sestrama, mlađom braćom, mlađim sestrama ili uzrastom roditelja u trenutku rođenja probanda, i da je svaki dodatni stariji brat povećavao je šansu za homoseksualnost za 33%. Ove rezultate ograničava raspon mogućih teorija fenomena o poretku rođenja na one koje mogu objasniti ne samo zašto starija braća povećavaju vjerovatnoću homoseksualnosti kod kasnije rođenih muškaraca, već i zašto starije sestre niti pojačavaju ovaj efekat niti mu se suprotstavljaju.[1]

Opšta razmatranja[uredi | uredi izvor]

Biohemijski dokazi za ovu hipotezu otkriveni su 2017. godine, kada je utvrđeno da majke sa sinom homoseksualcem, posebno one sa starijom braćom, imaju povećan nivo antitela na neuroligin NLGN4Y-protein nego majke sa heteroseksualnim sinovima.[2][3]

Rej Blanšar i Entoni Bogaert prvi su identifikovali tu povezanost 1990-ih i nazvali je efekat bratskog poretka rođenja. Naučnici su efekat pripisali prenatalnom biološkom mehanizmu, jer je povezanost prisutna samo kod muškaraca sa starijom biološkom braćom, a nije prisutna kod muškaraca sa starijom polubraćom i usvojenom braćom. Smatra se da je mehanizam nastao kao posledica imunološkog odgovor majke na muške fetuse, pri čemu antitela neutrališu muške I-proteine za koje se smatra da igraju ulogu u seksualnoj diferencijaciji tokom intrauterinog razvoja. Biohemijski dokazi za ovu hipotezu otkriveni su 2017. godine, kada je utvrđeno da majke sa sinom homoseksualcem, posebno one sa starijom braćom, imaju povećan nivo antitela na neuroligin NLGN4Y-protein nego majke sa heteroseksualnim sinovima.[2][3]

Efekat postaje jači sa svakom dodatnom muškom trudnoćom, pri čemu se šanse da sledeći sin bude gej povećavaju za 38–48%. To ne znači da će svi ili većina sinova biti gej nakon nekoliko muških trudnoća, već se šanse da će imati gej sina povećavaju sa otprilike 2% za prvorođenog sina, na 3% za drugog, 5% za trećeg i tako dalje.[2][4]

Dve studije su procenile da između 15% i 29% gej muškaraca svoju seksualnu orijentaciju duguje ovom efektu, ali se napominje da taj broj može biti veći pošto su prethodni pobačaji i prekidi možda izložili njihove majke antigenima vezanim za Y-antigen. U načelu smatra se da se ovaj odgovor majke ne odnosi na prvorođene gej sinove i da oni svoju orijentaciju mogu zahvaliti genima, prenatalnim hormonima i drugim imunim odgovorima majke koji takođe utiču na razvoj mozga deteta.[3] Međutim, laboratorijska studija iz 2017. godine otkrila je da majke bez sinova imaju antitela na muške ćelije, što može biti uzrokovano uobičajenim ranim pobačajima, i na taj način izazvati efekat na prvog živorođenog sina.[5] Naučnici su za ovu pojavu ponudili razna evoluciona objašnjenja zašto reakcija i dalje postoji.[6]

Biološki mehanizmi[uredi | uredi izvor]

Do sada su identifikovana tri tipa bioloških mehanizama.[7][8]

Prvo - rad na različitim životinjskim modelima je pokazao da se preferencija seksualnih partnera može eksperimentalno modifikovati perinatalnim tretmanima seksualnim steroidima: maskulinizacija - razvoj ginefilije, (privlačnost prema ženkama) nakon izlaganja testosteronu ili njegovim estrogenim metabolitima i feminizacija - razvoj androfilije (privlačnost prema muškarcima)[8] u (relativnom) odsustvu ovih steroida tokom kritičnog perioda razvoja. Korelativne studije sugerišu da su ovi mehanizmi prisutni i kod ljudi. Endokrine patologije koje modifikuju embrionalno hormonsko okruženje povezane su sa povećanom incidencom homoseksualnosti. Pored toga, brojne epidemiološke studije su pokazale da gej muškarci i lezbijke pokazuju delimičan morfoloških, fiziološki preokret).[8]

