Gubljenje suglasnika

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Gubljenje suglasnika ili uprošćavanje suglasničkih grupa je glasovna promena pri kojoj dolazi do stapanja određenih suglasničkih grupa, pri čemu se pojedini suglasnici gube. Uprošćavanje suglasničkih grupa se najčešće vrši u sledećim situacijama:

  • Kad se dva ista suglasnika nađu jedan do drugog, jedan se gubi.
Primer: beznačajan = bez + značajan → bezznačajan → beznačajan
Izuzetak se javlja kod građenja superlativa od prideva koji počinju sa j, kao na primer: najjeftiniji, najjači, najjužniji.
  • Gube se d i t kad se nađu ispred afrikata (đ, , c, č).
Primer: zadaci = zadatak + -i → zadataki → zadatki → zadatci → zadaci
U ovom primeru je izvršeno nekoliko glasovnih promena: nepostojano A, sibilarizacija (kc), gubljenje suglasnika (gubljenje t ispred afrikate c).
  • D i t se gube ispred suglasničkih grupa: stn, zdn, štn, stl, stlj, stk.
  • S se gubi kad se ć, č, ž, š nađu ispred nastavka -ski, odnosno ž i š ispred nastavka -stvo.
Primer: tršićki = Tršić + -ski → tršićski → tršićki

Udvojeni suglasnici š i ž[uredi]

Kad u složenim rečima ili ma gde drugde s i z, dođu ispred prednjonepčanih (palatalnih) suglasnika u koje po zakonu o jednačenju prema načinu izgovora prelaze (š i ž). Tada se oni iz takvog položaja gube, zapravo, jednačenjem prelaze u te suglasnike, te tako dobijamo po jedan udvojeni suglasnik, koji se zatim uprošćavanjem svodi na jednostavan (taj) glas.

Primeri:

  • bežični (dobijamo preko bežžični, od bezžični),
  • išarati (dobijamo preko iššarati, od isšarati),
  • rastaviti (dobijamo preko rasstaviti, od razstaviti).

I bilo na koji način da se u reči negde nađe udvojen suglasnik, on se na pokazani način pojednostavljuje, te tako od reči:

  • odužiti — dobijamo od oddužiti,
  • bezakonje — dobijamo od bezzakonje,
  • francuski — dobijamo od francuzski itd.

Prema pravilima našeg savremenog pravopisa piše se jedino udvojen glas j u oblicima superlativa prideva koji počinju suglasnikom j, na primer: najjači, najjasniji, najjeftiniji, najjarosnije itd. Osim toga, u nekim složenim rečima, kada bi se pisanjem samo jednog suglasnika ta reč teže razumevala, pišu se udvojeni suglasnici: poddijalekat, preddržavni period itd.

Dentalni suglasnici d i t[uredi]

Dentalni suglasnici d i t gube se u nekim oblicima imenica:

  • od gubitakgubici, gubicima
  • od zadatakzadaci, zadacima
  • od podatakpodaci, podacima
  • od izuzetakizuzeci, izuzecima
  • od pripovetkapripoveci
  • od želudacželuca
  • od otacoca itd.

U ovim primerima, suglasnici d i t našli su se ispred afrikata koji u sebi sadrže praskavi dental. Na isti način ispred ostalih složenih suglasnika koji u sebi sadrže elemente dentala, suglasnici d i t se gube:

  • počeću (od početću), kazaću (od kazatću), čitaću (od čitatću) — zato što se u složenom suglasniku ć već sadrži elemenat dentalnog suglasnika t; prema pravopisu, može se pisati futur i sa očuvanim t, ali, naravno, ukoliko nije došlo do stvaranja jedne složene reči, npr: počet ću, kazat ću, čitat ću;
  • inadžija (preko inatdžija i inaddžija).

Pauza koja se još uvek oseća između prvog i drugog dela složenice rastavlja dental s kraja predmetka od dentalnog elementa u složenom suglasniku na početku drugog dela složene reči:

  • potceniti, otćušnuti, otcuriti, potčiniti itd.

Suglasnici d i t i u drugim glasovnim grupama su skloni gubljenju:

  • od podlistak, pravilni oblici su: podliska, podlisku
  • od naprstak, pravilni oblici su: naprska, naprsku
  • od radostan, pravilan oblik je radosna
  • od žalostan, pravilan oblik je žalosna
  • od imenice usta, pravilno je usmen (preko ustmen).

Jasno je da suglasnici d i t, kada se nađu u grupi između suglasnika s i z na prvom, a praskavog zadnjonepčanog k ili nosnih sonanata m i n na drugom mestu, ispadaju iz takvog položaja.

Ali, u nekim slučajevima (kod novijih obrazovanja) čuva se i piše t i u takvom položaju, kao u: azbestni, protestni, komunistkinja, gimnazistkinja, antiglobalistkinja.

Valja imati na umu da pridevi zavisan i nezavisan ne idu s gore navedenima, pošto su oni postali od glagola zavisiti. U njihovom obliku nikada nije bilo suglasnika t, niti ga može biti.

Vidi još[uredi]

Glasovne promene
palatalizacija | sibilarizacija | nepostojano A | promena L u O | gubljenje suglasnika | sažimanje samoglasnika | razjednačavanje samoglasnika | jotovanje | jednačenje suglasnika po zvučnosti | jednačenje suglasnika po mestu tvorbe | preglas | prevoj samoglasnika | pokretni samoglasnici