Georg Vilhelm Pabst

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Georg Vilhelm Pabst
Pabst snimljen 1931. godine
Ime po rođenjuGeorg Vilhelm Pabst
Datum rođenja(1885-08-25)25. avgust 1885.
Mesto rođenjaRoudnjice na Labi, Bohemija, Austro-ugarska
Datum smrti29. maj 1967.(1967-05-29) (81 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
PočivališteSredišnje bečko groblje
ZanimanjeFilmski režiser, Filmski scenarista, Pozorišni reditelj
SupružnikGertruda Henings (v. 1924)
NagradeZlatna medalja na Venecijanskom filmskom festivalu 1941. godine

Georg Vilhelm Pabst (nem. Georg Wilhelm Pabst; Roudnjice na Labi, 25. avgust 1885 — Beč, 29. maj 1967) bio je austrijski filmski reditelj i scenarista. Počeo je kao glumac i pozorišni reditelj, pre nego što je postao jedan od najuticajnijih filmskih stvaralaca na nemačkom jeziku tokom Vajmarske republike.

Rane godine[uredi | uredi izvor]

Pabst je rođen u malom gradu u Bohemiji, u Austrougarskoj (današnje Roudnjice na Labi u Češkoj), kao sin železničkog službenika. Dok je odrastao u Beču, studirao je dramu na Akademiji dekorativnih umetnosti, a karijeru je započeo kao scenski glumac u Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj. Godine 1910. Pabst je otputovao u Sjedinjene Države, gde je radio kao glumac i reditelj u Nemačkom pozorištu u Njujorku. Godine 1914. odlučio je da postane režiser i vratio se da regrutuje glumce po Evropi.[1] Pabst je bio u Francuskoj kada je počeo Prvi svetski rat, uhapšen je i držan kao neprijateljski stranac, te je potom interniran u logor za ratne zarobljenike u blizini Bresta. Dok je bio u zatvoru, Pabst je organizovao pozorišnu grupu u logoru i režirao predstave na francuskom jeziku. Po izlasku 1919. vratio se u Beč, gde je postao direktor avangardnog pozorišta Nova bečka pozornica (nem. Neue Wiener Bühne).[2]

Karijera filmskog režisera[uredi | uredi izvor]

Pabst je započeo svoju karijeru kao filmski režiser po nalogu Karla Freliha koji je angažovao Pabsta za svog asistenta. Pabst je svoj prvi film režirao 1923 (pod naslovom: Blago (The Treasure).[3] Razvio je talenat za „otkrivanje“ i razvoj talenata glumica, uključujući Gretu Garbo, Astu Nilsen, Luiz Bruks i Leni Rifenštal.[4]

Pabstovi najpoznatiji filmovi tiču se položaja žena, uključujući Ulicu bez radosti (1925) sa Gretom Garbo i Astom Nilsen, Tajne duše (1926) sa Lili Damitom, Ljubavi Dženi Nej (1927) sa Brižit Helm, Pandorina kutija (1929), i Dnevnik izgubljene devojke (1929) sa američkom glumicom Luizom Bruks. Takođe je zajedno sa Arnoldom Fankom režirao Beli pakao Pic Palua (1929) sa Leni Rifenštal u glavnoj ulozi.

Nakon pojave zvuka, snimio je trilogiju filmova koji su mu obezbedili reputaciju: Vestfront 1918 (1930), Opera od tri groša (1931) sa Lote Lenjom (po mjuziklu Bertolda Brehta i Kurta Vajla) i Drugarstvo (nem. Kameradschaft, 1931).

Nakon snimanja Modernog heroja (1934) u SAD i Ulice senki (1937) u Francuskoj, Pabst (koji je planirao da emigrira u Sjedinjene Države) je uhvaćen u Francuskoj 1939, kada je objavljen rat, dok je bio u poseti svojoj majci, i bio primoran da se vrati u nacističku Nemačku. Pod pokroviteljstvom ministra propagande Jozefa Gebelsa, Pabst je snimio dva filma u Nemačkoj tokom ovog perioda: Komičari (1941) i Paracelzijus (1943). Gebels je inače smatrao Pabsta defitistom i pacifistom.[5]

Pabst je režirao četiri operske produkcije u Italiji 1953: Moć Sudbine, potom Aidu, sa Marijom Kalas u naslovnoj ulozi, Trubadura i ponovo Moć sudbine.[6]

Režirao je Poslednjih deset dana (1955), prvi posleratni nemački igrani film u kome se pojavljuje Adolf Hitler kao jedan od likova.[7]

Smrt[uredi | uredi izvor]

29. maja 1967. Pabst je umro u Beču u 81. godini [8] Sahranjen je u Središnjem bečkom groblju.[9]