Drugo - postoje jaki dokazi, iz studija porodičnog stabla i monozigotnih i dizigotnih blizanaca, o genetskoj komponenti za kontrolu seksualne orijentacije, čak i ako su pokušaji da se identifikuju specifični geni koji su uključeni do sada imali malo uspeha.[7][9][10] Nedavne publikacije takođe sugerišu da bi epigenetski mehanizmi mogli biti uključeni,[11] ali su specifičnosti do sada ostale neuhvatljive.[12]

Treće - i direktno relevantno za Bogaert et al.[13] homoseksualnost kod muškaraca je dosledno i više puta povezana sa prisustvom starije braće rođene od iste majke, FBO efekat.[14][15] Dok FBO predstavlja najbolje dokumentovani biološki uticaj na seksualnu orijentaciju, osnovni mehanizmi su do sada ostali potpuno spekulativni.

Drugi nalazi[uredi | uredi izvor]

Bearman i Brückner (2002) su tvrdili da su studije koje pokazuju efekat bratskog reda rođenja koristile nereprezentativne uzorke i/ili indirektne izveštaje o seksualnoj orijentaciji braće i sestara. Njihova analiza, fokusirana na blizance suprotnog pola, nije pronašla povezanost „između istopolne privlačnosti i broja starije braće i sestara, starije braće ili starijih sestara“.[16]

Studija Fransisa (2008), koristeći istovetno istraživanje Add Health uz širu analizu, pokazala je veoma slabu korelaciju muške istopolne privlačnosti sa više starije braće (ali je otkrila značajnu negativnu korelaciju privlačnosti muškaraca istog pola koji imaju starije sestre, ili one koje su iskusile nenulti nivo privlačnosti prema istom polu imale su značajno manje šanse da imaju starije sestre).[17]

Neuspeh ovih studija da pokažu efekat bratskog poretka rođenja pripisuje se njihovim metodološkim manama.[18] Iako su koristili velike uzorke adolescenata, niske osnovne stope istopolne privlačnosti i ponašanja u populaciji rezultovale su veličinama uzoraka koje su bile premali za procenu odnosa između reda rođenja i seksualne orijentacije.[19]

Efekat bratskog poretka rođenja takođe je možda bio zamagljen u ovim studijama zbog njihove upotrebe različitih metoda klasifikacije seksualne orijentacije i njihovih nepreciznih merenja srodstva.[19] Rej Blanšar je objasnio da dokazljivost efekta bratskog poretka rođenja delimično zavisi od adekvatnog podudaranja srednje veličine porodice homoseksualnih i heteroseksualnih studijskih grupa i primetio da je u dve gore navedene studije srednja veličina porodice homoseksualnih grupa bila značajno manja nego u grupama za poređenje heteroseksualaca.[19] Konkretno, heteroseksualni muškarci su imali veći broj braće i sestara u celini od homoseksualnih muškaraca, što je možda zamaglilo analize grupnih razlika kod starije braće i sprečilo demonstracije. efekata bratskog reda rođenja.[20] Istraživači su stoga naglasili neophodnost poređenja grupa na osnovu mere srednje veličine porodice i sugerisali da bi, u dve studije, alternativna metrika redosleda rođenja koja kontroliše veličinu brata dala rezultate koji su u skladu sa efektom bratskog reda rođenja.[19] Od objavljivanja Bearman i Bruckner's studije 2002. godine, sledeće studije koje su koristile reprezentativne nacionalne uzorke verovatnoće i direktne izveštaje o seksualnoj orijentaciji braće i sestara otkrile su efekat bratskog poretka rođenja.[21][22]

