Бубамаре

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Бубамара)

Bubamare
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Arthropoda
Klasa:
Insecta
Red:
Coleoptera
Natporodica:
Cucujoidea
Porodica:
Coccinellidae

Potporodice

Bubamare[3] (lat. Coccinellidae) su porodica insekata, koja pripada redu tvrdokrilaca (Coleoptera) i obuhvata brojne i raznolike vrste (ima ih preko 5.000 opisanih).[4] U Srbiji je do sada zabeleženo 69 vrsta.[5] Nisu opasne za ljude i nisu velike — većina je u odraslom dobu duga između 1 i 10 mm. Smatraju se korisnim, jer se najčećše hrane biljnim vašima i štitastim vašima. Morfologija je uobičajena za tvrdokrilce i odrasle jedinke su sposobne su za letenje, mada poput ostalih tvrdokrilaca nisu naročito spretni letači.[6]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Kod većine vrsta bubamara telo je ovalnog oblika i kao kod svih tvrdokrilaca, pokrilca su tvrda i štite dva nežna krila koja su spakovana ispod njih kada buba miruje. Pokrilca su jarko obojena. Uobičajena predstava o bubamari je poznata: mala crvena buba sa crnim tačkicama i crnom glavom. Međutim, bubamare mogu biti raznih boja: žute, narandžaste, skerletnocrvene ili crne sa tačkicama; veliki broj vrsta su jednobojne: crne, sive ili braon i laici ih vrlo teško mogu razlikovati od drugih buba. Njihova jarka upozoravajuća obojenost (aposematska obojenost) uglavnom služi da bi odbila grabljivce. Ovakva odbrana uspeva uglavnom zato što svi grabljivci jarke boje (naročito crveno-crnu i žuto-crnu kombinaciju) povezuju sa otrovnošću ili gadnim ukusom. Ta obojenost nije bezrazložna, jer su bubamare zaista i otrovne za manje grabljivce, poput guštera ili ptica, dok bi čoveku bilo potrebno da pojede mnogo bubamara da bi se otrovao.

Otrovnost[uredi | uredi izvor]

Odrasle jedinke su u stanju da luče hemolimfu iz svojih zglobova na nogama, zajedno sa otrovom žućkaste boje. Otrov je uljast i neprijatnog mirisa, a buba će ga izlučiti ako je napadnuta.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Bubamare su uglavnom grabljivci (hrane se biljnim i štitastim vašima),[7] iako postoje neke vrste (npr. meksička pasuljka) koje su poljoprivredne štetočine. Sve bubamare mogu se hraniti i biljnom hranom, u slučaju da nema dovoljno lovine. Često se koriste kao prirodni borci protiv štetočina, ali se dešava da uvezene vrste bubamara nadjačaju i zamene autohtone vrste (takav je slučaj sa azijskom harlekin bubamarom Harmonia axyridis u Evropi), čime remete ekološku ravnotežu.

Razmnožavanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Većina bubamara se pari u rano proleće ili leto, a ženke polažu leglo koje broji od par komada do par stotina jaja, u zavisnosti od vrste. Leglo se postavlja što je moguće bliže koloniji biljnih vaši. Kod većine vrsta, jaja se izlegu za oko nedelju dana u larve. Stadijum larve traje 10-15 dana. Larve su veoma proždrljive. Jedna larva može da pojede više stotina biljnih vaši u toku svog razvoja. Na kraju tog stadijuma, larva se transformiše u lutku. Ona ima izgled smežurane larve zakačene za list pomoću par svilenkastih niti. Čitav životni ciklus bubamare traje od 4-7 nedelja.

U leglu pored oplođenih jaja ima i neoplođenih, a ona služe kao dodatni izvor hrane za izlegle larve. Odnos oplođenih i neoplođenih jaja zavisi od dostupnosti hrane za larve.

Bubamare su uglavnom univoltne (rađaju jedan naraštaj godišnje), mada ima i bivoltnih (rađaju dva naraštaja).

Aktivnost u toku godine[uredi | uredi izvor]

Odrasle jedinke često spavaju zimski san i to tako što se više desetina jedinki skupi u zbijenu masu na nekom skrivenom mestu. Bubamare se neće smrznuti jer se u njihovom telu nalazi dovoljno glicerina. Zanimljivo je da ista mesta koristi svaka nova generacija bubamara.

