Стара Пазова
| Стара Пазова |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Стара Пазова |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 18645 |
| Густина становништва | 377 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 76 m |
| Површина | 49,4 km² |
 Стара Пазова
Стара Пазова на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22300 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | ST |
Координате: 44° 59′ 04" СГШ, 20° 09′ 23" ИГД
Стара Пазова (свк. Stará Pazova, нем. Alt-Pasua, мађ. Ópázova) је градско насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 18645 становника (према попису из 1991. било је 17110 становника).
Садржај |
[уреди] Географија
Стара Пазова се налази у северном делу Србије. Од главног града Србије, Београда, град је удаљен 35 км северозападно, а од главног града АП Војводине, Новог Сада, 42 км југоисточно. Два велика градска насеља, Инђија и Нова Пазова, налазе се свега 7-8 км од Старе Пазове.
Рељеф: Стара Пазова се налази у јужном делу Панонске низије, у источном делу историјске области Срем. Град у равничарском подручју, а земљиште око града је изванредне плодности. Надморска висина града је око 80 метара.
Клима у Старој Пазови је умерено континентална. Њу одликују умерене зиме, топла лета, и кишовита и умерена пролећа и јесени. Количина падавина је око 600 мм/м².
Воде: Стара Пазова нема водотокова на свом подручју, већ ту постоје само вештачки прокопани канали. Најближа река је Дунав, удаљен око 10 км источно од града, код Старих Бановаца.
Биљни и животињски свет је са одликама Паноније и везан је за степско растиње.
[уреди] Историја
Подручје Старе Пазове било је насељено још у доба праисторије. У доба Старог Рима било је део провинције Паноније са седиштем у оближњем Сирмијуму.
Током средњег века ово подручје је више векова било на размеђи између Византије и Угарске. Последњих векова средњег века угарска власт се учврстила у овим крајевима.
За време Османског царства (16-18. века) Пазову су населили Срби. Они су остали претежно становништво све до краја 18. века.
Словаци су се доселили у овај део Срема, тада јужни део Хабзбуршке монархије, после 1760. године по молби Словака из углавном средње Словачке који нису били католичке вере већ нове протестантске тј. евангелистичке вере. Доселили су се и због сиромаштва али и због Мађара католика, којима није пријала нова вера. Словаци су били већинско становништво у Старој Пазови до половине 20. века. Истовремено су Срби били већинско становништво у околним селима. Немци су се доселили 1791. године, на простор који је добио име Нова Пазова а тада и Стара Пазова добија своје име. Немци су се иселили после Другог светског рата.
Најстарији запис о првој цркви потиче из 1775. године који се налази у инвентару Митрополита Јовановића сачињен 25. јануара 1775. године. Овај записник нечијом кривицом и непажњом је јако оштећен, недостају му најважнији први листови у којима пише о постанку цркве (православне) и школе а можда и за насеље и за сам постанак места. Остало је само осам листова. Из тих листова сазнајемо само намештај, изглед и уређење саме цркве. По усменом предању стара црква није била на истом месту где је садашња, већ источно од данашњег олтара. Прва црква није имала једно звоно већ два мања од 140 и 90 фунти, која нису била смештена на црквеном звонику него на звонари од балвана у североисточном углу данашње порте са школске стране. Порта је била направљена од дрвета. Црква је била покривена узбијеним рогозом.
После Другог светског рата почиње нагли развој Старе Пазове, везан за прометност положаја и близину Београда и Новог Сада. У следећи 50 година град добија обрисе правог града, гради се низ јавних здања индустријских погона, као и стамбене зграде и нова стамбена насеља. Захваљујући томе, градско становништво се утростручује у следећих пар деценија и то махом досељавањем Срба из пасивних крајева Хрватске и Босне и Херцеговине.
Послдње две деценије Стара Пазова полако постаје предграђе Београда. Такође, град је једно од средишта нове индустрије у Србији, познат пре свега по малим погонима и производњи робе широке потрошње.