Currin et al. (2015) su sproveli studiju koja istražuje postojanje efekta bratskog poretka rođenja u različitim dimenzijama seksualne orijentacije – naime, identitetu, privlačnosti, fantazijama i ponašanju – dok su prethodna istraživanja proučavala samo jednu takvu dimenziju (identitet). Učesnici studije su podeljeni u dve grupe: "heteroseksualnu grupu" i "neheteroseksualnu" grupu. Da bi se utvrdilo koju etiketu su učesnici koristili da identifikuju svoju seksualnu orijentaciju, učesnici su upitani: "Kako biste klasifikovali svoju seksualnu orijentaciju?" odabrana je jedna od pet opcija (heteroseksualna, uglavnom heteroseksualna, biseksualna, uglavnom gej/lezbijka, gej/lezbijka). Ljudi koji su izabrali „heteroseksualnu“ svrstani su u heteroseksualnu grupu, dok su ljudi koji su izabrali „gej/lezbijka“ stavljeni u neheteroseksualnu grupu. Da bi procenili seksualnu privlačnost, učesnici su upitani: „Koliko ste seksualno privučeni muškarcima?“ sa Likertove skale od 7 tačaka u rasponu od 1 (uopšte) do 7 (veoma). Učesnici su takođe upitani „Koliko ste seksualno privučeni ženama?“ i predstavljeni su istom Likertovom skalom. Ljudi koji su odabrali 1 (uopšte ne) kada su odgovarali na pitanje o seksualnoj privlačnosti istog pola stavljeni su u heteroseksualnu grupu. Ljudi koji su odabrali 2 ili više stavljeni su u neheteroseksualnu grupu. Da bi procenili seksualno ponašanje, učesnicima je postavljeno pitanje:

„Koji je ukupan broj muških seksualnih partnera koje ste imali?“ i "Koji je ukupan broj ženskih seksualnih partnera koje ste imali?"

Seksualni partner je definisan kao neko sa kim je učesnik imao penis-vaginalnu penetraciju, oralni seks, analni seks i/ili međusobnu masturbaciju. Pojedinci koji su identifikovali da imaju bilo kog istopolnog seksualnog partnera (1 ili više) stavljeni su u neheteroseksualnu grupu, dok su pojedinci koji nisu identifikovali da imaju istopolnog seksualnog partnera smešteni u heteroseksualnu grupu.[19] Da bi procenili seksualne fantazije, učesnici su upitani...

„Koji procenat vaših seksualnih fantazija tokom masturbacije uključuje muškarce?“ i ocenio pitanje od 0% do 100%. Svaki učesnik je takođe upitan...

„Koji procenat vaših seksualnih fantazija tokom masturbacije uključuje žene?“ i ocenio pitanje od 0% do 100%.

Ako je pojedinac podržao da ima bilo kakve istopolne seksualne fantazije (1% ili više), bio je svrstan u neheteroseksualnu grupu, u suprotnom bi bio svrstan u heteroseksualnu grupu. Koristeći ove kriterijume za identitet seksualne orijentacije, privlačnost, fantazije i ponašanje, Currin et al.(2015) nisu uspeli da pokažu efekat za bilo koju dimenziju u svom uzorku od 722 dešnjaka (od kojih je 500 klasifikovano kao heteroseksualno, a 122 kao neheteroseksualno), iako je studija prilagođavala razlike u veličini porodice između dve grupe.[23]

Metaanaliza iz 2017. analizirala je studije o efektu bratskog poretka rođenja, uključujući rad Currin-a et al. (2015). Meta-analiza je imala ukupan uzorak od 7.140 homoseksualnih muškaraca i 12.837 heteroseksualnih muškaraca. Rezultati meta-analize potvrdili su pouzdanost efekta bratskog poretka rođenja.[19]

Frisch et al. (2006) nisu pronašli korelaciju između starije braće i istopolnih zajednica između muškaraca na uzorku od preko 2 miliona Danaca. Umesto toga, istraživači su otkrili korelaciju između takvih grupa i viška starijih sestara. Friš je upozorio da se nalazi o korelatima heteroseksualnog i homoseksualnog braka ne mogu tumačiti kao da su nalazi o korelatima heteroseksualne i homoseksualne orijentacije.[24] Rej Blanšar je izvršio ponovnu analizu Frišovih podataka koristeći procedure koje su korišćene u prethodnim studijama bratskog reda rođenja. Prema njegovoj analizi, jedina grupa čiji su podaci ličili na podatke iz prethodnih studija bili su homoseksualno oženjeni muškarci" što potvrđuje efekat reda rođenja. Dalje je kritikovao izvođenje zaključaka na osnovu podataka o oženjenim osobama, budući da heteroseksualno oženjene osobe takođe imaju izrazito drugačiji odnos polova starijeg brata i sestre od heteroseksualno orijentisanih osoba.[25]

Kvantitativni nalazi[uredi | uredi izvor]

Istraživanje o efektu bratskog poretka rođenja pokazalo je da za svakog starijeg brata koje muško dete ima, postoji 33% povećanje prirodnog izgleda da je muško dete homoseksualno.[26] Prirodne šanse da muško dete (bez starije braće) bude homoseksualno procenjuje se na 2%.[27] Dakle, ako muškarac bez starije braće ima 2% šanse da bude homoseksualac, efekat bratskog reda rođenja povećava te šanse za 33% za svakog starijeg brata, tada muškarac sa jednim starijim bratom ima 2,6% šanse da bude homoseksualac; muškarac sa dva starija brata ima šanse od 3,5%, a muškarci sa tri i četiri starija brata imaju 4,6%, odnosno 6,0% šanse.[28]

Procene udela homoseksualnih muškaraca koji svoju seksualnu orijentaciju duguju efektu bratskog reda rođenja kretale su se od 15,1%[27] do 28,6%.[22]

Kantor i saradnici (2002) otkrili su su sledeći procenat homoseksualnih muškaraca koji mogu pripisati svoju homoseksualnu orijentaciju efektu bratskog reda rođenja.[27]

  • 0% homoseksualnih muškaraca bez starije braće,
  • 24% homoseksualnih muškaraca sa jednim starijim bratom,
  • 43% homoseksualnih muškaraca sa dva starija brata,[26]

Takođe su Kantor i saradnici pokazali da bi efekat bratskog poretka rođenja prevazišao sve druge uzroke homoseksualnosti kombinovane u grupama gej muškaraca sa 3 ili više starije braće i da bi tačno bio jednak svim drugim uzrocima kombinovanim u teorijskoj grupi sa 2,5 starije braće.[27]

Homoseksualci koji svoju seksualnu orijentaciju nisu stekli putem bratskog poretka rođenja (na primer, homoseksualci bez starije braće) duguju svoju homoseksualnost drugim uzrocima kao što su određeni polimorfni geni (kolokvijalno nazvani „gej geni“) ili nivou prenatalnog hormona tokom razvoj fetusa.[29][26]

Težina na rođenju[uredi | uredi izvor]

Porođajna težina ili težina deteta pri rođenju, pokazala je razlike u bratskom redu rođenja

Zaključak da mehanizam bratskog poretka rađanja funkcioniše tokom intrauterinog razvoja muškarca u materici doneo je neočekivano tokom istraživanja seksualne orijentacije, podatke o redosleda rođenja i težine na rođenju. Blanšar i Elis (2001) proučavali su 3.229 muških i ženskih homoseksualnih i heteroseksualnih odraslih (probanda) čije su majke znale pol svakog deteta (ili fetusa) sa kojim su bili trudni pre probanda. Kao rezultat studije, napravljena su tri glavna zapažanja:[29]

  • Heteroseksualni muškarci sa starijom braćom imali su manju težinu pri rođenju od heteroseksualnih muškaraca sa starijim sestrama
  • Homoseksualci sa starijom braćom su težili manje od heteroseksualnih muškaraca sa starijom braćom;
  • Homoseksualni i heteroseksualni muškarci koji nisu imali starije braće i sestara ili samo starije sestre nisu se razlikovali po težini rođenja.

Svaki od ova tri nalaza je od tada repliciran u drugim studijama  (a opšti nalaz da dečaci sa starijom braćom imaju manju porođajnu težinu od dečaka sa starijim sestrama je u skladu sa ranijim studijama).[26] Ovi podaci sugerišu da prethodne muške trudnoće utiču na razvoj narednih muških fetusa; da se taj uticaj u različitoj meri oseća na pojedinim plodovima; i da su oni fetusi koji su najviše pogođeni ovim procesom, kao što se vidi po njihovoj relativno nižoj porođajnoj težini, takođe najverovatnije homoseksualni. Interakcija bratskog reda rođenja sa težinom rođenja (očigledno prenatalno određena osobina) sugeriše da mehanizam efekta bratskog reda rođenja funkcioniše pre rođenja pojedinca (ili in utero).[29] Takođe pokazuje da čak i u trenutku rođenja postoji fizički marker seksualne orijentacije (težina na rođenju) koja je povezan sa brojem starije braće.[30][31]

