Ернст Калтенбрунер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ернст Калтенбрунер

Ernst-Kaltenbrunner-72-916.jpg
Др. Ернст Калтенбрунер у судници у Нирнбергу

Датум рођења: 10. октобар 1903.
Место рођења: Рид им Инкрајс (Аустроугарска)
Датум смрти: 16. октобар 1946.
Место смрти: Нирнберг (Немачка)

Ернст Калтенбрунер (нем. Ernst Kaltenbrunner; Рид им Инкрајс, 10. октобар 1903Нирнберг, 16. октобар 1946) је био нацистички званичник током Другог светског рата.

Рани живот[уреди]

Калтенбрунер је рођен у Рид им Инкрајсу, градићу у Аустрији, као син адвоката. Образовање је стекао у државној општој гимназији у Линцу, и на универзитету у Грацу. Кренуо је очевим стопама, и 1926. и сам постао адвокат. Ипак, на том послу се кратко задржао (1926—1928), и то по аустријским градовима Салцбургу и Линцу. Био је висок два метра.

Придружио се Нацистичкој партији и СС-у у Аустрији 1932., а имао је улогу представника округа (нем. Gauredner), и главног саветника 8. СС дивизије. У јануару 1934. кратко је задржан у затвору с осталим нацистима. Касније те године је опет затворен под сумњом у велеиздају и умешаност у убиство тадашњег премијера Аустрије, Енгелберта Долфуса, који је био заслужан за прво Калтенбрунерово затварање. Но, већина оптужби је отпала, и Калтенбрунер је провео у затвору само шест месеци због завере.

Калтенбрунеров успон у нацистичком свету[уреди]

Калтенбрунер (скроз лево), Хајнрих Химлер, Аугуст Еигрубер, и други званичници СС у посети Концентрационом логору Матхаузен, 1941. године у друштву командира логора, Франца Циерајса.[1]

Средином 1935. Калтенбрунер је постао вођа аустријског СС-а. Због велике помоћи у спровођењу Аншлуса, Хитлер га је унапредио у вођу аустријског дела СС-а (нем. Brigadeführer), на дан када је Аншлус успешно изведен. 11. септембра 1938. постао је вођа паравојних јединица. Такође је био члан Рајхстага од 1938. У априлу 1941. унапређен је у чин Главног полицијског генерала. Након убиства Рајнхарда Хајдриха у Прагу 1942. заменио га је на челу РСХА.

Што се крај рата више ближио, Калтенбрунерова позиција је била све ближе самом врху, што се највише видело када се десио напад на Хитлера 20. јула 1944. Говорило се да се Калтенбрунера боји чак и Хајнрих Химлер, а постојале су гласине да је управо он одговоран за Ајхманов неуспех у добијању чина пуковника СС-а.

9. децембра Калтенбрунер добија Гвоздени крст. У то време, Калтенбрунерове титуле су биле Вођа елитне групе СС-а (нем. Obergruppenführer), Генерал полиције и Шеф тајне полиције. Такође му је додељен Блуторден (Ред крви).

Нирнбершки процес[уреди]

На Нирнбершком суду је оптужен за удруживање са намером извршавања дела против светског мира, ратне злочине и злочина против човечности. Најзапаженији сведок је био Рудолф Хес, заповедник концентрационог логора у Аушвицу. Калтенбрунерова контрола снага СС-а значила је да је директно одговоран за следеће оптужбе:

  • Масовна убиства цивила из окупираних држава.
  • Провера заробљеника логора и погубљивање политички и/или расно непожељних.
  • Депортација цивилних грађана окупираних земаља и присиљавање на рад.
  • Погубљивање заробљених командоса или копнених војника, и помиловање цивила који би линчовали заробљене противничке ваздухопловце.
  • Одвођење цивила на тајна суђења у Немачку и извршавање казни.
  • Кажњавање грађана окупираних територија криминалним начином.
  • Погубљивање људи у концентрацијским логорима чије би злочине признали њихови рођаци.
  • Присвајање туђег приватног власништва.
  • Прогон Јевреја.
  • Уништавање цркви.

Проглашен је кривим за ратне злочине и злочине против човечности, и потом осуђен на смрт вешањем. Погубљен је око 1.40 ујутро дана 16. октобра 1946. Последње речи су му биле: „Срећно, Немачка!

Извори[уреди]

  1. ^ Слика је из немачког Бундесархива.

Спољашње везе[уреди]