Dimitrije Čobić
Dimitrije Čobić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 16. januar 1808. |
| Mesto rođenja | Sremski Karlovci |
| Datum smrti | 29. oktobar 1886. (78 god.) |
| Mesto smrti | Pančevo |
Dimitrije Čobić (Sremski Karlovci, 16. januar 1808—Pančevo, 29. oktobar 1886) bio je srpski učitelj, direktor srpskih škola, kao i učitelj crkvenog pevanja. Bavio se i književnošću i napisao nekoliko književnih radova.
Biografija i karijera[uredi | uredi izvor]
Dimitrije je završio gimnaziju u svom rodnom mestu i potom bogosloviju (1828—1830). Potom je radio kao učitelj u Staroj Pazovi gde je proveo tri godine, nakon čega je prešao u Zemun.[1] Dimitrije Čobić bio je punih dvadeset godina zemunski učitelj (1833-1853) i bio je veoma ugledan i čuven. Najpoznatiji je bio zbog svog crkvenog pevanja i sa svih strana Srema kod njega su dolazili kandidati crkvenog pojanja kako bi ih učio.[1] Čobić je bio dobar baritonista i čak je u Pančevu osnovao školu crkvenog pevanja, koja će se vremenom razviti i napredovati pod pokroviteljstvom Davida Rajića.
Čobić je bio dobar pedagog, dobro je poznavao nemački i latinski zbog čega ga je generalna komanda u Temišvaru preporučila za položaj direktora Pančevu, koje je bilo po položaju važno mesto, gde će ostati do penzije 1872.[1] U ovo vreme pada i dekret po kome su srpske škole u Ugarskoj dobile autonomiju i samostalnost u organizaciji. Čobić je vaspitao u Banatu čitave generacije srpskih i rumunskih učitelja, a nikada nije prestao da bude učitelj pevanja. U toku raspusta držao je Čobić u Pančevu i Beloj Crkvi učiteljske sastanke koji su se zvali Norma i na njima je raspravljano o raznim školskim i pedagoškim pitanjima.[1]
Koliko je Čobić bio marljiv i poštovan kao učitelj i direktor, toliko je bio malo cenjen kao književnik, iako je prema književnosti gajio veliku ljubav. Napisao je oko petnaest različitih dela, koja nisu naišla na uspeh, a po mnogim tadašnjim kritičarima nisu bila dovoljno kvalitetna[1]. Ovakve kritike nisu poljuljale Čobića, mada se zbog njegovog stvaralaštva neretko dovodila u pitanje i njegova pedagoška sposobnost. U ondašnjem Pančevcu njegovo je stvaralaštvo podvrgavano oštroj, pa čak i uvredljivoj kritici.[1] Sva njegova dela štampana su starim pravopisom, a neka od njih su[1] :
- Domovodstvo i radinost ili deveto djelo moje (Zemun, 1856)
- Čast vtora pripovjedčica ili Osmo moralno-poučitelno djelce za roditelje i djecu oba pola (Pančevo, 1855)
- Knjiga Zrak duhovni ili Hram Božii (Pančevo,1862)
Šaljivi zrak Petra Mihailovića, takođe učitelja u Pančevu, bila je svojevrsna parodija na ovo Čobićevo delo[1].
- Edanaesto djelo: Srbska gramatika (Veliki Bečkerek, 1862)
Dimitrije Čobić preminuo je u Pančevu 29. oktobra 1886. godine.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž Znameniti zemunski Srbi u XIX veku. Zemun: Štamparija Isidora Stojčića. 1913. str. 128—135.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Znameniti zemunski Srbi u XIX veku, Štamparija Isidora Stojčića, Zemun 1913.