Suprotstavljeni stavovi[uredi | uredi izvor]

Debata o prirodi i podršci ove teorije i dalje nije izgrađena u glavama mnogih naučnika i istraživača, uprkos konsenzusu da su ovo komplementarna, a ne međusobno isključiva objašnjenja. Međutim, nijedno od polja istraživanja koje je predmet debata na ovu temu ne izaziva žešće kontroverze od onih koje ispituju približne uzroke seksualne orijentacije, posebno one njene ređe oblike i stoga, možda, više zbunjuje oblik: homoseksualnost. Ostaje bez odgovora zašto pitanja koja se ostavljaju na stranu a koja ispituju uzroke heteroseksualnosti ne privlače pažnju. Teorije koje se uglavnom oslanjaju na psihološke i socijalne mehanizme tvrde da je novorođenče u suštini neutralno i da se seksualna orijentacija razvija u detinjstvu i adolescenciji kroz različite uticaje socijalizacije.

Nekoliko studija koje nisu uočile korelaciju između gej muškaraca i reda rođenja muškog deteta generalno su kritikovane zbog metodoloških grešaka i metoda uzorkovanja.[6] Na tu temu John Michael Bailey je rekao da nije identifikovana nijedna verodostojna hipoteza osim ona o imunološkom odgovora majke. [32]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Blanchard, R.; Bogaert, A. F. (1996). „Homosexuality in men and number of older brothers”. American Journal of Psychiatry (na jeziku: engleski). 153 (1): 27—31. ISSN 0002-953X. PMID 8540587. doi:10.1176/ajp.153.1.27. 
  2. ^ a b v Balthazart, Jacques (2018). „Fraternal birth order effect on sexual orientation explained”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 115 (2): 234—236. Bibcode:2018PNAS..115..234B. ISSN 0027-8424. PMC 5777082 Slobodan pristup. PMID 29259109. doi:10.1073/pnas.1719534115 Slobodan pristup. 
  3. ^ a b v Bogaert, Anthony F.; Skorska, Malvina N.; Wang, Chao; Gabrie, José; MacNeil, Adam J.; Hoffarth, Mark R.; Vanderlaan, Doug P.; Zucker, Kenneth J.; Blanchard, Ray (2018). „Male homosexuality and maternal immune responsivity to the Y-linked protein NLGN4Y”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 115 (2): 302—306. Bibcode:2018PNAS..115..302B. ISSN 0027-8424. PMC 5777026 Slobodan pristup. PMID 29229842. doi:10.1073/pnas.1705895114 Slobodan pristup. 
  4. ^ Blanchard, R. (1997). „Birth order and sibling sex ratio in homosexual versus heterosexual males and females”. Annual Review of Sex Research. 8: 27—67. PMID 10051890. 
  5. ^ „We may know why younger brothers are more likely to be gay”. New Scientist (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-17. 
  6. ^ a b Bailey, J. Michael; Vasey, Paul L.; Diamond, Lisa M.; Breedlove, S. Marc; Vilain, Eric; Epprecht, Marc (2016). „Sexual Orientation, Controversy, and Science”. Psychological Science in the Public Interest. 17 (2): 45—101. ISSN 1529-1006. PMID 27113562. S2CID 42281410. doi:10.1177/1529100616637616. 
  7. ^ a b Ngun, T. C.; Ghahramani, N.; Sánchez, F. J.; Bocklandt, S.; Vilain, E. (2011). „The genetics of sex differences in brain and behavior”. Front Neuroendocrinol. 32 (2): 227—246. PMC 3030621 Slobodan pristup. PMID 20951723. doi:10.1016/j.yfrne.2010.10.001. .
  8. ^ a b v Balthazart J, Young LJ. Mate selection, sexual orientation and pair bonding. In: Plant TM, Zeleznik AJ, editors. Knobil and Neill’s Physiology of Reproduction. Vol 2. Elsevier; Amsterdam: 2015. pp. 2157–2210.
