Državni udar u Turskoj 1960.

Puč 27. maja (tur. 27 Mayıs Darbesi) je državni udar koji je 27. maja 1960. u Turskoj grupa visokih vojnih oficira sa vlasti svrgnula vladu premijera Adnana Menderesa i uspostavila vojnu diktaturu koja će potrajati nekoliko godina. Puč 27. maja je bio prvi državni udar u istoriji moderne Turske i prvi državni udar u zemlji-članici NATO pakta.

Do puča je došlo u vreme političke i ekonomske krize koja je pogodila Tursku, nedugo nakon što su SAD, sa kojima je Turska kao članica NATO-a i Zapadnog bloka bila u savezu, počele da obustavljaju financijsku pomoć preko Maršalovog plana. Menderes je na vlast došao deset godina ranije, nakon što je njegova liberalno-populistička Demokratska stranka (DP) na izborima smenila kemalističku Republikansku narodnu stranku (CHP) koja je bila vladala Turskom od uspostavljanja Republike. Iako je Menderes uveo Tursku u NATO 1952. godine i ispočetka uživao široku podršku u narodu, njegova ekonomska politika je imala loše rezultate, a sa čega je Menderesova vlada nastojala da skrene pažnju inzistiranjem na bezbednosnim problemima i međunarodnim odnosima, pre svega kroz spor sa Grčkom (takođe članicom NATO) oko Kipra.

Do samog puča je došlo nedugo nakon što je Menderes najavio posetu Sovjetskom Savezu, a što se tumači pokušajem rapročmenta sa severnim susedom i komunističkim predvodnikom Istočnog bloka, odnosno nastojanjem da se od hladnoratovskog suparnika zauzvrat ishode ekonomske povlastice. Istovremeno su zabeleženi nasilni incidenti između pristaša DP i CHP, a 27. aprila 1960. je turski parlament, u kome je DP imala većinu, osnovao posebni istražni komitet sa pravom da hapsi i proganja članove opozicije.

Do puča je došlo 27. maja prema planu koga je bio izradio pukovnik Alparslan Tirkeš, poznat po svojim radikalno desnim stavovima, ali i izuzetnoj bliskosti sa američkom vladom i CIA-om, koja ga je bila obučila za antisovjetske pozadinske operacije u okviru programa koji je kasnije postao poznat kao Kontrgerila. Vojska je puč izvela brzo i bez nasilja, a promena vlasti je obznanjena preko proglasa koji je pukovnik Tirkeš bio pročitao preko radija. U njemu je vlastodršce optužio za korupciju i veleizdaju, ali čvrsto ponovio da Turska ostaje članica NATO-pakta. General Džemal Gursel, koji je zapovedao kopnenom vojskom, ispočetka nije učestvovao u puču, ali mu se ubrzo pridružio, te je imenovan predsednikom Komiteta nacionalnog jedinstva koga su činili najistaknutiji vojni oficiri i koji je preuzeo vlast kao privremena vlada, odnosno vojna hunta.

Pučisti su potom sproveli masovnu čistku u redovima vojske, državne uprave, ali i obrazovnih institucija, tako da je smenjeno ili u prevremenu penziju naterano 235 generala i 3000 oficira, odnosno 500 sudaca i javnih tužilaca, te 1400 univerzitetskih profesora. Svrgnuti predsednik Celal Bajar, Menderes i niz najviših državnih funkcionera su uhapšeni; u pritvoru je bivši ministar unutrašnjih poslova Namik Gedik izvršio samoubistvo. Potom su uhapšeni dovedeni pred specijalni vojni sud na otoku Jasijada koji ih je osudio zbog veleizdaje i korupcije. 15. septembra 1961. su Menderes, ministar vanjskih poslova Fatin Rišti Zorlu i ministar financija Hasan Polatkan pogubljeni.

Ubrzo je počelo razilaženje među pučistima, pre svega vezano oko toga koliko dugo bi trebali da budu na vlasti. Tirkeš, koji je insistirao na tome da Komitet ostane duže vreme i svojim autoritetom nameće ekonomske i političke reforme, je 13. septembra iz njega izbačen, nakon što je prevagu odnio Gursel, koji se zalagao za što brži povratak civilne demokratske vlasti. 15. oktobra su održani parlamentarni izbori te je izabran parlament u kome su zajedno sedili članovi CHP te novoosnovane Stranke pravde pod vodstvom Sulejmana Demirela koju su vodili. Gursel je izabran za novog predsednika. Civilna vlast se održala u Turskoj do 1980. godine, kada je izveden još jedan državni udar.

Vidi još

• Kontrgerila
• Duboka država
• Državni udar u Grčkoj 1967.