Grob G. V. Pabsta, njegove žene i sina u Središnjem groblju u Beču

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Pabst (za kamerom) tokm snimanja svog filma Dnevnik izgubljene devojke iz 1929. godine.
  • The Treasure (1923)
  • Countess Donelli (1924)
  • Joyless Street (1925)
  • Secrets of a Soul (1926)
  • One Does Not Play with Love (1926)
  • The Love of Jeanne Ney (1927)
  • The Devious Path (1928)
  • Pandora's Box (1929)
  • Diary of a Lost Girl (1929)
  • The White Hell of Pitz Palu (pod direktorom Arnoldom Fankom, 1929)
  • Westfront 1918 (1930)
  • Scandalous Eva (1930)
  • Morals at Midnight (pod direktorom Markom Sorkinom, 1930)
  • The Threepenny Opera (1931)
  • Kameradschaft (1931)
  • L'Atlantide (1932)
  • Don Quixote (1933)
  • High and Low (1933)
  • Cette nuit-là (1933)
  • A Modern Hero (1934)
  • Street of Shadows (1937)
  • The Shanghai Drama (1938)
  • Girls in Distress (1939)
  • The Comedians (1941)
  • Paracelsus (1943)
  • Der Fall Molander (1945)
  • The Trial (1948)
  • Mysterious Shadows (1949)
  • Duel with Death (1949)
  • Call Over the Air (pod direktorom Džordžom C. Klarenom, 1951)
  • Voice of Silence (1953)
  • Cose da pazzi (1953)
  • The Confession of Ina Kahr (1954)
  • The Last Ten Days (1955)
  • Jackboot Mutiny (1955)
  • Ballerina (1956)
  • Through the Forests and Through the Trees (1956)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Treasure (Der Schatz, 1923): GW Pabst’s compelling debut excavates the root of all evil”. Silent London (na jeziku: engleski). 26. 3. 2018. Pristupljeno 11. 7. 2022. 
  2. ^ Bock, Hans-Michael; Bergfelder, Tim. The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema. Berghahn Books. str. 355. ISBN 0-857-45565-6. 
  3. ^ Langham, Larry (2000). Destination Hollywood: The Influence of Europeans on American Filmmaking. McFarland. str. 80. ISBN 0-786-40681-X. 
  4. ^ „Opening Pandora's Box”. The Criterion Collection. 2006. 
  5. ^ „The prescient politics of GW Pabst’s anti-war films”. Little White Lies (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-15. 
  6. ^ „Music: Pabst's Blue Ribbon”. time.com. 10. 8. 1953. Arhivirano iz originala 28. 5. 2008. g. (Potrebna pretplata.)
  7. ^ Töteberg, Michael (2012), Machtans, Karolin; Ruehl, Martin A., ur., ‘Hitler’s Shadow Still Looms over Us’: G. W. Pabst’s The Last Ten Days as Film and Event (na jeziku: engleski), Palgrave Macmillan UK, str. 56—71, ISBN 978-1-137-03238-6, doi:10.1057/9781137032386_3, Pristupljeno 2022-08-15 
  8. ^ Reuters (31. 5. 1967). „G. W. Pabst, Maker Of Films Abroad. Early Viennese Producer and Director Dies at 82”. New York Times. Pristupljeno 19. 3. 2010. „G.W. Pabst, the Austrian film producer and director, died here last night. He was 82 years old.” (Potrebna pretplata.)
  9. ^ Bahn, Paul G. (2014). The Archaeology of Hollywood: Traces of the Golden Age. Rowman & Littlefield. str. 236. ISBN 0-759-12378-0. 
  10. ^ „ASAC Dati: Premi”. Arhivirano iz originala 29. 09. 2014. g. Pristupljeno 30. 9. 2014. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Amengual, Barthélémy. G.W. Pabst. Paris, Seghers, 1966
  • Atwell, Lee. G.W. Pabst. Boston, Twayne Publishers, 1977
  • Baxter, John. "G.W. Pabst" in International Directory of Films and Filmmakers. Chicago, 1990. pp. 376–378
  • Groppali, Enrico. Georg W. Pabst. Firenze, La Nuova Italia, 1983
  • Jacobsen, Wolfgang (ed.) G.W. Pabst. Berlin, Argen, 1997
  • Kagelmann, Andre and Keiner, Reinhold. "Lässig beginnt der Tod, Mensch und Tier zu ernten: Überlegungen zu Ernst Johannsens Roman Vier von der Infanterie und G. W. Pabsts Film Westfront 1918" in Johannsen, Eric; Kassell (ed.) Vier von der Infanterie. Ihre letzen Tage an der Westfront 1918. Media Net-Edition. 2014. ISBN 978-3-939988-23-6. str. 80-113..
  • Kracauer, Siegfried. De Caligari à Hitler. Une histoire psychologique du cinéma allemand, Paris, Flammarion, 1987
  • Mitry, Jean. Histoire du cinéma: Art et industrie (5 volumes) Paris, Editions Universitaires – J.P. Delarge, 1967–1980
  • Rentschler, Eric (ed.) The Films of G.W. Pabst. An extraterritorial cinema. New Brunswick, Rutgers University Press, 1990
  • Pabst, Georg Wilhelm. "Servitude et grandeur de Hollywood" in Le rôle intellectuel du cinéma, Paris, SDN-Institut International de Coopération Intellectuelle, 1937. pp. 251–255
  • Van den Berghe, Marc. La mémoire impossible. Westfront 1918 de G.W. Pabst. Grande Guerre, soldats, automates. Le film et sa problématique vus par la 'Petite Illustration' (1931), Bruxelles, 200

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Георг_Вилхелм_Пабст&oldid=26849110”