  9. ^ Hamer, D. H.; Hu, S.; Magnuson, V. L.; Hu, N.; Pattatucci, A. M. (1993). „A linkage between DNA markers on the X chromosome and male sexual orientation”. Science. 261 (5119): 321—327. PMID 8332896. doi:10.1126/science.8332896. .
  10. ^ Sanders, A. R.; Martin, E. R.; Beecham, G. W.; Guo, S.; Dawood, K.; Rieger, G.; Badner, J. A.; Gershon, E. S.; Krishnappa, R. S.; Kolundzija, A. B.; Duan, J.; Gejman, P. V.; Bailey, J. M. (2015). „Genome-wide scan demonstrates significant linkage for male sexual orientation”. Psychol Med. 45 (7): 1379—1388. PMID 25399360. S2CID 4027333. doi:10.1017/S0033291714002451. .
  11. ^ Rice, W. R.; Friberg, U.; Gavrilets, S. (2012). „Homosexuality as a consequence of epigenetically canalized sexual development”. Q Rev Biol. 87 (4): 343—368. PMID 23397798. S2CID 7041142. doi:10.1086/668167. .
  12. ^ Ngun, T. C.; Vilain, E. (2014). „The biological basis of human sexual orientation: Is there a role for epigenetics?”. Adv Genet. 86: 167—184. PMID 25172350. doi:10.1016/B978-0-12-800222-3.00008-5. .
  13. ^ Bogaert, A. F.; Skorska, M. N.; Wang, C.; Gabrie, J.; MacNeil, A. J.; Hoffarth, M. R.; Vanderlaan, D. P.; Zucker, K. J.; Blanchard, R. (2017). „Male homosexuality and maternal immune responsivity to the Y-linked protein NLGN4Y”. Proc Natl Acad Sci USA. 115 (2): 302—306. PMC 5777026 Slobodan pristup. PMID 29229842. doi:10.1073/pnas.1705895114 Slobodan pristup. 
  14. ^ Blanchard, R.; Bogaert, A. F. (1996). „Homosexuality in men and number of older brothers”. Am J Psychiatry. 153 (1): 27—31. PMID 8540587. doi:10.1176/ajp.153.1.27. 
  15. ^ Bogaert, A. F.; Skorska, M. (2011). „Sexual orientation, fraternal birth order, and the maternal immune hypothesis: A review”. Front Neuroendocrinol. 32 (2): 247—254. PMID 21315103. S2CID 45446175. doi:10.1016/j.yfrne.2011.02.004. 
  16. ^ Bearman, Peter S.; Brückner, Hannah (2002). „Opposite‐Sex Twins and Adolescent Same‐Sex Attraction”. American Journal of Sociology. 107 (5): 1179—1205. S2CID 13094910. doi:10.1086/341906. .
  17. ^ Francis, A. M. (2008). „Family and sexual orientation: The family-demographic correlates of homosexuality in men and women”. Journal of Sex Research. 45 (4): 371—377. PMID 18937128. S2CID 20471773. doi:10.1080/00224490802398357. .
  18. ^ VanderLaan DP; Blanchard R; Wood H; Garzon LC; Zucker KJ (2015). „Birth weight and two possible types of maternal effects on male sexual orientation: A clinical study of children and adolescents referred to a Gender Identity Service”. Developmental Psychobiology. 57 (1): 25—34. PMID 25345970. doi:10.1002/dev.21254. .
  19. ^ a b v g d đ Blanchard R (12. 6. 2017). „Fraternal Birth Order, Family Size, and Male Homosexuality: Meta-Analysis of Studies Spanning 25 Years”. Archives of Sexual Behavior. 47 (1): 1—15. PMID 28608293. S2CID 254253621. doi:10.1007/s10508-017-1007-4. 
  20. ^ Vanderlaan, Doug P.; Blanchard, Ray; Wood, Hayley; Zucker, Kenneth J. (2014). „Birth Order and Sibling Sex Ratio of Children and Adolescents Referred to a Gender Identity Service”. PLOS ONE. 9 (3): e90257. Bibcode:2014PLoSO...990257V. PMC 3961213 Slobodan pristup. PMID 24651045. doi:10.1371/journal.pone.0090257 Slobodan pristup. .