[уреди] Демографија
[уреди] Кретање броја становника
У насељу Стара Пазова живи 14948 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 6170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 10.477 | 56,19% | ||
| Словаци | 5.848 | 31,36% | ||
| Југословени | 357 | 1,91% | ||
| Хрвати | 330 | 1,76% | ||
| Роми | 274 | 1,46% | ||
| Црногорци | 84 | 0,45% | ||
| Македонци | 81 | 0,43% | ||
| Мађари | 44 | 0,23% | ||
| Украјинци | 28 | 0,15% | ||
| Муслимани | 16 | 0,08% | ||
| Словенци | 12 | 0,06% | ||
| Руси | 11 | 0,05% | ||
| Албанци | 10 | 0,05% | ||
| Горанци | 9 | 0,04% | ||
| Румуни | 7 | 0,03% | ||
| Немци | 7 | 0,03% | ||
| Чеси | 4 | 0,02% | ||
| Русини | 4 | 0,02% | ||
| Бугари | 2 | 0,01% | ||
| Буњевци | 1 | 0,00% | ||
| Бошњаци | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 373 | 2,00% | ||
| м | ж | |||
| ? | 70 | 69 | ||
| 80+ | 102 | 221 | ||
| 75-79 | 157 | 347 | ||
| 70-74 | 321 | 454 | ||
| 65-69 | 442 | 550 | ||
| 60-64 | 440 | 529 | ||
| 55-59 | 474 | 540 | ||
| 50-54 | 740 | 719 | ||
| 45-49 | 813 | 809 | ||
| 40-44 | 668 | 767 | ||
| 35-39 | 573 | 634 | ||
| 30-34 | 614 | 583 | ||
| 25-29 | 667 | 658 | ||
| 20-24 | 739 | 662 | ||
| 15-19 | 660 | 693 | ||
| 10-14 | 564 | 528 | ||
| 5-9 | 520 | 465 | ||
| 0-4 | 443 | 410 | ||
| просек | 37.4 | 40.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 7480 | 2296 | 4587 | 319 | 244 | 34 |
| Женски | 8235 | 1734 | 4640 | 1407 | 424 | 30 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3727 | 375 | - | 22 | 1183 | 31 | 233 | 450 | 61 | 277 |
| Женски | 2466 | 114 | - | 12 | 686 | 13 | 40 | 460 | 44 | 60 |
| Оба | 6193 | 489 | - | 34 | 1869 | 44 | 273 | 910 | 105 | 337 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 33 | 91 | 160 | 90 | 44 | 92 | - | - | 585 | |
| Женски | 66 | 84 | 111 | 196 | 242 | 77 | 2 | - | 259 | |
| Оба | 99 | 175 | 271 | 286 | 286 | 169 | 2 | - | 844 |
[уреди] Привреда
Развијена је пољопривреда, млинска, металска и текстилна индустрија. Посебно развијено занатство, са великим учешћем мале привреде у укупном друштвеном производу.
[уреди] Образовање
У Старој Пазови се налазе основне школе „Бошко Палковљевић Пинки“, „Симеон Араницки“, „Јанко Чмелик“ (словачка), гимназија „Бранко Радичевиће“, Економска школа, Техничка школа и школа за посебне потребе „Антон Скала“. Школа Симеон Араницки је саграђена 2008. године.
[уреди] Спорт
У Старој Пазови се налази модеран спортски центар ФСС - Кућа фудбала.
[уреди] Градови побратими
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Литература
- Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
- Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990.
- Борислав Јанкулов, Преглед колонизације Војводине у XVIII и XIX веку, Нови Сад - Панчево, 2003.
- Др Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад, 1978.
[уреди] Медији
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Званична страна општине
- Месна заједница Стара Пазова - званична презентација
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Радио Стара Пазова
- PazovaCafe
- Библиотека у Старој Пазови
| Насељена места општине Стара Пазова |
|---|
|
Белегиш • Војка • Голубинци • Крњешевци • Нова Пазова • Нови Бановци • Стара Пазова • Стари Бановци • Сурдук |
|
||||||||||||||||||||
