16. јануар

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 16. јануар

• 1547. — У Москви за првог руског цара крунисан Иван IV Васиљевич. Познат по значајним реформама у Русији, али и окрутности према бојарима коју је примењивао у настојању да централизује власт и због убиства сина, због чега је добио назив Грозни. 1553. основао прву штампарију у Русији, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. подигао град Архангелск. Потукао Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, а потом припојио Сибир.
• 1778. — Француска признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. У фебруару исте године у Паризу потписан споразум о савезу у том рату, а на хиљаде добровољаца кренуло да помогне Американцима, међу којима и Лафајет, Сен Симон и Кошћушко.
• 1864. — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче Устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.
• 1908. — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“. Зграду пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга.
• 1920. — У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола.
• 1945. — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.
• 1969. — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.
• 1969. — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.
• 1979. — шах Ирана Реза Пахлави напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.
• 1987. — Шеф Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.
• 1991. — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.
• 1993. — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.
• 1996. — Премијер Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.
• 1998. — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.
• 2000. — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.
• 2001. — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Дезире Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.
• 2002. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал-Каида“ и остатака Талибана у Авганистану и ван те земље.

Рођења

• 1957. — Митар Мирић, српски певач.
• 1961. —
  • Маја Чибурданидзе, грузијска шахисткиња и светска првакиња у шаху.
  • Хари Мата Хари, бошњачки музичар.
• 1979. — Алија, америчка певачица и глумица. († 2001.)

Смрти

• 1794. — Едвард Гибон, енглески историчар.
• 1927. — Јован Цвијић, српски географ, председник Српске краљевске академије. (*1865)
• 1957. — Артуро Тосканини, италијански диригент. (*1867)
• 1962. — Иван Мештровић је био хрватски и југословенски вајар и архитекта
• 2001. — Сергеј Крајгер, словеначки и југословенски политичар.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Пророка Малахију
  • Светог мученика Гордију
  • Свету Геновеву - заштитницу града Париза
  • Светог Петра Заставника

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар