Genitalni herpes

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Genitalni herpes
SinonimiAnogenital herpesviral infection, herpes genitalis
Izbijanje genitalnog herpesa koji utiče na vulvu
Specijalnostiinfektologija
SimptomiMali plikovi koji se otvaraju i formiraju bolne čireve, simptomi slični gripu
KomplikacijeAseptični meningitis, povećan rizik od HIV/AIDS-a, neonatalni herpes
Vreme pojave2–12 dana nakon infekcije
TrajanjeDo 4 nedelje (prva infekcija)
UzrociHerpes simpleks virus (HSV-1, HSV-2)
Dijagnostički metodTestiranje lezija, testovi krvi na antigen
Slična oboljenjasifilis, chancroid, molluscum contagiosum, hidradenitis suppurativa[1]
PrevencijaIzbegavanje seksa, korišćenje kondoma, samo seks sa nekim ko nije zaražen
Lečenjeantivirusni lekovi
Frekvencija846.000.000 (2015)

Genitalni herpes je polno prenosiva infekcija koju izaziva herpes simpleks virus (HSV) — isti tip virusa koji izaziva herpes. Ova veoma česta infekcija javlja se npr. kod 1 od 8 seksualno aktivnih odraslih Australijanaca.[2]

Genitalni herpes može izazvati pojavu plikova ili ranica na genitalijama i anusu. Kada se neka osoba jednom zarazi, u narednom periodu života može imate epizode simptoma genitalnog herpesa tokom celog života.

Kod sumlje na genitalni herpes, važno je da se pacijent što pre obratite lekaru kako bi on potvrdio dijagnozu i pravovremeno započeo lečenje.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Moderna era tretmana seksualnog zdravlja u Velikoj Britaniji počela je 1917. godine, donošenjem Zakona o veneričnim bolestima, pošto su se milioni vojnika mobilisanih tokom Prvog svetskog rata vratili i počeli da zaražavaju svoje partnere „socijalnim bolestima“ koje su tokom rata stekli. Ovo je bila kriza javnog zdravlja koja je prestrašila tadašnju vladu, pa je uspostavljena mreža javno finansiranih klinika. Zakon je imenovao sifilis, gonoreju i meki šankr (ili šankroid) kao opasne bolesti za koje je besplatno lečenje trebalo da postane obavezno. Genitalni herpes nije uzet u obzir. Bilo je poznato da je to uobičajeno stanje koje se samoograničava i s pravom se smatralo da nije ništa ozbiljnije od herpesa na licu.[3]

Takođe 1975. godine, udžbenici za medicinske sestre nisu uključivali herpes jer se smatralo da nije gori od obične prehlade.[3]

U međuvremenu, antibiotici su uspeli da pobede bakterijske infekcije koih smo se ranije plašili kao što su sifilis i gonoreja. Farmaceutska istraživanja su prešla na sledeći sveti gral: antivirusne lekove. Nakon razvoja aciklovira 1970-ih, kompanija za lekove Burroughs Wellcome, pokrenula je opsežnu marketinšku kampanju koja je propagirala značaj herpesa, uključujući i osnivanje grupa za podršku obolelima.[3] Jednom kada je herpes dostigao veliki značaj, uspeh aciklovira je bio zagarantovan.[3]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Incidencija genitalnog herpesa je porasla za 30% od 1970-ih u Sjedinjenim Američkim Državama (za koje postoji ova statistika), pa je za očekivati da je u porastu i u drugim delovima sveta. Približno 776.000 ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine dobije novu infekciju herpesom.[4]

Danas je genitalni herpes prilično česta polno prenosiva bolest, koja se javlja kod:

  • 1 od 4 žene i 1 od 5 muškaraca Sjedinjenim Američkim Državama. Kako je oko 16% Amerikanaca između 14 i 49 godina je zaraženo genitalnim herpesom, to ga čini jednom od najčešćih polno prenosivih bolesti.[5]
  • 1 od 8 seksualno aktivnih odraslih osoba u Australiji.

Više od 85% onih sa HSV-2 nije svesno svoje infekcije.[6]

Testovi na herpes nisu rutinski uključeni u skrining polno prenosivih bolesti. Izvođači u pornografskoj industriji se testiraju na HIV, hlamidiju i gonoreju sa opcionim panelom testova za hepatitis B, hepatitis C i sifilis, ali ne i za herpes. Testiranje na herpes je kontroverzno jer rezultati nisu uvek tačni ili korisni.[7] Većina seksualnih radnika će dobiti herpes u nekom trenutku svoje karijere bez obzira da li koriste zaštitu ili ne.[8]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Mikrografija virusa herpes simpleksa.

