Гранд хотел (film)
| Grand hotel | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Režija | Edmund Gulding |
| Scenario | Viki Baum (roman) Vilijam A. Drejk Bela Balaš (nepotpisan) |
| Producent | Pol Bern Irving Talberg |
| Glavne uloge | Greta Garbo Džon Barimor Džoun Kroford Volas Biri Lajonel Barimor Luis Stoun Džin Heršolt |
| Muzika | Vilijam Akst Čarls Maksvel |
| Producentska kuća | Metro-Goldwyn-Mayer |
| Godina | 1932. |
| Trajanje | 112 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 750.000 dolara[1] |
| Zarada | 2.594.000 dolara[2] |
| IMDb veza | |
Grand hotel (engl. Grand Hotel) je američki dramski film iz 1932. godine, koji je režirao Edmund Gulding, a producirao studio Metro-Goldwyn-Mayer. Scenario Vilijama A. Drejka zasnovan je na njegovoj istoimenoj predstavi iz 1930, koja predstavlja adaptaciju romana Grand hotel Viki Baum. Glavne uloge u filmu tumače Greta Garbo, Džon Barimor, Džoun Kroford, Volas Biri, Lajonel Barimor, Luis Stoun i Džin Heršolt. Radnja je smeštena u berlinski Grand hotel i prati dogodovštine njegovih brojnih gostiju.
U film su uložena velika sredstva, pre svega u scenografiju i impresivnu glumačku postavu, a režiser Gulding je primenio mnoge inovativne postupke nakon kojih je promenjen način postavljanja setova u Holivudu. Postigao je i kritički i komercijalni uspeh, zaradivši preko 2 miliona dolara. Do danas, ovo je jedini film koji je osvojio Oskara za najbolji film, a da nije bio nominovan ni u jednoj drugoj kategoriji.
Grand hotel se pokazao uticajnim tokom godina od njegovog prvobitnog objavljivanja. Kultna replika „Želim da budem sama”, u izvedbi Grete Garbo, zauzela je 30. mesto na listi „100 godina AFI-ja... 100 filmskih citata”. Godine 2007, Kongresna biblioteka je odabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.[3][4]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Doktor Oternšlag, unakaženi veteran Prvog svetskog rata i stalni stanovnik Grand hotela u Berlinu, primećuje: „Ljudi dolaze, odlaze. Nikada se ništa ne dešava” — posle čega se mnogo toga dešava.
Baron Feliks fon Gajgern, koji je prokockao svoje bogatstvo i izdržava se kao kartaš i povremeni kradljivac dragulja, sprijatelji se sa Otom Kringelajnom, računovođom na samrti koji je odlučio da svoje preostale dane provede u luksuzu. Kringelajnov bivši poslodavac, industrijalac, generalni direktor Prejsing, u hotelu je da bi zaključio važan posao, i angažuje stenografkinju Flemšen da mu pomogne. Ona teži da bude glumica i pokazuje Prejsingu neke fotografije u časopisu za koje je pozirala.
Druga gošća je ruska balerina Grusinskaja, čija karijera je u padu. Kada baron provali u njenu sobu da bi ukrao njen nakit i ona se vrati iz pozorišta, on se sakriva i čuje je kako razmišlja o samoubistvu. Otkriva se i započinje razgovor sa njom. Njih dvoje se zaljubljuju i provode noć zajedno. Sledećeg jutra, baron joj vraća dragulje, a ona mu oprašta zločin. Ona ga poziva da pođe sa njom u Beč, i on prihvata ponudu.
Baron očajnički traži novac kako bi se izvukao iz kriminalne grupe sa kojom je radio. On i Kringelajn počinju da igraju karte, a Kringelajn sve pobeđuje i postaje opijen. Kada ispusti novčanik, baron ga stavlja u svoj džep, nameravajući da zadrži ne samo dobitak već i sredstva sa kojima bi Kringelajn proživeo poslednje nedelje svog života. Međutim, dirnut prizorom Kringelajnovog očaja, baron – kome je novac očajnički potreban, ali mu je Kringelajn postao veoma drag – pretvara se da je pronašao novčanik i vraća mu ga.
Kao deo očajničkog integracionog plana, Prejsing mora da otputuje u Englesku i traži od Flemšen da pođe sa njim. Kasnije, kada su njih dvoje u njenoj sobi − koja se nalazi kraj njegove − Prejsing vidi senku barona kako krade njegove stvari. On se suočava sa baronom; njih dvojica se bore, a Prejsing ga udara telefonom, ubivši ga. Flemšen vidi šta se dogodilo i ispriča Kringelajnu, koji se suočava sa Prejsingom. Ovaj insistira da je delovao u samoodbrani, ali Kringelajn poziva policiju, a Prejsing je uhapšen.
Grusinskaja odlazi na železničku stanicu, očekujući da će tamo zateći barona koji je čeka. U međuvremenu, Kringelajn nudi da se pobrine za Flemšen, koja predlaže da zajedno potraže lek za njegovu bolest. Dok napuštaju hotel, doktor Oternšlag ponovo primećuje: „Grand hotel. Uvek isto. Ljudi dolaze. Ljudi odlaze. Nikada se ništa ne dešava.”
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Greta Garbo | Grusinskaja |
| Džon Barimor | baron Feliks fon Gajgern |
| Džoun Kroford | Flemšen |
| Volas Biri | Prejsing |
| Lajonel Barimor | Oto Kringelajn |
| Luis Stoun | dr Oternšlag |
| Džin Heršolt | Zenf |
| Robert Makvejd | Majerhajm |
| Pernel Prat | Zinovic |
| Ferdinand Gotšalk | Pimenov |
| Rafaela Otijano | Suzet |
| Morgan Volas | šofer |
| Tali Maršal | Gerstenkorn |
| Frenk Konroj | Rona |
| Mari Kinel | Švajman |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Schallert, Edwin. "Film Costs Hit Both Extremes: Poverty Row spends Less, Big Studios More Million-dollar Features "Shoot the Works" Inexpensive "Arty" Hit Due to Make Appearance". Los Angeles Times October 16, 1932: B13.
- ^ The Eddie Mannix Ledger, Los Angeles: Margaret Herrick Library, Center for Motion Picture Study.
- ^ „Librarian of Congress Announces National Film Registry Selections for 2007”. Library of Congress. Pristupljeno 8. 10. 2020.
- ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Pristupljeno 8. 10. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Grand hotel na sajtu IMDb (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