  21. ^ Bogaert, Anthony F. (2003). „Number of older brothers and social orientation: New tests and the attraction/Behavior distinction in two national probability samples”. Journal of Personality and Social Psychology. 84 (3): 644—652. PMID 12635923. doi:10.1037/0022-3514.84.3.644. .
  22. ^ a b Blanchard R; Bogaert AF (2004). „Proportion of homosexual men who owe their sexual orientation to fraternal birth order: An estimate based on two national probability samples”. American Journal of Human Biology. 16 (2): 151—7. S2CID 21108939. doi:10.1002/ajhb.20006. .
  23. ^ Joseph M. Currin;; et al. (2015). „Multidimensional Assessment of Sexual Orientation and the Fraternal Birth Order Effect”. Psychology of Sexual Orientation and Gender Diversity. 2 (2): 113—122. doi:10.1037/sgd0000103. .
  24. ^ Frisch M; Hviid A (2006). „Childhood family correlates of heterosexual and homosexual marriages: a national cohort study of two million Danes”. Archives of Sexual Behavior. 35 (5): 533—47. PMID 17039403. S2CID 21908113. doi:10.1007/s10508-006-9062-2. .
  25. ^ Blanchard, Ray (2007). „Older-Sibling and Younger-Sibling Sex Ratios in Frisch and Hviid's (2006) National Cohort Study of Two Million Danes”. Archives of Sexual Behavior. 36 (6): 860—863. ISSN 1573-2800. PMID 17333322. S2CID 6187234. doi:10.1007/s10508-006-9154-z. 
  26. ^ a b v g Blanchard R (septembar 2004). „Quantitative and theoretical analyses of the relation between older brothers and homosexuality in men”. Journal of Theoretical Biology. 230 (2): 173—87. PMID 15302549. doi:10.1016/j.jtbi.2004.04.021. .
  27. ^ a b v g Cantor, James M.; Blanchard, Ray; Paterson, Andrew D.; Bogaert, Anthony F. (2002). „Quantitative and theoretical analyses of the relation between older brothers and homosexuality in men".”. Archives of Sexual Behavior. 31 (1): 63—71. ISSN 0004-0002. PMID 11910793. S2CID 203129. doi:10.1023/a:1014031201935. 
  28. ^ Bailey JM; Vasey PL; Diamond LM; Breedlove SM; Vilain E; Epprecht M (septembar 2016). „Sexual Orientation, Controversy, and Science”. Psychological Science in the Public Interest. 17 (2): 45—101. PMID 27113562. S2CID 42281410. doi:10.1177/1529100616637616. .
  29. ^ a b v Blanchard R (septembar 2001). „Fraternal birth order and the maternal immune hypothesis of male homosexuality”. Hormones and Behavior. 40 (2): 105—14. PMID 11534970. S2CID 33261960. doi:10.1006/hbeh.2001.1681. .
  30. ^ Vanderlaan, Doug P.; Blanchard, Ray; Wood, Hayley; Zucker, Kenneth J. (2014). „Birth Order and Sibling Sex Ratio of Children and Adolescents Referred to a Gender Identity Service”. PLOS ONE. 9 (3): e90257. Bibcode:2014PLoSO...990257V. PMC 3961213 Slobodan pristup. PMID 24651045. doi:10.1371/journal.pone.0090257 Slobodan pristup. 
  31. ^ Vanderlaan DP; Blanchard R; Zucker KJ; Massuda R; Fontanari AMV; Borba AO; Costa AB; Schneider MA; Mueller A; Soll BMB; Schwarz K; Da Silva DC; Lobato MIR (jul 2017). „Birth order and androphilic male-to-female transsexualism in Brazil”. Journal of Biosocial Science. 49 (4): 527—535. PMID 27817755. S2CID 10428858. doi:10.1017/S0021932016000584. .
  32. ^ Bailey, J. Michael (2018). „The Fraternal Birth Order Effect is Robust and Important”. Archives of Sexual Behavior. 47 (1): 17—19. ISSN 1573-2800. PMID 29159754. S2CID 254253045. doi:10.1007/s10508-017-1115-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Братски_ред_рођења_и_мушка_сексуална_оријентација&oldid=27442408”