Genitalni herpes se širi kontaktom sa kože na kožu sa nekim ko ima HSV virus, obično tokom genitalnog ili oralnog seksa. Takođe se može širiti ljubljenjem, predigrom ili nepenetratnim seksom.

Postoje dva tipa HSV-a, oba virusa mogu uticati na usne, usta, genitalne ili analne oblasti, međutim:[2]

HSV 1 obično izaziva herpes na usnama ili licu. Često se širi kontaktom preko kože, iako se može proširiti i na genitalno područje tokom oralnog seksa. Recidivi su mnogo ređi nego kod infekcije HSV-2.

HSV 2 uzrokuje većinu genitalnog herpesa. Virus se širi seksualnim kontaktom i kontaktom preko kože. HSV-2 je češći i veoma zarazan, bez obzira da li pacijent ima otvorenu ranu ili ne.

Prenošenje[uredi | uredi izvor]

Genitalni herpes se može širiti izlučivanjem virusa pre i posle formiranja čireva. HSV virus se najlakše širi kada postoje plikovi ili rane, ali se i dalje može preneti čak i ako osoba trenutno nema plikove ili rane ili druge simptome bolesti.[2] Rizik od širenja između paraova je oko 7,5% tokom godine (za nezaštićeni seks).[9]

Verovatnoća prenošenja genitalnog herpesa sa jedne osobe na drugu smanjuje se upotrebom muškog kondoma za 50%, ženskog za 50% i uzdržavanjem od seksa tokom aktivne zaraze.[9]

Što duže partner ima infekciju, to je niža stopa prenosa.[9]

Kod nficirana osoba može se dodatno smanjiti rizik od prenosa zadržavanjem unosom dnevne doze antivirusnih lekova.[9]

Infekcija genitalnim herpesom se javlja u otprilike 1 na svakih 1.000 seksualnih odnosa.[9]

Pošto virus brzo umire van tela, skoro je nemoguće dobiti infekciju kontaktom sa toaletima, peškirima ili drugim predmetima koje koristi zaražena osoba.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Plikovi na području genitalija izazvani genitalnim herpesom koji se razvijaju u male bolne crvene čireve.

Većina ljudi zaraženih genitalnim herpesom nema simptome, ali kod nekih ljudi oni se mogu manifestovati, kao:[2]

  • peckanje ili peckanje u predelu genitalija,
  • mali plikovi na području genitalija koji se razvijaju u male bolne crvene čireve,
  • rane koje izgledaju kao osip ili ispucala koža na genitalijama,
  • otežano mokrenje
Rane izazvane genitalnim herpesom koje izgledaju kao osip ili ispucala koža na muškom udu.

Rane se mogu pojaviti na delovima kože koji su u kontaktu sa partnerom tokom seksa: penis kod muškaraca i labije, klitoris i vulva kod žena. Mogu se javiti i rane u predelu anusu ili na zadnjici i unutrašnjoj strani butina.[2]

Prva epizoda infekcije takođe može imati simptome slične gripu kao što su:

  • groznica,
  • glavobolja,
  • otečene žlezde

Nakon prve epizode, virus ostaje u stanju mirovanja (spava) u telu zaražene osobe do kraja života, što znači da može dovesti do ponavljajućih epizoda ​​(izbijanja) ranica i plikova. Ponavljajuće epizode su obično blaže, kraće i ređe tokom vremena. Veća je verovatnoća da će se pojaviti kada je imuni sistem oslab, zbog bolesti, umora ili stresa.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Klinička evaluacija, pored anamneze, istorije bolesti i fizičkog pregleda ponekad se potvrđuje laboratorijskim testovima: pregled cerebrospinalna tečnost (CSF) polimerazna lančana reakcija (PCR) i MRI za otkrivanje HSV encefalitisa.

Dijagnoza HSV infekcije je obično klinička i zasniva se na nalazu karakterističnih lezija.

Laboratorijska potvrda može biti od pomoći, posebno ako je infekcija teška (pacijent je imunokompromitovan ili je u trudnoći), ili ako su lezije atipične. Površinsko struganje baze sveže rupturirane vezikule obojene određenim bojama često otkriva višenuklearne džinovske ćelije u infekciji virusom HSV ili varičela-zoster virusom.