Zanimljiv je primer vrste koja je crvena sa dve crne tačke, kod koje postoji i melaninski oblik kod koga su boje obrnute; pokrilca su crna sa dve crvene tačke. Ako se jedinke oba tipa tokom trideset minuta izlože temperaturi od 5 °C i prati njihova aktivnost, pokazaće se da je melaninski oblik aktivniji. I zaista, u prirodi, učestalost oblika u populaciji ove vrste je takva da na tamnijim i hladnijim terenima preovlađuje melaninski oblik.

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Spisak rodova[uredi | uredi izvor]

Slike[uredi | uredi izvor]

  • Osnovna anatomija bubamare
    Osnovna anatomija bubamare
  • Bubamare se pare na suvom listu vinove loze
    Bubamare se pare na suvom listu vinove loze
  • Bubamara iz SAD
    Bubamara iz SAD
  • Harmonia axyridis širi krila
    Harmonia axyridis širi krila
  • Jaja
    Jaja
  • Larve koje su se upravo izlegle iz jaja
    Larve koje su se upravo izlegle iz jaja
  • Srednji stadijum larvenog razvića
    Srednji stadijum larvenog razvića
  • Bubamara u stadijumu lutke
    Bubamara u stadijumu lutke
  • Propylea quatuordecimpunctata jede graškovu biljnu vaš
    Propylea quatuordecimpunctata jede graškovu biljnu vaš
  • Larva bubamare jede biljnu vaš
    Larva bubamare jede biljnu vaš
  • Coccinella septempunctata (Kanada)
    Coccinella septempunctata (Kanada)
  • Bubamara, Park Svetog Save, Niš
    Bubamara, Park Svetog Save, Niš
  • Bubamara, Spomen park Bubanj u Nišu
    Bubamara, Spomen park Bubanj u Nišu

Simbolika i verovanje[uredi | uredi izvor]

Bubamara se u Srbiji smatra srećnom bubom; deca se raduju kada je nađu ili kada im sleti na ruku ili odelo, pa pevaju: „Bubamaro, let, let, u široki svet, donesi mi pismo, videli se nismo, ja i ujka Paja još od prošlog maja.“

I u drugim delovima sveta se bubamara posmatra na sličan način, a zbog svoje lepe boje i šara veoma je čest motiv na igračkama, tkaninama i drugde.[8][9] Postojala je čak i video-igra Lady Bug (Universal Games, 1981) у којој је бубамара била у главној улози.

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Coccinellidae Latreille, 1807”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 24. 7. 2012. 
  2. ^ „Wikispecies: Microweiseinae”. 2012. Приступљено 9. 3. 2013. 
  3. ^ „Coccinellidae”. BioRaS. Архивирано из оригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018. 
  4. ^ Seago, A. E.; Giorgi, J. A.; Li, J.; Ślipińskia, A. (јул 2011). „Phylogeny, classification and evolution of ladybird beetles (Coleoptera: Coccinellidae) based on simultaneous analysis of molecular and morphological data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 60 (1): 137—151. PMID 21426943. doi:10.1016/j.ympev.2011.03.015. 
  5. ^ „Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-09-21. 
  6. ^ Nedvěd, Oldřich (2020). Brouci čeledi slunéčkovití (Coccinellidae) střední Evropy = Ladybird beetles (Coccinellidae) of Central Europe (Vydání 2., upravené изд.). Praha. ISBN 978-80-200-3023-8. OCLC 1200246356. 
  7. ^ Nedvĕd Oldřich, Djurić Milan (2022). Ladybirds of Europe. Serbia/Czechia: HabiProt. ISBN 978-86-912033-4-4. 
  8. ^ Timmins, Nicholas (14. 10. 1994). „The Tories in Bournemouth: Teachers promised support as Shephard calls truce”. The Independent. London. 
  9. ^ Moor, Edward (1823). Suffolk Words and Phrases: Or, An Attempt to Collect the Lingual Localisms of that County. J. Loder. стр. 33—. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bubamare na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Bubamare.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бубамаре&oldid=27554606”