Donbas
 |
Donjecki basen (ukr. Донецький басейн, rus. Донецкий бассейн), ili Donjecki kraj (ukr. Донецький край, rus. Донецкий край), ili skraćeno Donbas (ukr. Донбас, rus. Донбасс), ugljenonosni je revir u istočnom delu Ukrajine i na delu Rostovske oblasti u Rusiji, gde se nekada nalazilo more. Reč Donbas se često koristi u istorijskom, kulturnom i ekonomskom spektru, u kojima je imao veoma jak uticaj za vreme Ruske Imperije, Sovjetskog Saveza, a danas Ukrajine.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi grad u regionu Donbasa je bio Slavjansk nastao je 1676. godine. Veliko nalazišta rude pronađeno je 1721. godine, i sa tim je počeo i veliki privredni razvoj tog područja. Za vreme Oktobarske revolucije i Građanskog rata ovde su vođene velike borbe između ruskog Belog pokreta i boljševika. Takođe je područje bila meta Hitlera i nacista za vreme Drugog svetskog rata, pre svega zbog energenta i ruda za vojnu mašineriju.
Nakon svrgavanja Vlade i predsednika 2014. na Evromajdanu, Donbas (Donjecka i Luganska oblast) proglasile su samostalnost kao novonastala država Novorusija. Kao posledica danas još traje rat u Donbasu.
Donbas danas[uredi | uredi izvor]
Populacija Donbasa je danas uglavnom ruske nacionalnosti i jako biračko telo prorusko usmerenih političara Ukrajine (npr. Viktor Janukovič). Ekonomski je najbogatiji rejon Ukrajine.
Važniji gradovi[uredi | uredi izvor]
Neki od većih i uticajnih gradova u Donbasu:
- Donjeck, nezvanično sedište Donbasa
- Lugansk,
- Slavjansk,
- Kramatorsk,
- Gorlovka,
- Severodonjeck.