Definitivna dijagnoza zahteva kulturu, serokonverziju sa odgovarajućim serotipovima (kod primarnih infekcija), PCR i detekciju antigena. Tečnost i materijal za kulturu treba da se uzimaju iz baze nedavno prenete žučne kese ili čira. HSV se ponekad može identifikovati direktnom imunofluorescencijom materijala sastruganog sa lezija.

PCR i MRI cerebrospinalne tečnosti mogu se naručiti da bi se potvrdio HSV encefalitis.

HSV se mora razlikovati od herpes zoster, koji se retko ponavlja, i obično izaziva jači bol i veće grupe lezija raspoređenih duž dermatoma i obično ne prelaze srednju liniju.

Grupe vezikula ili čireva na eritematoznoj bazi su neobične kod genitalnih ulkusa uzrokovanih virusima koji nisu HSV.

Ako se herpes infekcija često ponavlja, ne povlači ili ne reaguje na antivirusne lekove kako se očekivalo, treba posumnjati na imunodeficijenciju ili može biti posledica HIV infekcije.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Tablete aciklovira
Tableta valciklovira

Za jednom zaraženu osobu nema leka.[10] Antivirusni lekovi, kao što su aciklovir, valaciklovir, mogu sprečiti izbijanje ili skratiti izbijanje bolesti ako se pojave.[4] Dugotrajna upotreba antivirusnih lekova takođe može smanjiti rizik od daljeg širenja.[4] Što duže osoba ima virus, to će doživeti blaže simptome i teže će bolest preneti na druge, zbog specijalnih antigena i ojačanog odgovora imunog sistema.[10]

Aciklovir je antivirusni lek koji smanjuje bol i broj lezija u početnom slučaju genitalnog herpesa. Štaviše, smanjuje učestalost i težinu ponovljenih infekcija. Dolazi u kapsulama, tabletama, suspenziji, injekcijama, prahu za injekcije i masti. Mast se koristi lokalno i smanjuje bol, skraćuje vreme zarastanja i ograničava širenje infekcije.[11] Kod ljudi koji imaju prvu epizodu genitalnog herpesa, oralni aciklovir može smanjiti trajanje simptoma i lezija, ali rizik od neželjenih efekata nije siguran.[12] Takođe može postojati mala ili nikakva razlika između lokalnog aciklovira i placeba u smislu trajanja simptoma i lezija i rizika od neželjenih efekata.[12]

Valaciklovir je prolek koji se jednom u telu pretvara u aciklovir. Pomaže u ublažavanju bolova i nelagodnosti i ubrzava zarastanje čireva. Dolazi samo u kapsulama i njegova prednost je u tome što ima duže dejstvo od aciklovira.[13] Primer upotrebe je oralno dva puta dnevno tokom deset dana za primarnu leziju i dva puta dnevno tokom tri dana za ponavljajuću epizodu.[14]

Famciklovir je još jedan antivirusni lek koji pripada istoj klasi. Famciklovir je prolek koji se u telu pretvara u penciklovir. Poslednji je aktivan protiv virusa. Ima duže dejstvo od aciklovira i dolazi samo u tabletama.[15]

Terapija genitalnog herpesa u trudnoći[uredi | uredi izvor]

Prema podacima iz literature za lečenje genitalnog herpesa kod trudnica treblo bi imati na umu sledeće:[16]

  • Oralno unošenje aciklovira (zoviraksa) se može propisati trudnici u slučaju prvog napada herpesa, kao i u slučaju opasnih kasnijih napada herpesa
  • Aciklovir oralno se može prepisati trudnici bilo kada tokom trudnoće, uključujući prvi trimestar.
  • Aciklovir se može dati i intravenozno (IV) trudnicama kod kojihpostoji ozbiljnija infekcija
  • Aciklovir može smanjiti frekvenciju ponavljanja napada kod trudnica kojima je porođaj blizu i na taj način smanjiti mogućnost primene carskog reza za vreme porođaja.
  • Ako su plikovi herpesa prisutni u vreme porođaja, obično se radi carski rez. Carski rez se može preporučiti i ženama koje imaju simptome mravinjanja ili bola, koje sugerišu dolazeći napad.
  • Aciklovir (Zoviraks) koji se uzima poslednje 4 nedelje trudnoće, može smanjiti potrebu za izvođenjem carskog reza, smanjivanjem rizika od povratnog napada herpesa u vreme porođaja.

