Valter Funk
| Valter Funk | |
|---|---|
 Valter Funk | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. avgust 1890. |
| Mesto rođenja | Danzkehmen, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 31. maj 1960. (69 god.) |
| Mesto smrti | Diseldorf, Zapadna Nemačka |
| Univerzitet | Univerzitet u Lajpcigu |
| Politička karijera | |
| Politička stranka | Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija |
Valter Emanuel Funk (nem. Walther Emanuel Funk; Danzkehmen, 18. avgust 1890 — Diseldorf, 31. maj 1960) bio je uticajni nacistički zvaničnik.[1]
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Rođen je 18. avgusta 1890. godine u trgovačkoj porodici u mestu Danzkehmen. Rođen je kao sin Valtera Funka starijeg i njegove supruge Sofije (devojačko: Urbšat). Studirao je pravo, ekonomiju i politiku na univerzitetima u Berlinu i Lajpcigu.[1] U Prvom svetskom ratu pridružio se pešadiji, ali izbačen je 1916. Funk se 1919. oženio Luizom Šmit-Ziben. Nakon rata radio je kao novinar, a 1922. radio je kao urednik u prestižnim novinama Berliner Berzencajtung.[1]
Politički život[uredi | uredi izvor]
Funk, nacionalista i antimarksista, dao je otkaz u novinama u leto 1931. i pridružio se NSDAP-u. Tako je postao bliži sa Gregorom Štraserom koji je dogovorio njegov prvi sastanak sa Adolfom Hitlerom. Delom zbog svog interesa za ekonomiju, Funk je 1932. izabran za izaslanika Rajhstaga, a unutar stranke je došao na poziciju predsednika Komiteta za Ekonomsku Politiku u decembru 1932. Tu poziciju nije dugo obavljao. Nakon dolaska nacista na vlast, dao je otkaz na poziciju izaslanika i postao je izvršni štampar i izdavač u Trećem rajhu. Od 1938. do 1945. obavljao dužnost ministra ekonomije Trećeg rajha.
Karijera u Trećem rajhu[uredi | uredi izvor]
- U martu 1933, Valter Funk je postavljen na poziciju državnog sekretara u Ministarstvu propagande.
- Godine 1938. postaje Glavni opunomoćenik za ekonomiju (Wirtschaftsbeauftragter).
- Iste te godine, u februaru, postao je i ministar ekonomije zamenivši Hjalmara Šahta koji je dobio otkaz u novembru 1937.
- U aprilu 1939. Funk je postao i predsednik Rajhsbanke, opet zamenivši Šahta.
- U septembru 1943. postao je član Centralnog kolegijuma za planiranje.
Nirnberški proces[uredi | uredi izvor]
Uprkos slabom zdravlju, Funku se sudilo zajedno sa ostalim nacističkim ratnim zločincima na Nirnberškom procesu. Funk je optužen: za zaveru za činjenje zločina protiv mira, za planiranje i iniciranje agresivnih sukoba, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. On je izjavio da uprkos svojim titulama nije imao veliku moć u nacističkoj stranci. Gering ga je opisao kao „nevažnog podređenika“, ali dokumentovani dokazi i njegova ratna biografija Valter Funk, život ekonomije korišćeni su kao dokazi protiv njega. Funk je po 2., 3. i 4. tački optužnice osuđen na doživotni zatvor.
Funk je držan u zatvoru Špandau zajedno sa ostalim doživotno zarobljenim nacistima, ali 1957. godine je pušten zbog lošeg zdravlja. Umro je tri godine kasnije, i to 31. maja 1960. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Walther Funk | Reichsbank, Nürnberg, & War Crimes | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-01-03. Pristupljeno 2024-01-29.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Dosije o Funkovim ratnim zločinima(jezik: engleski)
- Valter Funk - biografija(jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