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Osoba koja ima genitalni herpes, verovatno će biti u manjem riziku da će zaraziti partnera ako koristite antivirusne lekove za prevenciju. Lekovi koji se koriste u ove svrhe uključuju aciklovir, famciklovir i valaciklovir. Međutim, ovi lekovi se moraju koristiti svaki dan tokom dužeg vremenskog perioda.[17]

Jedna studija je pokazala da u periodu od osam meseci,

  • 4 od 100 ljudi se zarazilo kada je partner sa virusom uzeo placebo, i
  • 2 od 100 ljudi su se zarazili kada je partner sa virusom svakodnevno uzimao antivirusne lekove.

Ovim parovima je takođe savetovano da koriste i kondome – ali mnogi ih nisu koristili dosledno. Dakle, nije jasno da li uzimanje antivirusnih lekova može još više da smanji rizik od infekcije ako ionako uvek koristite kondome, ili je upotreba kondoma podjednako efikasna sama po sebi.[17]

Da li će da koristite preventivne lekove ili ne, to je na kraju odluka pojedinca. Mnogi faktori mogu igrati ulogu, kao što su:[17]

  • koliko dugo jedan od partnera ima infekciju,
  • koliko su česte i teške infekcije,
  • da li je obolela osoba muškarac ili žena,
  • učestalost seksualnih kontakta
  • da li se koriste kondomi.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Genitalni herpes može izazvati bolne čireve na genitalnim organima koji mogu biti teški i uporni kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su osobe zaražene HIV-om.[18]

I HSV-1 i HSV-2 takođe mogu izazvati retke, ali ozbiljne komplikacije kao što je aseptični meningitis (upala sluznice mozga).[18] Razvoj ekstragenitalnih lezija (npr. zadnjica, prepone, butine, prst ili oko) može se javiti tokom infekcije.[18]

Postoje i potencijalne komplikacije za trudnicu sa genitalnim herpesom i njeno novorođeno dete.

Stigma[uredi | uredi izvor]

Doslednom upotrebom kondoma može se smanjiti rizih od prenošenja genitalnog herpesa

Istorija stigme genitalnog herpesa datira samo 30 godina unazad. Pre toga, ovo stanje, koje su prvi uočili stari Grci, bilo je dobro poznato lekarima - ali nije bilo podvrgnuto teroru koji danas vlada, a reč herpes jedva da je bila registrovana u javnosti. Kada se svet promenio i kada je shvaćen značaj genitalnog herpesa strategija borbe protiv ove pošasti spektakularno je postala uspešna. Članci su počeli da se pojavljuju u novinama. U SAD je herpes dva puta postao naslovna priča časopisa Tajms . U svim napisima bilo šta negativno u vezi sa ovim stanjem je istaknuto kako bi se izazvala zabrinutost javnosti. Reč neizlečivo je upotrebljana da bi se genitalne herpes ozbiljno shvatio. Opisani su retki slučajevi infekcije fetusa, kako bi se ukazalo na to dagenitalni herpes predstavlja pretnju za svaku zaraženu trudnicu.[3]

Rodila se stigma genitalnog herpesa.[3] Genitalni herpes je danas prihvaćen kao jedno od najstigmatizovanijih zdravstvenih stanja. Anketa kompanije Harris Interactive poll u SAD iz 2007. godine pokazala je da je 39% pacijenata uznemireno društvenom stigmom, a 38% je izmišljalo izgovore da izbegne seks tokom zaraze, umesto da kaže partneru. Samo je HIV rangiran više po pitanju stigme, što je zaista bizaran nalaz za virus koji u sebi nosi najmanje tri četvrtine stanovništva.[3]

Na širenje bolesti utiče činjenica da kod većeg broja obolelih može postojati značajna sramota, sramota i stigma u vezi sa dijagnozom herpesa, što može značajno da ometa odnose pacijenta prema ovoj infekciji i njenom širenju.[19]

Kliničari moraju da se pozabave ovim problemima ohrabrujući pacijente da ga prepoznaju, pa iako se herpes ne može izlečiti, to je stanje koje se može lečiti.[18]

Tri važna koraka koje pružaoci usluga mogu preduzeti da bi smanjili stigmu kod novodijagnostikovanih pacijenta su:

  • davanje informacija,
  • obezbeđivanje resursa podrške,
  • pomoć u definisanju opcija lečenja i
  • prevencija.[20]

Pacijenti se mogu savetovati da se rizik od prenošenja genitalnog herpesa može smanjiti, ali ne i eliminisati:

  • otkrivanjem infekcije seksualnim partnerima,[18]
  • izbegavanjem seksa tokom ponovljenog izbijanja,[18]
  • upotrebom supresivne antivirusne terapije,[18][19]
  • doslednom upotrebom kondoma.[21]

Pošto dijagnoza genitalnog herpesa može uticati na percepciju o postojećim ili budućim seksualnim odnosima, važno je da pacijenti razumeju kako da razgovaraju sa seksualnim partnerima o polno prenosivim bolestima.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ferri, Fred F. (2010). Ferri's Differential Diagnosis: A Practical Guide to the Differential Diagnosis of Symptoms, Signs, and Clinical Disorders (na jeziku: engleski). Elsevier Health Sciences. str. 230. ISBN 978-0323076999. 
  2. ^ a b v g d „Genital herpes - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-15. 
  3. ^ a b v g d đ e „The courts should keep out of our sex lives”. www.spiked-online.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-14. 
  4. ^ a b v „STD Facts - Genital Herpes (Detailed version)”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2021-07-19. Pristupljeno 2022-03-14. 
  5. ^ „U.S. herpes rates remain high - CDC”. Reuters (na jeziku: engleski). 2010-03-09. Pristupljeno 2022-03-14. 
  6. ^ „STD Facts - Genital Herpes (Detailed version)”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2021-07-19. Pristupljeno 2022-03-14. 
  7. ^ „Prevent STDs like a porn star”. www.cnn.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-14. 
  8. ^ „Sore Subject: The Symptoms of Herpes Aren't Just Physical”. GOOD (na jeziku: engleski). 2012-01-10. Pristupljeno 2022-03-14. 
  9. ^ a b v g d National Center for Biotechnology Information; Pike, U. S. National Library of Medicine 8600 Rockville; MD, Bethesda; Usa, 20894 (2018-07-12). Genital herpes: How can you prevent the spread of herpes in sexual relationships? (na jeziku: engleski). Institute for Quality and Efficiency in Health Care (IQWiG). 
  10. ^ a b „STD Facts - Genital Herpes”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2022-01-18. Pristupljeno 2022-03-14. 
  11. ^ „acyclovir”. www.medicinenet.com. Pristupljeno 14. 3. 2022. 
  12. ^ a b Heslop, Rachel; Roberts, Helen; Flower, Deralie; Jordan, Vanessa (2016). „Interventions for men and women with their first episode of genital herpes”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2016 (8): CD010684. PMC 8502075 Slobodan pristup. PMID 27575957. doi:10.1002/14651858.CD010684.pub2. 
  13. ^ „Valtrex (valacyclovir)”. www.medicinenet.com. Pristupljeno 14. 3. 2022. 
  14. ^ Canada, Public Health Agency of (2021-12-09). „Genital herpes guide: Key information and resources”. www.canada.ca. Pristupljeno 2022-03-14. 
  15. ^ „famciclovir”. www.medicinenet.com. Pristupljeno 14. 3. 2022. 
  16. ^ „Genitalni herpes - Simptomi - Lečenje”. Polne Bolesti (na jeziku: engleski). 23. 9. 2008. Pristupljeno 2022-03-14. 
  17. ^ a b v Pike, U. S. National Library of Medicine 8600 Rockville; MD, Bethesda; Usa, 20894 (2018-07-12). How effective is medication at preventing infection? Genital herpes: How can you prevent the spread of herpes in sexual relationships?author=National Center for Biotechnology Information (na jeziku: engleski). Institute for Quality and Efficiency in Health Care (IQWiG).  Nedostaje |last1= u Authors list (pomoć)
  18. ^ a b v g d đ e Corey L, Wald A. Genital Herpes. In: Holmes KK, Sparling PF, Stamm WE, et al. (editors). Sexually Transmitted Diseases. 4th ed. New York: McGraw-Hill; 2008: 399–437.
  19. ^ a b Kimberlin, D. W.; Rouse, D. J. (2004). „Clinical practice. Genital herpes”. The New England Journal of Medicine. 350 (19): 1970—7. PMID 15128897. doi:10.1056/NEJMcp023065. 
  20. ^ Alexander L, Naisbett B. Patient and physician partnerships in managing genital herpes. The Journal of Infectious Diseases, 2002. 186(Suppl 1): S57–S65.
  21. ^ Mertz, G. J. (2008). „Asymptomatic shedding of herpes simplex virus 1 and 2: Implications for prevention of transmission”. The Journal of Infectious Diseases. 198 (8): 1098—1100. PMID 18783317. doi:10.1086/591914. 
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Генитални_херпес&oldid=27796391”